Princ Filip Karađorđević – najbolji je u Indiji

Od trojice sinova prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, plavokosi princ najčešće dolazi u Srbiju. Rastrzan između Švajcarske, Engleske i Amerike, gde je završavao škole, i Španije, gde mu živi majka, jedan brat i dve polusestre, našao je vremena i za kratak razgovor za naš list.

S. JOKANOVIĆ

Pre dve godine nam je pričao o tome kako se nije snašao u svetu bankarstva pa se okrenuo hotelijerstvu. Pre toga, govorio nam je o svom odrastanju, odnosima sa braćom, roditeljima, rodbinom, a još ranije... Da li se uopšte seća svog prvog dolaska u Srbiju? Kada je to bilo? - Moja prva poseta Srbiji bila je 1991. godine, a to je ujedno bio i prvi put da se moja porodica posle oko 50 godina u nju vratila. Nikada neću zaboraviti taj dolazak. Sećam se da je mnogo ljudi došlo da nas dočeka kada smo sleteli na beogradski aerodrom. Sećam se da je izuzetan trenutak bio kada je moj otac kleknuo da poljubi srpsko tle, ili da budemo precizni, u to vreme je to bilo jugoslovensko tle. Takođe se sećam kako je moj stariji brat Petar veoma hrabro i odvažno održao govor pred stotinama hiljada ljudi, a imao je tada samo 11 godina.

Od tada, Filip dolazi sa porodicom u Srbiju, nekoliko puta godišnje.

- Radujem se vremenu koje provodim sa ocem, uvek nam je tako lepo kad smo zajedno. Ono što me posebno raduje je činjenica da on mnogo brine za porodicu i svoju zemlju. Toliko mnogo svog vremena posvećuje nastojanjima da pomogne da zemlja koju voli i brine o njoj, napreduje i cveta. Ponosim se i svojom maćehom koja je ovde vrlo aktivna na polju humanitarnog rada. Ona veoma brine o svima, bilo starima ili mladima, i pomogla je svakoj bolnici u zemlji.

Dvadesetsedmogodišnji princ razume da on ne dolazi u Srbiju samo da bi video oca "već i da je predstavljam".

- Celu sam je proputovao i svuda bio lepo dočekan. Stekao sam prijatelje, ali prijatelja nikad dosta. Radujem se novim.

Završio je mnoge škole i sada, izgleda, ima konkretne planove za budućnost.

U društvu političkog vrha Srbije: princ Filip i premijer Mirko Cvetković

- Pre otprilike godinu dana završio sam u Švajcarskoj školu za hotelijerstvo i menadžment. To mi je druga diploma koju sam stekao. Po završetku studija pa sve do nedavno, radio sam u hotelu sa 5 zvezdica u Londonu. Sada sam odlučio da se ponovo okrenem finansijama, što bi se reklo da se vratim u „Siti“, londonsku poslovnu četvrt. Razlog za promenu karijere je jednostavno taj što će mi rad u finansijama pružiti veće mogućnosti za napredovanje i obezbediti više nego što bi rad u ugostiteljskoj delatnosti to ikada mogao da ponudi.

Onim što sam naučio u ove dve poslednje godine i radom u hotelijerstvu stekao sam dragoceno iskustvo, a takođe mi je pomoglo da shvatim čime u životu želim da se bavim.

Ipak - posle tog iskustva, možda može da kaže: najbolji i najgori hotel koji je ikada video ili u kome je odseo?

- Najbolji hotel u kome sam ikada odseo je Oberoj u Udajpuru, u Indiji. Moja porodica i ja smo u njemu bili gosti na predivnom venčanju naših dobrih prijatelja Indijaca. Najgori hotel? Mislim da ne mogu da se odlučim iz razloga što i kada doživim neko loše iskustvo, u ovom slučaju u hotelu, pokušavam da iz date situacije izvučem najbolje i da se smejem, tako da na kraju i to postane zabavno iskustvo. Iako sam pomenuo promenu u profesionalnoj karijeri, to me ne sprečava da maštam kako ću jednoga dana imati svoj sopstveni hotel. Bio bi to manji hotel po principu butika, ili na selu ili u gradu, ili i jedno i drugo, svejedno. Ali, njegov izgled bi morao da bude specifičan za kraj u kome bi se taj hotel nalazio.