|
|||
 |
|
ПОРОДИЧНИ КРУГ (недељник на мађарском језику) НОВИ САД 15. јуна 2006. год. У МОНАРХИЈИ СВИ ГРАЂАНИ СУ РАВНОПРАВНИ Какву концепцију престолонаследник Александар II има о новој српској краљевини Чак и у овој нашој земљи која је доживела и прошла толико много искушења, за многе је представљало велико изненађење (за многе пак напротив није), када је 24. маја 2006. Александар II Карађорђевић, српски престолонаследник, упутио јавни позив грађанима Србије. Тада је већ након црногорског референдума одржаног 21. маја, била опште позната чињеница да гле, више ни народ Црне Горе не жели суживот са Србијом окованом у тешке и спутавајуће негве прошлости, због чега су Црногорци одлучили да крену путем осамостаљивања, а тиме ми – који живимо у Србији – у периоду једва нешто дужем од једне деценије, већ четврту државу можемо да назовемо „својом“. У овом одсудном тренутку, српски принц је народу Србије предложио успостављање, тј. рестаурацију краљевине. Једини син Петра II, последњег југословенског краља, сматра да је сада куцнуо час за „последњу“ могућност да се Србија суочи сама са собом и са заблудама прошлости, и у циљу осигуравања боље будућности, да се одлучи на судбоносан корак: успостављање монархије. Какав став има о свему томе српски престолонаследник, биће нам јасније из разговора који следи. - Ваше Краљевско Височанство, зашто мислите да је проглашење независности Црне Горе баш тај "прави тренутак“ и спасоносни час да Србија окрене нову страницу историје, да обнови уставну парламентарну монархију? - Био сам тужан због Црне Горе, али сада морамо да радимо напорно и не смемо више да губимо времена, јер Србија мора ући у Европску Унију. Одмах морамо да испунимо наше међународне обавезе. Не можемо више бити таоци неодлучности јер је због једне особе цела нација заробљена. Дошло је златно време за Србију која себе може да ревитализује саму себе и да погледа у примере уставних парламентарних монархија као што су Шпанија, Белгија, Шведска, Норвешка, Данска, Луксембург, Велика Британија, Јапан, Канада, Аустралија и Нови Зеланд. Треба нам идентитет који уједињује и неопходан нам је престанак препуцавања између две најважније политичке канцеларије у земљи. То би обезбедио неутрални шеф државе као што је случај са земљама које сам вам поменуо. Премијер и његова влада, изабрана на демократским изборима као и у републици, наставили би са својим свакодневним задацима управљања земљом. Србија би такође била политички много стабилнија и имала би много бољи имиџ. - Са којим ћете аргументима убедите политичке опоненте да је с краљем будућност Србије извеснија? - Србија може бити врло успешна ако свуда пронесемо неутрални симбол краља у уставној монархији и ако дозволимо демократски изабраној влади да управља земљом напред, без препуцавања и великог броја политичких расправа. Ми то можемо, ако кренемо од примера Шпаније, која је направила прелаз од диктатуре у земљу демократије, земљу која је сада члан Европске Уније и која је економски врло успешна. Пре само неколико дана, Шпанија је опет потрошила милијарде – овај пут купујући управљање над британским аеродромима. Србија би могла да учини исто то за неколико година и да постане економска сила у Европској Унији. - Како би на идеју обнове монархије у Србији гледалали наси суседи, Европска Унија и САД ? - Позитивно, јер би одмах признале позитивне ефекте уставне монархије. Немојте изгубити из вида да Европска Унија има много чланица које су уставне парламентарне монархије и које раде заједно са републикама у Европској Унији. Најближи сарадник Сједињених Држава је Велика Британија – уставна парламентарна монархија. - Осим председника Српског покрета обнове, Вука Драшковића, да ли су се и неки други актуелни политичари заложили за обнову монархије? - Многи политичари из свих партија су заправо радознали и показују интересовање за уставну парламентарну монархију. Свако мора да зна да у уставној парламентарној монархији постоје демократски избори, баш као и у свакој републици. Са једном разликом – не бира се председник, а замислите само колика је уштеда у том погледу. - Да ли и даље уживате подршку Српске православне цркве? - Да, уживам, а срећан сам и због поштовања и искреног пријатељства које имам са припадницима и представницима свих вероисповести и етничких група. Монархија поштује свачију веру и свачије национално порекло. - У међународној штампи о Србији осим политичке и економске кризе, често спомињу и национализам и клерикализам, који су завладали у српском друштву. Који је Ваш став у вези с тим? - Постоје многа питања која треба решити а сва та питања могу бити разматрана онда када будемо имали стабилну ситуацију без препуцавања. Стабилност доводи инвестиције, ствара нове послове и самим тим смирује ситуацију. Осуђујем сваки екстремизам и упозоравам да такав нецивилизован приступ не служи Србији и њеним грађанима, јер ће уплашити инвеститоре. Србији треба стабилност, не можемо себи да дозволимо више фанатичне антике. - Рекли сте да бисте у својству монарха помогли Србији у њеном међународном позиционирању. Какву концепцију имате о томе? - Поносан сам што имам много међународних веза и знања које сам стекао током мог живота на западу. Увек би прилазио мојим везама уз знање владе, како бисмо унапредили међународне односе. - У тренутној ситуацији, како се правно може “извести” овај крупан политички потез, обнова монархије? - Кроз уставотворну парламентарну скупштину и кроз стално информисање људи шта је то уставна парламентарна монархија. Оно што се десило 1945. био је незаконити чин који се може исправити за добробит нашег народа. Важно је да политичари и политичке партије схвате да је уставни парламентарни монарх веома добар за њих и морају да виде успех с којим уставне парламентарне монархије раде у Европској Унији. Сигуран сам да би сви били задовољни. - Колико сте задовољни реакцијама које су уследиле након овог Вашег захтева? - Било је доста интереса у целој земљи, али се још много тога мора урадити како би се информисала јавност. - Како тумачите да према изтраживању јавног мњења, свега 30% грађана определило се за рестаурацију краљевине? Како бисте могли побудити подршку у народу, да ли ће се водити политичка кампања у вези с тим? - Потребно је више информација за јавност и више интересовања медија је веома важно. Све политичке партије морају бити укључене и морају учествовати у дискусији. Уставна парламентарна монархија припада свим политичким партијама и ту нема ексклузивитета. - Шта сматрате својим највећим успехом? - У контексту помагања земљи – оно што сам урадио за нашу демократску опозицију својевремено, организовање конференција за њих, како би се међусобно упознали и како би се ујединили. - Како данас, пет година након повратка кући, сумирате свој боравак у Србији? - За мене је то изузетно, дивно искуство, био сам врло емотиван када сам се вратио да живим у Србију. Драго ми је што смо моја супруга и ја били од помоћи у хуманитарном и инвеститорском сектору. Видели смо људе који живе у врло тешким условима, који се опорављају од тешке прошлости. Било је дивно путовати по целој земљи и срести се са толико људи. - На шта би националне мањине, конкретно мађарска национална заједница, могла рачунати у Краљевини Србији? Уставна парламентарна монархија поштује, чува и брани људска права, мањине и све вероисповести. То је случај у свим уставним парламентарним монархијама. Аутор: др Целлер Тибор |