Независме новине, Бања Лука

Датум: 10.06.2006

Престолонасљедник Александар Други Карађорђевић, о борби за пријесто

БИО БИХ КРАЉ СРБИЈЕ

Дивна Видаковић

Разлози "за" монархију врло су једноставни: стабилност и поновно осећање поноса, шанса да будемо велика европска нација. Најбоље решење за будућност у Европи је уставна парламентарна монархија која би била тимски играч са сваким у Европи и то укључује и републике и уставне парламентарне монархије, што је норма у Европској унији, поручује Његово краљевско височанство престолонасљедник Александар Други Карађорђевић.

Принц Карађорђевић тврди да индикатори јавног мњења говоре да је чак и без кампање, уз тренутни недостатак обавештености о уставној парламентарној монархији, више од једне трећине грађана Србије за монархију, једна трећина није ни за ни против, док је једна трећина испитаника углавном против.

НН: Краљевина Србија - бајка или реалност?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: То је много више озбиљно, добро решење за Србију, него што је бајка. Уставне парламентарне монархије у Европској унији су веома развијене демократске, озбиљне земље: Велика Британија, Шпанија, Белгија, Луксембург, Данска, Шведска. Не можемо да дозволимо да радимо и даље на овај начин и да губимо више времена, јер трпимо и на домаћем и на међународном плану. Сви наши политичари би имали велике користи од неутралног шефа државе. Премијер и његов кабинет који би били изабрани на демократским изборима, као у републици, управљали би земљом. Готово свакодневно препуцавање којем смо сведоци би било заустављено. Наш имиџ на домаћем и међународном плану би се много поправио. Реалност је да против ове идеје постоји веома мало гласова, зато што они не схватају да би то било корисно за све, без обзира на њихова политичка удружења, која би такође од тога имала користи. Хајде да се суочимо са чињеницом да је већина наших грађана за уставну парламентарну монархију, јер желе да живе нормалним животом, доста им је надмудривања и желе да Србија буде демократска, поносна и стабилна.

НН: Да ли верујете истраживањима која кажу да је тек (или већ, у зависности од угла гледања) 15 одсто грађана Србије за враћање монархије?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Не, не верујем, јер сам много пута на Западу као посматрач био у прилици да се уверим колико таква истраживања могу бити варљива. Морам да нагласим да су истраживања јавног мњења важно политичко оруђе, које се мора користити, али с опрезом. Индикатори јавног мњења које ја имам говоре да чак и без кампање, уз тренутни недостатак обавештености о уставној парламентарној монархији, више од једне трећине је за такво уређење, једна трећина није ни за ни против, док је једна трећина испитаника углавном против. Морате схватити да је то прилично добар резултат с обзиром на покварену пропаганду против монархије у прошлости чак иако је Тито успео да пронађе начин да постане пријатељ са краљевима и да доведе европске монархе на Краљевски двор, где су били гости. Успут буди речено, многи наши људи живе у уставним парламентарним монархијама и врло су сигурни у вредности које монархија доноси земљи и њеним демократским процесима.

НН: Колико се Србија разликује од других држава које имају парламентарну монархију?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Пре свега, отворено говорећи, Србија би оживела као велика демократија и коначно добила домаће и свеопште признање чак и од република. Осим тога, били бисмо нормална земља, као и друге уставне парламентарне монархије које су поносне и пролазе кроз социјални и демократски успех. Зар нам није свима доста Србије која пати на унутрашњем плану и у Европи, док смо благословени тиме што имамо изузетно паметне и вредне људе који жуде за нормалним животом, пословима и добрим системом социјалне заштите.

НН: Шта би се за Србију променило, а посебно за њене грађане, уколико би се увела монархија?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Врло једноставно - имали бисмо стабилност и осећали бисмо се поново поносни на Србију, имали бисмо шансу да будемо велика европска нација. Имамо све шансе да напредујемо и најбоље решење за будућност у Европи је уставна парламентарна монархија која би била тимски играч са сваким у Европи и то укључује и републике и уставне парламентарне монархије, што је норма у Европској унији.

НН: Да ли бисте Ви били краљ Србије или бисте трон уступили неком од Ваших синова? Да ли би и то било решено уставом?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Ја бих био краљ, као у другим уставним парламентарним монархијама, док би питање наслеђивања престола било решено на принципу примо генитура - прворођеног. Кад говоримо о уставу, постоје многи добри примери устава које би требало проучити, као на пример нацрт који је написао професор Павле Николић, или шпански устав. Ти предлози морају бити укључени у долазећу дискусију. Молим вас, немојте заборавити да у уставној парламентарној монархији земљом управља демократски изабрана влада, док је краљ изнад политике, поштује све партије али није члан ниједне странке. Уз то, уставна парламентарна монархија појачава демократски процес, доноси стабилност, јединство и континуитет.

НН: Рекли сте у једном интервјуу да би повратак круне у Србију донео земљи много доброг, јер имате утицајне и значајне пријатеље и познанства широм света. Да ли сте неке од њих искористили откако поново живите у Београду и, ако нисте, зашто нисте?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Наравно, моја супруга и ја смо напорно радили на промовисању наше земље у иностранству код шефова држава, политичара, пословних људи и пријатеља. То смо радили и са свим посетиоцима и шефовима држава који су били код нас. Довео сам велике послове у Србију, а моја супруга је радила веома напорно на хуманитарном плану са својом фондацијом како би помогла свим нашим људима, без обзира на њихово етничко порекло, ми поштујемо свакога.

НН: Како ћете противнике монархије убедити да нису у праву?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Мора им се спустити тензија, морају да се осећају удобно, не смеју да се осећају угроженим ни најмање. Уставна парламентарна монархија је пријатељ са свима и не стаје ни на чију страну, већ пре свега брани здраву демократску дебату и гледишта. Нашим политичарима треба место сусрета како би дошли до онога што је најбоље за Србију, како би применили све што одлуче кроз законодавца (парламент) и демократски политички процес.

НН: Да ли сте били изненађени изјавама неких државних функционера непосредно по објављивању резултата референдума у Црној Гори да у Србију треба увести монархију?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: У демократским земљама свако има право да се изрази слободно и поштено. Ипак, желим да нагласим да уставна парламентарна монархија није ексклузивитет било које партије, већ припада свим партијама које се понашају у складу са демократским процесима. То је норма у свим земљама уставне парламентарне монархије - земљама које су у Европској унији, али и другим, као што су Норвешка, Канада, Јапан, Аустралија, Нови Зеланд… Све су то уставне парламентарне монархије.

НН: Срби су често током историје убијали своје краљеве и прве људе државе. Да ли се бојите свог народа?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Не. Ја волим мој народ и моју земљу Србију.

НН: Да ли сте маштали о повратку и како сте замишљали Србију у тренуцима када није постојао ни трачак наде да ћете се вратити?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Увек сам се надао да ћу се вратити, али дуго нисам веровао да ће то постати реалност. Повратак сам доживео изузетно емотивно.

НН: Говорите неколико светских језика. Како то да Вам са српским баш не иде тако лако?

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Моје познавање српског се поправило, сваког дана научим нешто ново. И даље учим и поносан сам што сада могу да имам добар разговор на српском.

Код куће на одмор

НН: Да ли сте својој деци одмалена говорили да су краљевског рода и да су коренима везани за тамо неку малу Србију...

ПРИНЦ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Наравно да јесам и они су поносни на своје порекло и своју домовину. Моји синови су решени да стекну добро радно искуство након школовања, да плате за свој начин живота и морам рећи да воле да дођу кући за одмор. Имају много младих пријатеља, а уз то су и добри спортисти. Воле да оду на Копаоник, где уживају у сноубордингу. Овом приликом желим да кажем да се због младих морамо суочити са озбиљним задатком - морамо направити будућност за свакога, а нарочито за генерације младих. Србија у миру са собом, Србија поносна на себе је оно што нам свима треба.

Повратак Први пут на тло Србије принц Александар крочио је 1991. године, а породица Карађорђевић вратила се у земљу 17. јула 2001. године. Дошли су у свој дом, краљевски двор на Дедиње који је је био резиденција краља Александра Првог и краља Петра Другог. Краљевска породица коначно се вратила кући после скоро 60 година изгнанства.

Воли скијање, једрење, скијање на води, роњење и подводну фотографију. Титулу шампиона британске војске у скијању освојио је 1972. године, а посебно место у његовом времену остављено је за музику, позориште, информациону технологију и догађаје широм света. Престолонаследник Александар школовао се у Швајцарској, на Војној академији Калвер у Амеицији у Енглеској. Венчао се 1972. године са Њеним царским и краљевским височанством принцезом Маријом де Глоријом од Орлеана и Браганце, рођаком шпанског краља Хуана Карлоса. У том браку рођени су принц Петар 1980. године и близанци принчеви Филип и Александар, две године касније. Садашњом принцезом Катарином, принц Александар венчао се 1985. године у Лондону. Кум на венчању био је грчки краљ Константин.