ГЛАС ЈАВНОСТИ, 16.02.2004.

Проф. др Драгољуб Кавран, председник Савета Владе Србије за реформу државне управе и члан Крунског савета

Критични тренутак за српски народ и државу

Наша је жеља да сви Карађорђевићи буду под једном заставом као што је то било у време Вожда, краља Петра Првог Ослободиоца, краља Александра Првог и да краљевски дом служи Србији, каже наш саговорник

Два века су прохујала како су се Срби сложно дигли да се избаве из турског ропства и почну да изнова граде државу. Урадили су то задививши Европу. Да ли су они тада почели да граде модерну или стабилну државу мање је важно. Истицање модерног у тој терминологији потпуно је небитно у данима када се уствари обележава велики празник обнављања државе која је трајала вековима са узлетом у култури, праву и економији од снажног утицаја на ондашњи европски простор.

Суштинско је шта се чини свакодневно а не шта се говори на свечаностима. Наш саговорник професор Правног факултета у Београду др Драгољуб Кавран, радио је на увођењу реда у раду државних управа 41 земље у свету, председник је Савета Владе Републике Србије баш на том послу последње три године, члан је Крунског савета Краљевског дома Карађорђевића и при том човек који ужива поверење у свету.

Господине професоре, Ваше мишљење о држави Србији пре два века?
- Пре две стотине година српски устаници су били у стању да врате народу државу, први на Балкану. Да се зачуђујуће брзо еманципују од отоманске империје. Вожд Карађорђе био је прек и одлучан човек, велике физичке и духовне снаге. Изабран је здравим инстиктом устаника. Успео је да пробуди нацију, други су наставили створивши државу способну за невиђене подвиге. То је узрок огромне одговорности коју морају осећати наследници.

Господине професоре, Ваше мишљење о држави Србији данас?
- Немамо државу, немамо ништа заокружено. У великом смо мањку. Сваке вечери на телевизијском екрану добијамо све више истога. Мислим да то стање траје много дуже него што би смело и то је веома опасно за све нас. Шири простор за људе без морала и поштовања других.

Да ли узрок томе лежи у нашем незнању и немоћи или је светска политичка сцена то условила?
- Вероватно је тачно и једно и друго. У нерегулисаним односима у држави велику корист могу да имају људи који су се незаконито обогатили или су то учинили паралегалним, односно нејасним путем. На тај начин монопол над успехом стичу они којима знање и спознаја шта је јавни интерес није јача страна. Неумерена сујета - Божији грех узела је маха. Ваља да подсетимо да је и ДОС тешко настајао. Сећам се да је 147 људи у Сент Андреји потписало Повељу о сарадњи чији је циљ био одлазак Милошевића. Затим је то урађено и у Бањалуци и на крају у Атини и Београду. Бројни пријатељи у свету од нас и данас очекују договарање и стварање државе коју ће моћи да препознају. Општа ситуација у том истом свету је веома, веома сложена. Три су основна правца: први је тријумф демократије у општој глобализацији, други правац је тоталитаризам. Трећи, најпожељнији, штитећи демократију - чува идентитет.

Где смо ми данас као народ и друштво?
- Нажалост, свађе су предворје тоталитаризма. А то је онда опасно заустављање историје и враћање уназад. Пре свега на економском плану. Ми данас имамо у Србији годишњи доходак по глави становника 1.250 , а Словенци 16.000 долара. Трговински дефицит застрашује.

Како, по Вашем мишљењу зауставити свађе и неспоразуме и на који начин изаћи из ћорсокака?
- Вратимо се сопственом искуству. Раније српске државе биле су монархије. Успешне, подигле су темеље и кров за све. Већина чланица Европске уније, и то оних најразвијенијих, имају монарха као домаћина државе. Зашто то не би било и код нас? Не видим да њима нешто смета. У Шпанији било је то спасоносно решење. У другим монархијама благотворно утиче на међусобно разумевање.Тим пре што би, проста је рачуница, код нас монархија много мање коштала од овог лавиринта у којем се вртимо.

Земљу треба да представља домаћин који је познат, признат и у крвној и пријатељској вези са значајним земљама преко њихових монарха. Кад кажем домаћин мислим на Његово краљевско височанство престолонаследника Александра Другог . Реч је о изузетно способном човеку, бившем војнику и бизнисмену. Осим крвног сродства са свим европским краљевским кућама он је и члан Борда, један од петорице, који организују скупове највећих светских компанија. Да бисмо сачували индентитет и стабилност потребан нам је човек који ће изазивати што мање трења и сукоба, помиритељ. А то је управо наш престолонаследник.

Можемо ли, тим путем, сами да учинимо нешто да би нам било радикално боље?
-У овој фази "развоја неразвијености", чији су параметри угрожена привреда и углед земље у међународним односима који све више слаби. Не би смело да се догоди да прихватимо технолошко-економско кметство и створимо трајну структурну зависност. То више не би била Србија.

Да ли имамо неки позитиван пример како се то у Европи догодило?
- Да, била је то, како рекосмо, Шпанија пре двадесетак година. Заслуга краља Хуан Карлоса је немерљива јер је своју државу увео у ред јаких модерних земаља.

Често говорите о политици располагања временом. Будите љубазни, кажите нам нешто више о томе?
- Свака нација има исто време на располагању, а различито га троши. Чини нам се да га имамо доста и да управљамо њиме, али у кризи малаксавања сазнајемо да нас је време искористило, прегазило. Бацамо га на сукобе и свађе. Зар не умемо боље.

Како би у Црној Гори било прихваћено успостављање монархије?
- Недавно смо имали сусрет са господином Светозаром Маровићем, председником СЦГ. Из разговора је било могућно констатовати да, што се њега тиче, нема неспоразума који се не могу превазићи, како је прецизно рекао: "По аналогији са Европском унијом". Довољно.

У Савезној скупштини већ се налази предлог закона о краљевским дворовима. Поновите, молим Вас, шта садржи тај документ?
- Предлог је да дворски комплекс треба да буде власништво државе. Као што је то Бакингемска палата у Лондону или други дворови у Европи. Тиме би била сачувана огромна имовина: земљиште и историјски и културно изузетно важне грађевине и уметничка дела од распарчавања и неизбежних насртаја разних особа из света мафиократије. Од људи који би на темељима народне културе без премца, величанственим споменицима времена, мере, укуса и реда направили - било шта. То је сигурно недозвољиво. Дворове на Дедињу иначе чувају гарда, полиција и приватно обезбеђење Његовог краљевског височанства. Сада дворски комплек много мање кошта, боље се одржава, отворен је за народ (већ га је посетило око 25.000 људи), постаје кућа за договор. Изазива и осећање поноса наших и поштовање иностраних посетилаца.

Каква би била судбина Крунског савета у случају васпостављања монархије?
- Крунски савет би престао са радом, нису нам потребни нови носиоци споменице.

Драган Влаховић