|
|||
 |
|
PORODIČNI KRUG (Családi Kör – nedeljnik na mađarskom jeziku) NOVI SAD 15. juna 2006. god. U MONARHIJI SVI GRAĐANI SU RAVNOPRAVNI Kakvu koncepciju prestolonaslednik Aleksandar II ima o novoj srpskoj kraljevini Čak i u ovoj našoj zemlji koja je doživela i prošla toliko mnogo iskušenja, za mnoge je predstavljalo veliko iznenađenje (za mnoge pak naprotiv nije), kada je 24. maja 2006. Aleksandar II Karađorđević, srpski prestolonaslednik, uputio javni poziv građanima Srbije. Tada je već nakon crnogorskog referenduma održanog 21. maja, bila opšte poznata činjenica da gle, više ni narod Crne Gore ne želi suživot sa Srbijom okovanom u teške i sputavajuće negve prošlosti, zbog čega su Crnogorci odlučili da krenu putem osamostaljivanja, a time mi – koji živimo u Srbiji – u periodu jedva nešto dužem od jedne decenije, već četvrtu državu možemo da nazovemo „svojom“. U ovom odsudnom trenutku, srpski princ je narodu Srbije predložio uspostavljanje, tj. restauraciju kraljevine. Jedini sin Petra II, poslednjeg jugoslovenskog kralja, smatra da je sada kucnuo čas za „poslednju“ mogućnost da se Srbija suoči sama sa sobom i sa zabludama prošlosti, i u cilju osiguravanja bolje budućnosti, da se odluči na sudbonosan korak: uspostavljanje monarhije. Kakav stav ima o svemu tome srpski prestolonaslednik, biće nam jasnije iz razgovora koji sledi. - Vaše Kraljevsko Visočanstvo, zašto mislite da je proglašenje nezavisnosti Crne Gore baš taj "pravi trenutak“ i spasonosni čas da Srbija okrene novu stranicu istorije, da obnovi ustavnu parlamentarnu monarhiju? - Bio sam tužan zbog Crne Gore, ali sada moramo da radimo naporno i ne smemo više da gubimo vremena, jer Srbija mora ući u Evropsku Uniju. Odmah moramo da ispunimo naše međunarodne obaveze. Ne možemo više biti taoci neodlučnosti jer je zbog jedne osobe cela nacija zarobljena. Došlo je zlatno vreme za Srbiju koja sebe može da revitalizuje samu sebe i da pogleda u primere ustavnih parlamentarnih monarhija kao što su Španija, Belgija, Švedska, Norveška, Danska, Luksemburg, Velika Britanija, Japan, Kanada, Australija i Novi Zeland. Treba nam identitet koji ujedinjuje i neophodan nam je prestanak prepucavanja između dve najvažnije političke kancelarije u zemlji. To bi obezbedio neutralni šef države kao što je slučaj sa zemljama koje sam vam pomenuo. Premijer i njegova vlada, izabrana na demokratskim izborima kao i u republici, nastavili bi sa svojim svakodnevnim zadacima upravljanja zemljom. Srbija bi takođe bila politički mnogo stabilnija i imala bi mnogo bolji imidž. - Sa kojim ćete argumentima ubedite političke oponente da je s kraljem budućnost Srbije izvesnija? - Srbija može biti vrlo uspešna ako svuda pronesemo neutralni simbol kralja u ustavnoj monarhiji i ako dozvolimo demokratski izabranoj vladi da upravlja zemljom napred, bez prepucavanja i velikog broja političkih rasprava. Mi to možemo, ako krenemo od primera Španije, koja je napravila prelaz od diktature u zemlju demokratije, zemlju koja je sada član Evropske Unije i koja je ekonomski vrlo uspešna. Pre samo nekoliko dana, Španija je opet potrošila milijarde – ovaj put kupujući upravljanje nad britanskim aerodromima. Srbija bi mogla da učini isto to za nekoliko godina i da postane ekonomska sila u Evropskoj Uniji. - Kako bi na ideju obnove monarhije u Srbiji gledalali nasi susedi, Evropska Unija i SAD ? - Pozitivno, jer bi odmah priznale pozitivne efekte ustavne monarhije. Nemojte izgubiti iz vida da Evropska Unija ima mnogo članica koje su ustavne parlamentarne monarhije i koje rade zajedno sa republikama u Evropskoj Uniji. Najbliži saradnik Sjedinjenih Država je Velika Britanija – ustavna parlamentarna monarhija. - Osim predsednika Srpskog pokreta obnove, Vuka Draškovića, da li su se i neki drugi aktuelni političari založili za obnovu monarhije? - Mnogi političari iz svih partija su zapravo radoznali i pokazuju interesovanje za ustavnu parlamentarnu monarhiju. Svako mora da zna da u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji postoje demokratski izbori, baš kao i u svakoj republici. Sa jednom razlikom – ne bira se predsednik, a zamislite samo kolika je ušteda u tom pogledu. - Da li i dalje uživate podršku Srpske pravoslavne crkve? - Da, uživam, a srećan sam i zbog poštovanja i iskrenog prijateljstva koje imam sa pripadnicima i predstavnicima svih veroispovesti i etničkih grupa. Monarhija poštuje svačiju veru i svačije nacionalno poreklo. - U međunarodnoj štampi o Srbiji osim političke i ekonomske krize, često spominju i nacionalizam i klerikalizam, koji su zavladali u srpskom društvu. Koji je Vaš stav u vezi s tim? - Postoje mnoga pitanja koja treba rešiti a sva ta pitanja mogu biti razmatrana onda kada budemo imali stabilnu situaciju bez prepucavanja. Stabilnost dovodi investicije, stvara nove poslove i samim tim smiruje situaciju. Osuđujem svaki ekstremizam i upozoravam da takav necivilizovan pristup ne služi Srbiji i njenim građanima, jer će uplašiti investitore. Srbiji treba stabilnost, ne možemo sebi da dozvolimo više fanatične antike. - Rekli ste da biste u svojstvu monarha pomogli Srbiji u njenom međunarodnom pozicioniranju. Kakvu koncepciju imate o tome? - Ponosan sam što imam mnogo međunarodnih veza i znanja koje sam stekao tokom mog života na zapadu. Uvek bi prilazio mojim vezama uz znanje vlade, kako bismo unapredili međunarodne odnose. - U trenutnoj situaciji, kako se pravno može “izvesti” ovaj krupan politički potez, obnova monarhije? - Kroz ustavotvornu parlamentarnu skupštinu i kroz stalno informisanje ljudi šta je to ustavna parlamentarna monarhija. Ono što se desilo 1945. bio je nezakoniti čin koji se može ispraviti za dobrobit našeg naroda. Važno je da političari i političke partije shvate da je ustavni parlamentarni monarh veoma dobar za njih i moraju da vide uspeh s kojim ustavne parlamentarne monarhije rade u Evropskoj Uniji. Siguran sam da bi svi bili zadovoljni. - Koliko ste zadovoljni reakcijama koje su usledile nakon ovog Vašeg zahteva? - Bilo je dosta interesa u celoj zemlji, ali se još mnogo toga mora uraditi kako bi se informisala javnost. - Kako tumačite da prema iztraživanju javnog mnjenja, svega 30% građana opredelilo se za restauraciju kraljevine? Kako biste mogli pobuditi podršku u narodu, da li će se voditi politička kampanja u vezi s tim? - Potrebno je više informacija za javnost i više interesovanja medija je veoma važno. Sve političke partije moraju biti uključene i moraju učestvovati u diskusiji. Ustavna parlamentarna monarhija pripada svim političkim partijama i tu nema ekskluziviteta. - Šta smatrate svojim najvećim uspehom? - U kontekstu pomaganja zemlji – ono što sam uradio za našu demokratsku opoziciju svojevremeno, organizovanje konferencija za njih, kako bi se međusobno upoznali i kako bi se ujedinili. - Kako danas, pet godina nakon povratka kući, sumirate svoj boravak u Srbiji? - Za mene je to izuzetno, divno iskustvo, bio sam vrlo emotivan kada sam se vratio da živim u Srbiju. Drago mi je što smo moja supruga i ja bili od pomoći u humanitarnom i investitorskom sektoru. Videli smo ljude koji žive u vrlo teškim uslovima, koji se oporavljaju od teške prošlosti. Bilo je divno putovati po celoj zemlji i sresti se sa toliko ljudi. - Na šta bi nacionalne manjine, konkretno mađarska nacionalna zajednica, mogla računati u Kraljevini Srbiji? Ustavna parlamentarna monarhija poštuje, čuva i brani ljudska prava, manjine i sve veroispovesti. To je slučaj u svim ustavnim parlamentarnim monarhijama. Autor: dr Celler Tibor |