Интервју НК.К.В. Престолонаследника Александра за часопис Микро-ПиСи Ворлд

Новембар 2008.

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ СУ БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ

“Србија има среће што располаже заиста способним људима у области информационих технологија и то може да буде наша предност у будућем развоју”, сматра Његово Краљевско Височанство, принц престолонаследник Александар II Карађорђевић.

Микро: У којој мери су по вашем мишљењу информационо-комуникационе технологије неопходне за развој Србије?

Њ.К.В. Александар II: У данашњем свету брзо растуће високе технологије, Србија, као и свака друга земља, доста зависи од информационих технологија. Веома је важно да Србија остане у току са свим правцима развоја информатике и узме што активнију улогу. Наша земља има среће да располаже заиста способним људима у овој области и то може да буде наша основна предност у будућем развоју. Једино што нас спутава је наша финансијска ситуација која утиче на могућност куповине квалитетног хардвера и лиценцираног софтвера. Међутим, како се економско стање поправља тако ће и у овом делу бити боља ситуација. Волео бих да додам да је Интернет као глобално комуникационо средство од велике важности за даљи развој информационих технологија у Србији, као и у иностранству. Чињеница да је Србија при дну листе коришћења Интернет услуга у Европи, због чега мислим да је важно да све структуре нашег друштва уложе додатни напор ради стварања бољих услова. На пример, ако смањимо цене приступа и коришћења Интернету, сигуран сам, да би имали бољи одзив и више корисника. Слично се догодило када је Влада одлучила да смањи порез на компјутерску опрему.

Микро: Да ли Краљевска породица у својим донаторским акцијама узима учешће и у набавци рачунарске опреме за оне којима су рачунари најпотребнији?

Њ.К.В. Александар II: Због чињенице да нисмо профитабилна организација и да понекад имамо више идеја него финансијских могућности да их остваримо, у великој мери зависимо од пријатељски наклоњених људи и компанија које би нас подржале. Уз помоћ ових компанија, а преко моје Фондације за образовање, успели смо да заокружимо опремање Центара за развој каријере на Универзитетима у Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду. Оваквих акција ће сигурно бити и у будућности.

Микро: У оквиру фондација Краљевске породице Карађорђевић врло је активна Фондација Престолонаследника Александра II за образовање. Колико се посвећује пажња у раду фондације у области усавршавања младих стручњака за информационе технологије?

Њ.К.В. Александар II: Фондација је директно окренута ка нашим младим генерацијама, ученицима и студентима. Они су наша будућност и будућност развоја информационих технологија у Србији. У исто време они су највећи корисници Интернета, информационих технологија и телекомуникација, пошто је њима најлакше да прихвате новине и предности у области високих технологија. Досада су реализоване школарине за после дипломске студије у иностранству, у области хуманитарних наука. То никако не значи да се усавршавању у области техничких наука и област информатике не придаје важност. Један о праваца развоја и даљег деловања Фондације је сигурно у тој области. Желим да додам да, без обзира на област даљег школовања, за обезбеђивање школарина, способност коришћења информационих технологија је предуслов. И ми као породица, као и читаво друштво, зависимо од комуникација где су информационе технологије основа.

Микро: Колико се у обављању својих свакодневних обавеза ослањате на информационе технологије?

Њ.К.В. Александар II: Једна од првих ствари које урадим када се пробудим је да упалим компјутер и проверим електронску пошту. Пошто сам често далеко од мојих синова ово је одличан начин да будемо у свакодневном контакту. Такође, моја супруга и ја руководимо и координирамо неколико канцеларија, тако да су Интернет и информационе технологије значајне за реализацију и координацију свих активности. У данашње време, када најбитније није питање акције и реакције, већ колико брзо реагујемо, информационе технологије су битне за све активности без обзира колико мале или велике биле. Без практичних знања и могућности коришћења истих били бисмо веома ограничени у нашим свакодневним задацима и не бисмо били, такорећи, у могућности да комуницирамо. Зато се, заиста, трудимо да идемо у корак са новинама и достигнућима у овој области.

Да закључим, тешко је данас и замислити ситуацију у којој би требало урадити нешто а немати на располагању сва достигнућа и предности модерног доба и технологије на првом месту информационе.

Александар Спасић