НЕДЕЉНИК ЕВРОПА, 1. јун 2006.

ИНТЕРВЈУ СА Њ. К. В. АЛЕКСАНДРОМ II

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК ИЛИ ПРЕТЕНДЕНТ НА ПРЕСТО

Тврдите да би Србија као уставна краљевина најбрже стигла у ЕУ и најбрже привукла стране инвестиције. Који су Вам аргументи?

Уставна парламентарна монархија ће донети стабилност у Србију. Треба нам стабилност, како бисмо привукли инвеститоре. Имали бисмо више људи спремних да уложе новац ако би имали поверења у сигурност њихових инвестиција на дуге стазе. Познато је да много најзначајнијих светских инвеститора још увек није спремно да уложе новац. Они су се, на жалост, у овом тренутку повукли. Наравно, драго ми је да имамо много добрих инвеститора, али када не би било сталног политичког препуцавања и када не би било очигледног недостатка планирања и стратегије, имали бисмо праву поплаву људи који би хтели да уложе новац.

Наведите инвеститоре који у Србију неће да улажу свој новац зато што је она република, а сигурно би инвестирали да је монархија.

Хајде да се суочимо са чињеницом да су многе врхунске фирме дошле овде и никад се нису вратиле. У уставним парламентарним монархијама премијер и његов кабинет владају без уплитања од стране шефа државе (краља) и његове канцеларије. Молим вас да ме не схватите погрешно: изузетно дубоко поштујем нашег председника и нашег премијера, али осећам да систем који ми имамо није упућен ка стабилности и прогресу.

До сада је већ требало да имамо много више инвеститора као и много више потражње која би била предмет жеље Европе.

На основу чега имате такав предосећај?

Ако ћемо једног дана бити у Европској Унији и ако ћемо учествовати у доношењу њених одлука, не можемо себи дозволити да будемо у сталном политичком препуцавању и надмудривању као што је сада случај. Европа неће то толерисати, а неће ни инвеститори. Засигурно биће инвеститора, али ни изблиза у количини која нам је потребна како бисмо достигли пун економски препород и социјалну заштиту. Зато би Србији било много боље са неутралним шефом државе који није члан ниједне политичке партије нити је повезан са неком од њих. Позивам све политичаре да буду конструктивни, а не да се стално осврћу и гледају ко их посматра.

Молим Вас да образложите Вашу тезу да је уставна краљевина "облик владавине који је близак српској души".

Па само погледајте у историју. Увек смо били краљевина и у добрим и у лошим временима. Од Другог светског рата до 5. октобра 2000. наш сироти народ је био подвргнут експерименту који је пропао, док се остатак Европе, нарочито западни део стабилно кретао напред. Само замислите колико смо драгоценог времена изгубили, и којим патњама је наш народ био изложен. Након што су две царевине напустиле ове просторе, ми једноставно нисмо имали довољно времена да се сакупимо и установимо демократске институције због доласка фашизма, потом Другог светског рата,  грађанског рата, комунизма, затим периода сецесије током последње деценије и режима који је користио негативни национализам и религијски набој. Сада се опорављамо од свега тога, што није лак задатак. Требало би да искористимо доказану формулу Уставне парламентарне монархије како бисмо омогућили демократским процесима да даље наставе да се крећу са више стабилности и са веома побољшаном сликом Србије.

Зашто мислите да је проглашење независности Црне Горе бас тај "прави тренутак да Србија уреди себе, по својој мери и да крене напред"?

Да ли је било и раније "правих тренутака", и ако јесте, зашто нису искоришћени?

Црна Гора ће нам увек требати, баш као што ћемо ми требати њој, ми смо браћа и сестре. Морамо имати најбоље односе са Црном Гором и не смемо радити једни против других. Морамо имати и сјајне односе са свим нашим суседима због нашег економског успеха. Сви ћемо ући у Европску Унију и једино можемо да радимо на заједничком бољитку. Ставите его и тврдоглавост на страну, мислите о људима и њиховом бољитку. Морамо испунити наше међународне обавезе. Европа ће се увек кретати напред, а ми морамо да скочимо на воз одмах, као што морамо да престанемо да се заустављамо на споредним путевима. Не можемо да падамо стално на приче о теоријама завере. Дошло је време за Србију.

Објаснили сте да је савремена монархија стабилна, да "у њој владају скупштина и влада, а краљ је изнад дневне политике, чувар је јединства народа, стабилности политичког живота и трајности државе". Ако би краљ, како казете, био изнад дневне политике, како би могао да чува стабилност политичког живота?

Тако што се не би мешао у дневну политику, тако што би био неутрално место сусрета за све. Центар јединства, континуитета и стабилности. Влада има извршну власт, она управља земљом, а краљ је владар. И то стварно функционише – погледајте само Краљевину Шпанију данас! То је била земља диктатуре, а данас има сјајне демократске институције и чланица је Европске уније захваљујући свима.

Тражите "зрелу демократску дебату у интересу наше земље". На који начин то мислите да урадите?

Морамо да зауставимо политичка препуцавања. Наши људи треба да преживе тако што ће имати посао и добар систем социјалне заштите. Да ли мислите да ће стално надмудривање привући више инвеститора или ће их бити мање? Мој план је да имамо неутралног шефа државе и нов имиџ Србије. Треба нам нов имиџ јер нам је свима доста постојеће лоше слике. Да ли мислите да ће чланица Европске Уније са негативним имиџом, препуна проблема успети на политичком и економском плану? Сигурно неће. Не можемо дозволити више трвења. Морамо поштовати једни друге, морамо пресећи политичку реторику и ставити људе на прво место. Одмах.

Имате већ припремљен и Нацрт устава Краљевине Србије. По каквом моделу сте га урадили?

Користећи се примерима ко што су Устав Шпаније или устав који је написао професор Павле Николић. Приликом доношења новог шпанског устава било је много зреле полемике, која је још увек жива, било би добро да то проучимо. Препоручио бих Конститутивну парламентарну скупштину како би Србија могла да настави свој пут са позитивном демократском дебатом и променама.

Једном сте, помињући Васе добре везе са другим монархијама, посебно апострофирали краљевине на Блиском Истоку и Азији? Можете ли сада бити конкретнији - Како бисте везе са тим монархијама искористили за добробит Србије?

Не само са монархијама него и са републикама. Сви су они потребни како би Србија кренула напред, да би помогли Србији да успостави корисне контакте. Постојала је једна идеја, готово сан да се оде у Сједињене Америчке Државе где бисмо направили својеврстан роуд-шоу како бисмо привукли инвеституре, али се то није остварило због неповољних политичких прилика… Посетио сам Њујорк и у јануару и у марту, и могу Вам рећи да су финансијске институције биле у ишчекивању повратне информације од тима из Србије. Заиста бисмо морали да радимо на томе због добробити нашег народа, и то једном када будемо коначно имали добру основу, а то је уставна парламентарна монархија.

Противници монархије истичу велике трошкове Двора? Колики су они и да ли можете да их упоредите са неким другим трошком који иде на терет грађана Србије?

Не слажем се са њима. Трошкови републике далеко премашују трошкове монархије, иако многи мисле да је обрнуто. У уставној парламентарној монархији, као у републици постоје главни избори: парламентарни и локални. У уставној парламентарној монархији нема председничких избора сваке четири године и предизборних кампања које иду уз то, а опште познато је колико су оне скупе. Осим тога административни апарат председника републике по броју далеко надмашује број запослених у Краљевом кабинету, а не заборавимо и средства која су намењена за пензионо и животно осигурање сваког председника и његово обезбеђење. Државу Краљ много мање кошта него председник.

Српска православна црква залаже се за обнову монархије. С обзиром на њезину знатно ојачану улогу у односу на време кад сте се вратили у Србију, да ли очекујете да ће Вам СПЦ бити главна полуга у "лобирању" за повратак монархије?

Дугујем велику захвалност нашој Српској Православној Цркви, али сам такође веома захвалан на поштовању које ми указују у Исламској и Римокатоличкој, као и у свим другим верским заједница. Морамо да поштујемо све наше суграђане без обзира на њихове погледе на свет или верску припадност.     

Кроз Ваш дом прошли су разни људи из земље и света. Угостили сте и бројне амбасадоре и пословне људе. Да ли се на неком од Ваших пријема уговори, у пословном смислу, и неки аранжман важан за Србију?

Било ми је велико задовољство да угостим шефове држава и бројне домаће и стране посетиоце. Пуно позитивних ствари је проистекло из посета бројних представника банака и компанија расположених за инвестиције у Србији. Био сам домаћин првих састанака и контаката између владе и многих компанија. Моја је дужност увек била да охрабрујем инвестиције. Постоји много тога што можемо постићи ако будемо радили заједно.

После 5. октобра, нова власт је одлучила да вам врати дворски комплекс на Дедињу. Како данас, пет година касније, сумирате свој боравак у Србији?

Повратак кући био је веома емотиван моменат у мом животу, и ја сам веома захвалан Влади што ми је омогућила повратак. Мени је отац много пута описивао Двор али тек када сам коначно био код куће све је то престало да буде као сан и постало стварност. Велико ми је задовољство било да посетим нашу лепу Србију и наше људе, и провео сам се изузетно лепо. Сваким даном сам све више поносан што сам Србин.   

За време Титове владавине кроз Бели Двор прошли су Хрушчов и Никсон, али и британска краљица Елизабета Друга, краљ Хуан Карлос. Да ли сте пратили та збивања и како сте се осећали знајући, на пример, да британска краљица седи у салону Вашег деде?

Добро ми је познато да су сви посетиоци који су долазили у Београд посећивали или Краљевски Двор или Бели Двор, видео сам те слике. Многи шефови држава су ми причали о томе, давали ми своје коментаре о ономе што су видели и осетили. Данас морамо окренути нову страну с обзиром на то да смо најзад демократска земља, као остатак Европе. Постоји много тога што можемо постићи ако будемо радили заједно.

У једном интервјуу сте рекли да сте поносни сто у вашим венама "тече српска и црногорска крв". Да ли се, након референдума у Црној Гори, бојите анемије?

Био сам веома тужан због Црне Горе, али не можемо више себи да приуштимо жалопојке. Што се тиче анемије, више ме брине амнезија, у подкатегорији „идентитет и/или перцепција Србије“.