Интервју Њ.К.В. Престолонаследника Александра II часопису „Лидер“, јануар 2007.

„Лидер“ је српско-руски двојезични месечник који излази у Москви и Београду

ЗАШТО СРБИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ МОНАРХИЈА?

Увод новинара Лидера: Политичка ситуација у Србији ни на кога не оставља позитиван утисак. После смрти др Зорана Ђинђића дошло је време политичара које не схватају озбиљно ни у свету, ни у региону. Довољно је рећи да је Србију у Москви у последње три године представљао Милан Роћен, садашњи министар спољних послова Црне Горе. Дотични господин је одрадио оно због чега је послат у Москву, а у међувремену се срео и са Агимомо Чекуом – вођом косовских Албанаца, а Србија и даље нема адекватног представника у Русији. Представника који ће се борити само за њене интересе. То је био разлог да се сретнемо и разговарамо са можда јединим правим решењем за Србију и српство. Човеком који има породичне везе са свим значајним краљевским кућама у Европи. Да ли је повратак монархије једино решење за нас? Како да се изборимо за своју позицију? О томе и другим актуелним питањима за Лидер говори Његово Краљевско Височанство Александар II Карађорђевић.

Зашто мислите да је за Србију добро да постане монархија? Шта јој тренутно замерате?

Србија би тада добила нови имиџ. Имиџ земље у којој је шеф државе неутралан, који није члан политичке партије, који поштује све људе без обзира на политичка опредељења или верску припадност. Нама треба тачка окупљања, неко ко би био симбол јединства и континуитета. Тако би Влада коју су изабрали грађани могла несметано да ради свој посао и да буде лишена скоро свакодневног препирања између председничког и премијерског кабинета. Председник Тадић и премијер Коштуница су дивни људи, али људима у Србији не треба неслога. Па зашто онда не поједноставити ствари као што су урадиле неке друге земље, као Шпанија, Норвешка или Јапан, на пример?

Који би се модел монархије по вама, највише свидео Србима?

Постоје варијације, али ми трагамо за европским моделом који је уставна парламентарна монархија. Постоји доста примера које сам споменуо, као Норвешка, Шпанија, Холандија, Данска, Шведска, Белгија, Велика Британија итд. Све оне функционишу врло успешно као развијена демократска друштва и прихваћене су од стране народа. То је модел који ми желимо. Наравно, постоје и друге монархије, али то није модел за нас. Оно што је лепо у вези наше монархије је то што долази из Србије, потиче одавде и није туђа.  То је чини националном и историјском институцијом од великог угледа. Али ми морамо уобличити нашу монархију да буде савремена и да функционише у Европској унији. Такве монархије раде раме уз раме са републикама. У Србији постоји мишљење да се републике и монархије не слажу. То су глупости. У Бриселу сви они раде заједно. То су све демократски изабрани представници својих земаља.

Да ли је у новом Уставу разматрано питање монархије?

На жалост, није. Нови Устав је врло важан, и ја честитам грађанима Србије што су га усвојили. Ипак, овај Устав је био креиран специјално за Косово и постоје неки његови елементи са којима ја, као особа која је живела и одрастала у демократским земљама, имам проблем. Мислим да је цео овај процес био убрзан, јер после 5. октобра 2000. (изузев премијера Ђиниђића) нико се није обазирао на ситуацију на Косову, које је блиско нашим срцима и то је врло болна тема, то је као ситуација у Јерусалиму. А сада можемо да изгубимо све на Косову. Зато се морамо окупити сви заједно и смислити план и размислити чак и о подели Косова. У противном, у року од пет година стварно можемо све да изгубимо. Не мислим да је то оно што смо желели, морамо да се бавимо уметношћу преговарања. Друго, постоји уверење у Србији, а чини ми се и у Русији, да нам се решење намеће, а то није начин решавања проблема у 21. веку. Морамо одлучити шта желимо, затим да преговарамо и дамо све од себе, не да чекамо да нам странци наметну решење.

Можете ли да ми опишете Србију као нову земљу, како је ви видите?

Ми смо много пропатили. Србија је пропатила много. Били смо део Југославије, пре тога део Краљевине СХС. Онда је мој деда преименовао краљевину 1929. и постали смо Југославија. Затим смо имали доба фашизма, па грађански рат, па смо се борили против Немаца, а онда смо имали царство диктатуре слично руском систему. Суочимо се с тим. Будимо искрени. Да ли је тај режим био добар за људе? Очигледно да није. Добро је било за групу појединаца који су живели боље од царева. Затим смо имали револуцију 5. октобра после 10 година лудила у коме су многи људи изубили животе и патили под ембаргом, а касније смо злочиначки бомбардовани. Сада се морамо опоравити од свега тога. Велики је то посао. Колико још тога треба урадити! Људи још век пате, људи су живели боље пре 15 година, имали су веће плате, имали су пасош са којим су могли да путују свуда.  Сада млади људи говоре да не могу нигде да путују. Шта нам је чинити по том питању? Морамо се сабрати и удружити снаге јер има много тога што треба урадити – организација – планирање, па опет организација…

Да ли мислите да је неопходно подићи свест Српског народа?

Мислим да народ заслужује да буде обавештен о свим дешавањима и да мора да узме учешћа у дискусијама. Можда људи већ постају уморни од политике, ако боље погледате. Изгубили смо четврт милиона људи у тзв. „одливу мозгова“. Тражимо талентоване људе који ће водити земљу. Трудимо се да образујемо младе генерације сада. Успео сам да обезбедим стипендије на страним универзитетима. За све то је потребно време, али од негде се мора кренути. Сада треба да почнемо да радимо на стварању будућности и да политичаре убедимо да треба да раде за народ, а не против народа. На крају крајева, њих је народ изабрао, захваљујући вољи народа они обављају своје функције. То је веома битан моменат. Тако функционише демократско друштво. Млади људи се питају да ли да оду у неку далеку земљу, далеко од својих корена и своје земље и тамо зараде за живот или да остану овде и да се надају бољим данима? Тако сви имамо колективну одговорност у стварању будућности. Још једна ствар која мора да престане је објављивање трачева и неистина у медијима. Ја схватам да новине морају да се продају, али сви морамо да дамо свој допринос бољој будућности Србије.

У којим секторима у Србији ви можете највише да утичете?

Јединство, континуитет, демократски процес, окупљање људи око заједничког циља... затим кључно питање образовања, и хуманитарни рад којим се бави моја супруга. Треба да створимо свест код људи да им је неопходна обука, да треба да сустигнемо свет у разним областима. Ми смо једна од важнијих земаља на Балкану и уколико нисмо у миру са самима собом, чинимо ситуацију нестабилном. Људи заслужују да знају шта се од њих тражи, шта је Европска унија. Нисам сигуран да људи разумеју шта је Европска унија. Да ли ће им живот бити скупљи? Да ли ће бити изолованији? Да ли ће моћи да путују? Да ли се могу запослити у Француској или Италији? Да ли могу да доведем људе из своје фирме, из иностранства да раде овде без додатних трошкова? Нико заправо не зна, а сви се расправљају око тога. Још две земље 1. јануара улазе у Европску унију – Бугарска и Румунија. Ако размислимо о овоме појас се затеже све више и више и мало земаља остаје напољу. Поред себе имамо Мађарску и Словенију у непосредној близини. Тако се корак по корак појас све више сужава.  И ми можемо бити у Европској унији, али прво морамо да испоштујемо националне обавезе. Пре тога потребно је  рашчистити још много тога везаног за Хаг. Трибунал не функционише онако како би требало.  Наиме, људи се доводе пред суд, а не постоји одговарајући план и не зна се како ће се то завршити. Ја бих  као грађанин Србије волео да знам много, много више о овоме, јер ово утиче на мој живот и на животе мојих пријатеља. Јер ми испаштамо. Девет милиона људи су таоци неколико појединаца.  Можда би они требало да се предају и суоче с правдом, али ко може да гарантује да су ти људи уопште у овом региону? Шта је будућност – заједничка будућност свих грађана Србије? Свих вера – православне, католичке, муслиманске, протестантске, јерврејске? Ми смо мешавина и питам се каква је наша будућност. То је нешто са чиме морамо да се изборимо.

 Да ли ће монархија убрзати улазак Србије у Европску унију?

Мислим да би могла, јер би монархија поједноставила политичке процесе, зато што имате председника који може да постане премијер, а токође и садашњи премијер може бити премијер поново, али онда они морају да се ускладе. Затим имамо коалиције. Као што сам рекао, ја прихватам оне који су изабрани јер су избори код нас демократски. Чак и на вишем демократском нивоу него у многим другим земљама. Не могу да верујем да би Запад направио такву глупост и рекао: „Ми вас не прихватамо зато што сте изабрали тог и тог.“ То је погрешан став. Као у случају Хамаса. Хамас је победио на изборима. Ако је неко изабран, морамо да поштујемо тај избор. То је веома важно.

Зашто раније нисте пожелели да своју идеју претворите у стварност?

Било је врло тешко, није било кампање, нисмо имали гомилу новца да бисмо започели оглашавање и кампању о буђењу свести.  Имамо неколико појединаца који гостују од једне до друге ТВ станице и објашњавају шта је уставна парламентарна монархија. Било је дебата са гласањем гледалаца и ми смо у свим тим дебатама победили, али велики је посао објаснити људима целу причу. Мислим да би требало да се покрене кампања која ће људима дати информације и објашњења између чега могу да бирају. Ја сам хтео да доведем неколико странаца који су већ учествовали  у дебати о парламентарној монархији и који би заједно са нашим стручњацима и људима објаснили како то функционише у иностранству. Са њима би наши људи могли да расправљају и да укажу да се не слажу са овим или оним, или да би волели да више знају о овоме или ономе. Такав је демократски процес. Ми јесмо тапкали у мраку. Али главни проблем је био новац. Ја никакав новац нисам наследио.

Да ли вам је дијаспора наклоњена у вези са идејом о повратку монархије?

Не само дијаспора. Они подржавају ову идеју, али у Србији такође велики број људи подржава парламентарну монархију. Приликом путовања по нашој земљи приметио сам огроман интерес. Постоји велики интерес, и једино што треба да учинимо је да све то организујемо.

Да ли сте свесни могућег отпора и ко су вам опоненти?

Да, постоје опоненти, али и они би имали користи од монархије, јер ја поштујем све људе. Поштујем и оне који су за и који су против монархије. Ту постоји интерес за свакога. За оне који се осећају јачима зато што  су републиканци, за оне који се осећају бољима јер су наклоњени левици или десници. Постоји неко ко поштује њихове ставове и право да слободно иступају. И због тога неће бити нападнути од стране државног врха да су говорили ово или оно. То је врло интересантна ситуација која врло добро функционише  у Европској унији и у уставним парламентарним монархијама ван Европске уније.

Народ. То је интересантно. У свим политичким партијама постоје они којима се то свиђа, али где је механизам за промену? Верујем да постоји механизам. Оно што се десило 1945. год. било је потпуно нелегално. Потребно је заседање уставотворне скупштине која ће се бавити овим питањем. То је као када је било одржано скупштинско заседање да би мог прадеду Краља Петра И прогласили за краља.  После 1945. био сам аболиран, одузета су ми сва права и проглашен сам државним непријатељем. И све је то било нелегално, против људских права. Наравно, постоји и други начин као што је референдум, али референдум је као избор за председника. Ја се не кандидујем за председника, ја браним демократски процес, ја сам оно што је потребно да ујединим људе за бољу будућност и да омогућим политичарима да развију демократију. Ово добро функционише. Погледајте Шпанију. Она се развила од диктатуре до демократије, постала је члан Европске уније и има интерерсантну економију.

Каква је ваша сарадња са Српском Православном Црквом?

Врло блиска. Поносан сам што сам Србин православац и као Хришћанин поштујем све религије. Верујем да је важно да разумемо једни друге. Имам пријатеље муслимане, јевреје, православце, римокатолике, све сам их угостио овде на Двору. Ми смо једна нација, потребни смо једни другима и зато се морамо узајамно поштовати. Бити православац је сјајно, али поштовање свих других је део наше вере. И наравно, не смемо имати екстремна уверења. Ми такође имамо екстреме у религији, за које ја мислим да нису добри. Религија је нешто дивно. Бог свих нас је у суштини један Бог.

Верујете ли у Божију промисао?

Мислим да има много ствари које се могу научити из верских списа; Библије, Курана… много тога је базирано на тим књигама и на многе начине их је могуће интерпретирати. Зато имамо толико много религија. Али мислим да морамо постовати ово: ”Бог је овде на много, много начина, али Бог није ту да диктира. Бог је ту да би био добар”.

Како це бити решен проблем повратка имовине Карађорђевића из бивших република?

Ту имамо интересантну ситуацију. Постоји право власништва на приватну имовину у демократији и то је потпуно нормално. Питање имовине у Словенији или Црној Гори, на пример, па и овде у Србији, мора бити решено као што је било решено у  Мађарској, Румунији, Ческој.  Врло је важно да ово буде обављено на прави начин и не видим зашто би се неко расправљао у вези са тим. То је процес који се дешава у свим демократијама. Постоје начини за решавање, за враћање, компензовање, шта год – постоје цивилизовани начини. Порицати то је потпуно бесмислено. Ми још немамо ни закон о реституцији.

Можете ли ми описати себе у једној реченици?

Позитиван, волим своју земљу, желим да видим будућност своје деце и свих младих људи, желим да видим Србију као део Европе. Ја сам позитивна и брижна особа.

Колико времена проводите у Србији?

Од прилике девет месеци годишње, док остатак времена проводимо на путовањима. Већину времена проводим тако што се срећем са људима по свету и покушавам да доведем инвеститоре овде у Србију.  Недавно смо били гости председника Исланда. Покусавам да направим мост – да направим контакте који могу бити корисни за моју земљу. Имам добре контакте у свету и желео бих да их ставим у службу Србије. То није претња ниједној политичкој партији нити политичару, већ рад за добробит Србије. Срећан сам што сам стекао пуно пријатеља у свету, у многим републикама остварио сам пријатељства са њиховим председницима, краљевима, краљицама, политичарима, директорима великих компанија. Зашто не бих све то искористио за Србију? Тиме никоме нисам конкуренција, само чиним добро Србији. Мислим да много тога може бити учињено за добробит људи овде и томе могу да допринесем у једном заједничком раду са Владом.

Колико често млади принчеви Петар, Филип и Александар долазе у Србију?

Долазе овде за празнике. Воле Копаоник због сноубординга. Летос су овде провели два месеца. Петар има фирму која се бави графичким дизајном и ужива у свом послу, Александар је најмлађи, он се бави адвертајзингом у Калифорнији, а Филип је  дипломирао у Лондону и стиче искуство из неколико области – једна од њих је банкарство.

Да ли сте Ви лично задовољни животом у Србији?

Врло сам срећан што сам у земљи у којој су моји преци живели и желим да видим да ова земља брже иде напред. Волео бих да видим мање свађа. Наравно, политичари су политичари, а ми смо демократија. Ако погледате друге земље тамо исто има сличних ствари, али ми не можемо себи да приуштимо много политицких игара, док се људи питају да ли ће моћи да купе хлеб и плате грејање. То ме веома брине. Са супругом сам доста путовао по Србији и видео сиромаштво. Ми такође имамо пуно избеглица, а ти људи заслужују да имају будућност. С друге стране, поносан сам што странци када дођу овде, кажу да их је Србија дочекала широм отвореног срца. Волео бих да видим да што више људи долази на Сурчински аеродором, да имамо план како да примимо инвеститоре, шта да им покажемо, затим туристи, желим да будем сигуран да ће потрошити доста новца овде. Сигурно је да нам је потребно више инвеститора и захвални смо свима који су дошли. Требају нам модерне фабрике, машине… У тим, да кажем индустријским областима, нисам задовољан.  Али људи су врло толерантни. Можете ли да замислите, прошли су кроз године диктатуре, десет година патње, па онда бомбардовање! Какво само стрпљење имају! Ми смо веома поносан народ!

 Шта бисте пожелели Србима и Србији у новој 2007. години?

Волео бих да видим да се Србија крупним корацима креће напред. Да се ситуација са Европском унијом покрене. Да људи схвате шта је ЕУ. Да доводемо што више великих инвеститора, да се отварају радна места, јер ако тога не буде, имаћемо преоблема. Затим виши животни стандард, могућност да се слободно путује, да се не бисмо осећали као у затвору. Млади људи да путују и стичу радно искуство у иностранству. Желим да се „одлив мозгова“ претвори у „поплаву мозгова“, да се људи врате у своју земљу, а ми да се представимо свету као стабилна земља са брижним и љубазним људима – на овај начин мислим да ћемо привући инвеститоре.