Dva veka su prohujala kako su se Srbi složno digli da se izbave iz turskog ropstva i počnu da iznova grade državu. Uradili su to zadivivši Evropu. Da li su oni tada počeli da grade modernu ili stabilnu državu manje je važno. Isticanje modernog u toj terminologiji potpuno je nebitno u danima kada se ustvari obeležava veliki praznik obnavljanja države koja je trajala vekovima sa uzletom u kulturi, pravu i ekonomiji od snažnog uticaja na ondašnji evropski prostor.

Suštinsko je šta se čini svakodnevno a ne šta se govori na svečanostima. Naš sagovornik profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Dragoljub Kavran, radio je na uvođenju reda u radu državnih uprava 41 zemlje u svetu, predsednik je Saveta Vlade Republike Srbije baš na tom poslu poslednje tri godine, član je Krunskog saveta Kraljevskog doma Karađorđevića i pri tom čovek koji uživa poverenje u svetu.

		Muke s jezikom Čuje se često u narodu da Njegovo visočanstvo ne govori tako dobro srpski jezik kako bi to dolikovalo našem budućem vladaru. Šta se čini po tom pitanju? -Njegovo kraljevsko visočanstvo Aleksandar Drugi tečno govori pet svetskih jezika. To je važno za onoga čija je glavna dužnost da predstavlja zemlju. Mislim da nema smetnji da nauči savršeno i srpski. Na tome se neprekidno radi, a u tome mu možemo i mi pomoći ako bismo sa njime govorili srpski.

Gospodine profesore, Vaše mišljenje o državi Srbiji pre dva veka?
- Pre dve stotine godina srpski ustanici su bili u stanju da vrate narodu državu, prvi na Balkanu. Da se začuđujuće brzo emancipuju od otomanske imperije. Vožd Karađorđe bio je prek i odlučan čovek, velike fizičke i duhovne snage. Izabran je zdravim instiktom ustanika. Uspeo je da probudi naciju, drugi su nastavili stvorivši državu sposobnu za neviđene podvige. To je uzrok ogromne odgovornosti koju moraju osećati naslednici.

Gospodine profesore, Vaše mišljenje o državi Srbiji danas?
- Nemamo državu, nemamo ništa zaokruženo. U velikom smo manjku. Svake večeri na televizijskom ekranu dobijamo sve više istoga. Mislim da to stanje traje mnogo duže nego što bi smelo i to je veoma opasno za sve nas. Širi prostor za ljude bez morala i poštovanja drugih.

Da li uzrok tome leži u našem neznanju i nemoći ili je svetska politička scena to uslovila?
- Verovatno je tačno i jedno i drugo. U neregulisanim odnosima u državi veliku korist mogu da imaju ljudi koji su se nezakonito obogatili ili su to učinili paralegalnim, odnosno nejasnim putem. Na taj način monopol nad uspehom stiču oni kojima znanje i spoznaja šta je javni interes nije jača strana. Neumerena sujeta - Božiji greh uzela je maha. Valja da podsetimo da je i DOS teško nastajao. Sećam se da je 147 ljudi u Sent Andreji potpisalo Povelju o saradnji čiji je cilj bio odlazak Miloševića. Zatim je to urađeno i u Banjaluci i na kraju u Atini i Beogradu. Brojni prijatelji u svetu od nas i danas očekuju dogovaranje i stvaranje države koju će moći da prepoznaju. Opšta situacija u tom istom svetu je veoma, veoma složena. Tri su osnovna pravca: prvi je trijumf demokratije u opštoj globalizaciji, drugi pravac je totalitarizam. Treći, najpoželjniji, štiteći demokratiju - čuva identitet.

Gde smo mi danas kao narod i društvo?
- Nažalost, svađe su predvorje totalitarizma. A to je onda opasno zaustavljanje istorije i vraćanje unazad. Pre svega na ekonomskom planu. Mi danas imamo u Srbiji godišnji dohodak po glavi stanovnika 1.250 , a Slovenci 16.000 dolara. Trgovinski deficit zastrašuje.

Kako, po Vašem mišljenju zaustaviti svađe i nesporazume i na koji način izaći iz ćorsokaka?
- Vratimo se sopstvenom iskustvu. Ranije srpske države bile su monarhije. Uspešne, podigle su temelje i krov za sve. Većina članica Evropske unije, i to onih najrazvijenijih, imaju monarha kao domaćina države. Zašto to ne bi bilo i kod nas? Ne vidim da njima nešto smeta. U Španiji bilo je to spasonosno rešenje. U drugim monarhijama blagotvorno utiče na međusobno razumevanje.Tim pre što bi, prosta je računica, kod nas monarhija mnogo manje koštala od ovog lavirinta u kojem se vrtimo.

Zemlju treba da predstavlja domaćin koji je poznat, priznat i u krvnoj i prijateljskoj vezi sa značajnim zemljama preko njihovih monarha. Kad kažem domaćin mislim na NJegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednika Aleksandra Drugog . Reč je o izuzetno sposobnom čoveku, bivšem vojniku i biznismenu. Osim krvnog srodstva sa svim evropskim kraljevskim kućama on je i član Borda, jedan od petorice, koji organizuju skupove najvećih svetskih kompanija. Da bismo sačuvali indentitet i stabilnost potreban nam je čovek koji će izazivati što manje trenja i sukoba, pomiritelj. A to je upravo naš prestolonaslednik.

Možemo li, tim putem, sami da učinimo nešto da bi nam bilo radikalno bolje?
-U ovoj fazi "razvoja nerazvijenosti", čiji su parametri ugrožena privreda i ugled zemlje u međunarodnim odnosima koji sve više slabi. Ne bi smelo da se dogodi da prihvatimo tehnološko-ekonomsko kmetstvo i stvorimo trajnu strukturnu zavisnost. To više ne bi bila Srbija.

		O dogovoru u porodici Mnogo je različitih pristupa članova porodice Karađorđević u rešavanju imovinskih ali i statusnih pitanja. Šta možete o tome da nam kažete? -Mislim da tu ne bi smelo da bude nesuglasica kojih, nažalost, sada ima. Po pravilima Kraljevskog doma svaki član kraljevske kuće ima svoje statusno mesto. Što se imovine tiče, te stvari mogu da budu rešene dobrom voljom članova kuće, samo mora da se poštuje redosled poteza. Mislim da će vremenom i to pitanje biti skinuto sa dnevnog reda. Ne izgleda da bi komunikacija, bez obzira na sve, među članovima kraljevske porodice izostala i pored dejstva drugih koji sa kraljevskim domom zbog morala i pristojnosti ne bi trebalo da imaju nikakve veze. Biti republikanac časno je. Služiti se intrigama i neistinama u borbi protiv vraćanja popularnosti monarhije - nije.

Da li imamo neki pozitivan primer kako se to u Evropi dogodilo?
- Da, bila je to, kako rekosmo, Španija pre dvadesetak godina. Zasluga kralja Huan Karlosa je nemerljiva jer je svoju državu uveo u red jakih modernih zemalja.

Često govorite o politici raspolaganja vremenom. Budite ljubazni, kažite nam nešto više o tome?
- Svaka nacija ima isto vreme na raspolaganju, a različito ga troši. Čini nam se da ga imamo dosta i da upravljamo njime, ali u krizi malaksavanja saznajemo da nas je vreme iskoristilo, pregazilo. Bacamo ga na sukobe i svađe. Zar ne umemo bolje.

Kako bi u Crnoj Gori bilo prihvaćeno uspostavljanje monarhije?
- Nedavno smo imali susret sa gospodinom Svetozarom Marovićem, predsednikom SCG. Iz razgovora je bilo mogućno konstatovati da, što se njega tiče, nema nesporazuma koji se ne mogu prevazići, kako je precizno rekao: "Po analogiji sa Evropskom unijom". Dovoljno.

U Saveznoj skupštini već se nalazi predlog zakona o kraljevskim dvorovima. Ponovite, molim Vas, šta sadrži taj dokument?
- Predlog je da dvorski kompleks treba da bude vlasništvo države. Kao što je to Bakingemska palata u Londonu ili drugi dvorovi u Evropi. Time bi bila sačuvana ogromna imovina: zemljište i istorijski i kulturno izuzetno važne građevine i umetnička dela od rasparčavanja i neizbežnih nasrtaja raznih osoba iz sveta mafiokratije. Od ljudi koji bi na temeljima narodne kulture bez premca, veličanstvenim spomenicima vremena, mere, ukusa i reda napravili - bilo šta. To je sigurno nedozvoljivo. Dvorove na Dedinju inače čuvaju garda, policija i privatno obezbeđenje NJegovog kraljevskog visočanstva. Sada dvorski komplek mnogo manje košta, bolje se održava, otvoren je za narod (već ga je posetilo oko 25.000 ljudi), postaje kuća za dogovor. Izaziva i osećanje ponosa naših i poštovanje inostranih posetilaca.

Kakva bi bila sudbina Krunskog saveta u slučaju vaspostavljanja monarhije?
- Krunski savet bi prestao sa radom, nisu nam potrebni novi nosioci spomenice.

Dragan Vlahović