|
KURIR, 17. februar 2004.
Intervju: Nj.K.V.
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević
PRINC ZA VLADU
Aleksandar Karađorđević: Monarhija je
dobro rešnje za nas. Na španskom modelu svi bismo mogli puno
da naučimo
Beograd – U situaciji kada
političari već dva meseca nisu u stanju da se dogovore i
formiraju bilo kakvu vladu, putanje državnog uređenja i
povratka monarhije u Srbiji ponovo postaje aktueln. Njegovo
Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar
Karađorđević u intervjuu za ''Kurir'' kaže da je u ovom
trenutku najvažnije da se što pre izbare nova vlada, a daće
u budućnosti biti vremena da se govori o bonavljanju
monarhije:
- Vlada se mora formirati
što pre. Zemlja bez vlade ne može da funkcioniše i to veliki
problem, jer smo već izgubili uno vremna. Posao,
investicije, razvoj čitave zemlje.... sve je sada dovedeno u
pitanje. Kad nema stabilnosti u državi, ne možemo se nadati
ni dolasku stranogstranog biznisa i kapitala, kao ni
postavljanju naše ekonomije na zdrave osnove. Rešenje se
zato mora naći i to vrlo brzo. Političari su mi rekli da će
dogovor uskoro biti napravljen i nadam se da će biti lako.
Svakog dana se nadam tome. Red je uostalom da dva veka posle
Prvog srpskog ustanka Srbija konačno, odlučno i bez
odlaganja, krene pravo u Evropu.
Verujete li da će
Srbija jednog dana biti parlamentarna monarhija?
- Uvek sam govorio, da je
ustavna i parlamentarna monarhija dobro rešenje za naše
probleme. Verujem da bi neutraln čovek imao poštovanje svih
političkih stranaka i opcija i da bi, u takvim uslovima,
vlada imala šansu da bolje radi svoj posao. To se može
videti na primeru drugih evropskih zemalja. Španski model
je, rekao bih, najzanimljiviji. Na njihovom primeru bismo
svi mogli da naučimo.
Dakle, očekujete da
ćete jednog dana biti srpski Kralj?
- Nadam se, da. Radim na
tome.
Jeste li se već
privikli na život u Srbiji?
- Veoma sam srećan što sam
ovde. Moja želja i moj cilj su oduvek bili da se vratim u
moju zemlju i da budem sa mojim narodom. Srbin sam, naravno
da sam srećan što sam ovde. Puno godina sam proveo u
inostranstvu. Do sada sam bio izbeglica. Sada više nisam.
Kada ste u kontaktu sa
običnim svetom, šta Vas oni obično pitaju?
- Koristim svaku priliku
da imam što više direktnih kontakata sa našim građanima jer
želim da znam kako žive, da bih mogao da nešto uradim, da
pomognem. Ljudi imaju puno pitanja za mene, ali čini mi se
više pitanja ja imam za njih. Oni mene najčešće pitaju zbog
čega ne žive kao u drugim, razvijenim evropsim zemljama,
zbog čega naše fabrike ne rade, zbog čega nema
proizvodnje.... Ja činim koliko mogu, posebno u pogledu
bolnica, zdravstva uopšte, gde zaista postoje veliki
problemi. Naši lekari i sestre su najbolji na svetu, ali
imaju izuzetno loše uslove za rad. Nemaju aparate, ponekad
ni najosnovnije, da ne govorim o nedostatku savremene,
moderne opreme. To je ogroman problem.
Šta Vi u tim susretima
pitate ljude?
- Pitam ih kako žive,
imaju li posao, imaju li grejanje... To je veoma važno, jer
sukod nas zime vrlo hladne a mazut skup. Puno ljudi nam
elementarne uslove za rad.
OTVOREN I DIREKTAN
- Uvek sam bio veoma
otvoren i direktan. Takav sam, to cenim i kod drugih, a
verujem i da to dugujem ljudima. Želim da radim za naš
narod, srećan sam što sam konačno u prilici da učinim koliko
mogu, a trudim se da toga bude sve više. Zato moram biti
otvoren. Moram da slušam sve što imaju da mi kažu. Svestan
sam svog nasleđa, istorijskog značaja i pozicije svoje
porodice i to jeste deo moje i naše tradicije. Tako su
radili i moj otac i moj deda , tako želim i tako radim i ja.
N. Dević |
