Nezavisne novine, Banja Luka

Datum: 10.06.2006

Prestolonasljednik Aleksandar Drugi Karađorđević, o borbi za prijesto

Bio bih kralj Srbije

Divna Vidaković

Razlozi "za" monarhiju vrlo su jednostavni: stabilnost i ponovno osećanje ponosa, šansa da budemo velika evropska nacija. Najbolje rešenje za budućnost u Evropi je ustavna parlamentarna monarhija koja bi bila timski igrač sa svakim u Evropi i to uključuje i republike i ustavne parlamentarne monarhije, što je norma u Evropskoj uniji, poručuje Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonasljednik Aleksandar Drugi Karađorđević.

Princ Karađorđević tvrdi da indikatori javnog mnjenja govore da je čak i bez kampanje, uz trenutni nedostatak obaveštenosti o ustavnoj parlamentarnoj monarhiji, više od jedne trećine građana Srbije za monarhiju, jedna trećina nije ni za ni protiv, dok je jedna trećina ispitanika uglavnom protiv.

NN: Kraljevina Srbija - bajka ili realnost?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: To je mnogo više ozbiljno, dobro rešenje za Srbiju, nego što je bajka. Ustavne parlamentarne monarhije u Evropskoj uniji su veoma razvijene demokratske, ozbiljne zemlje: Velika Britanija, Španija, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska. Ne možemo da dozvolimo da radimo i dalje na ovaj način i da gubimo više vremena, jer trpimo i na domaćem i na međunarodnom planu. Svi naši političari bi imali velike koristi od neutralnog šefa države. Premijer i njegov kabinet koji bi bili izabrani na demokratskim izborima, kao u republici, upravljali bi zemljom. Gotovo svakodnevno prepucavanje kojem smo svedoci bi bilo zaustavljeno. Naš imidž na domaćem i međunarodnom planu bi se mnogo popravio. Realnost je da protiv ove ideje postoji veoma malo glasova, zato što oni ne shvataju da bi to bilo korisno za sve, bez obzira na njihova politička udruženja, koja bi takođe od toga imala koristi. Hajde da se suočimo sa činjenicom da je većina naših građana za ustavnu parlamentarnu monarhiju, jer žele da žive normalnim životom, dosta im je nadmudrivanja i žele da Srbija bude demokratska, ponosna i stabilna.

NN: Da li verujete istraživanjima koja kažu da je tek (ili već, u zavisnosti od ugla gledanja) 15 odsto građana Srbije za vraćanje monarhije?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: Ne, ne verujem, jer sam mnogo puta na Zapadu kao posmatrač bio u prilici da se uverim koliko takva istraživanja mogu biti varljiva. Moram da naglasim da su istraživanja javnog mnjenja važno političko oruđe, koje se mora koristiti, ali s oprezom. Indikatori javnog mnjenja koje ja imam govore da čak i bez kampanje, uz trenutni nedostatak obaveštenosti o ustavnoj parlamentarnoj monarhiji, više od jedne trećine je za takvo uređenje, jedna trećina nije ni za ni protiv, dok je jedna trećina ispitanika uglavnom protiv. Morate shvatiti da je to prilično dobar rezultat s obzirom na pokvarenu propagandu protiv monarhije u prošlosti čak iako je Tito uspeo da pronađe način da postane prijatelj sa kraljevima i da dovede evropske monarhe na Kraljevski dvor, gde su bili gosti. Usput budi rečeno, mnogi naši ljudi žive u ustavnim parlamentarnim monarhijama i vrlo su sigurni u vrednosti koje monarhija donosi zemlji i njenim demokratskim procesima.

NN: Koliko se Srbija razlikuje od drugih država koje imaju parlamentarnu monarhiju?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: Pre svega, otvoreno govoreći, Srbija bi oživela kao velika demokratija i konačno dobila domaće i sveopšte priznanje čak i od republika. Osim toga, bili bismo normalna zemlja, kao i druge ustavne parlamentarne monarhije koje su ponosne i prolaze kroz socijalni i demokratski uspeh. Zar nam nije svima dosta Srbije koja pati na unutrašnjem planu i u Evropi, dok smo blagosloveni time što imamo izuzetno pametne i vredne ljude koji žude za normalnim životom, poslovima i dobrim sistemom socijalne zaštite.

NN: Šta bi se za Srbiju promenilo, a posebno za njene građane, ukoliko bi se uvela monarhija?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: Vrlo jednostavno - imali bismo stabilnost i osećali bismo se ponovo ponosni na Srbiju, imali bismo šansu da budemo velika evropska nacija. Imamo sve šanse da napredujemo i najbolje rešenje za budućnost u Evropi je ustavna parlamentarna monarhija koja bi bila timski igrač sa svakim u Evropi i to uključuje i republike i ustavne parlamentarne monarhije, što je norma u Evropskoj uniji.

NN: Da li biste Vi bili kralj Srbije ili biste tron ustupili nekom od Vaših sinova? Da li bi i to bilo rešeno ustavom?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: Ja bih bio kralj, kao u drugim ustavnim parlamentarnim monarhijama, dok bi pitanje nasleđivanja prestola bilo rešeno na principu primo genitura - prvorođenog. Kad govorimo o ustavu, postoje mnogi dobri primeri ustava koje bi trebalo proučiti, kao na primer nacrt koji je napisao profesor Pavle Nikolić, ili španski ustav. Ti predlozi moraju biti uključeni u dolazeću diskusiju. Molim vas, nemojte zaboraviti da u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji zemljom upravlja demokratski izabrana vlada, dok je kralj iznad politike, poštuje sve partije ali nije član nijedne stranke. Uz to, ustavna parlamentarna monarhija pojačava demokratski proces, donosi stabilnost, jedinstvo i kontinuitet.

NN: Rekli ste u jednom intervjuu da bi povratak krune u Srbiju doneo zemlji mnogo dobrog, jer imate uticajne i značajne prijatelje i poznanstva širom sveta. Da li ste neke od njih iskoristili otkako ponovo živite u Beogradu i, ako niste, zašto niste?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: Naravno, moja supruga i ja smo naporno radili na promovisanju naše zemlje u inostranstvu kod šefova država, političara, poslovnih ljudi i prijatelja. To smo radili i sa svim posetiocima i šefovima država koji su bili kod nas. Doveo sam velike poslove u Srbiju, a moja supruga je radila veoma naporno na humanitarnom planu sa svojom fondacijom kako bi pomogla svim našim ljudima, bez obzira na njihovo etničko poreklo, mi poštujemo svakoga.

NN: Kako ćete protivnike monarhije ubediti da nisu u pravu?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: Mora im se spustiti tenzija, moraju da se osećaju udobno, ne smeju da se osećaju ugroženim ni najmanje. Ustavna parlamentarna monarhija je prijatelj sa svima i ne staje ni na čiju stranu, već pre svega brani zdravu demokratsku debatu i gledišta. Našim političarima treba mesto susreta kako bi došli do onoga što je najbolje za Srbiju, kako bi primenili sve što odluče kroz zakonodavca (parlament) i demokratski politički proces.

NN: Da li ste bili iznenađeni izjavama nekih državnih funkcionera neposredno po objavljivanju rezultata referenduma u Crnoj Gori da u Srbiju treba uvesti monarhiju?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: U demokratskim zemljama svako ima pravo da se izrazi slobodno i pošteno. Ipak, želim da naglasim da ustavna parlamentarna monarhija nije ekskluzivitet bilo koje partije, već pripada svim partijama koje se ponašaju u skladu sa demokratskim procesima. To je norma u svim zemljama ustavne parlamentarne monarhije - zemljama koje su u Evropskoj uniji, ali i drugim, kao što su Norveška, Kanada, Japan, Australija, Novi Zeland… Sve su to ustavne parlamentarne monarhije.

NN: Srbi su često tokom istorije ubijali svoje kraljeve i prve ljude države. Da li se bojite svog naroda?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: Ne. Ja volim moj narod i moju zemlju Srbiju.

NN: Da li ste maštali o povratku i kako ste zamišljali Srbiju u trenucima kada nije postojao ni tračak nade da ćete se vratiti?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: Uvek sam se nadao da ću se vratiti, ali dugo nisam verovao da će to postati realnost. Povratak sam doživeo izuzetno emotivno.

NN: Govorite nekoliko svetskih jezika. Kako to da Vam sa srpskim baš ne ide tako lako?

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: Moje poznavanje srpskog se popravilo, svakog dana naučim nešto novo. I dalje učim i ponosan sam što sada mogu da imam dobar razgovor na srpskom.

Kod kuće na odmor

NN: Da li ste svojoj deci odmalena govorili da su kraljevskog roda i da su korenima vezani za tamo neku malu Srbiju...

PRINC KARAĐORĐEVIĆ: Naravno da jesam i oni su ponosni na svoje poreklo i svoju domovinu. Moji sinovi su rešeni da steknu dobro radno iskustvo nakon školovanja, da plate za svoj način života i moram reći da vole da dođu kući za odmor. Imaju mnogo mladih prijatelja, a uz to su i dobri sportisti. Vole da odu na Kopaonik, gde uživaju u snoubordingu. Ovom prilikom želim da kažem da se zbog mladih moramo suočiti sa ozbiljnim zadatkom - moramo napraviti budućnost za svakoga, a naročito za generacije mladih. Srbija u miru sa sobom, Srbija ponosna na sebe je ono što nam svima treba.

Povratak Prvi put na tlo Srbije princ Aleksandar kročio je 1991. godine, a porodica Karađorđević vratila se u zemlju 17. jula 2001. godine. Došli su u svoj dom, kraljevski dvor na Dedinje koji je je bio rezidencija kralja Aleksandra Prvog i kralja Petra Drugog. Kraljevska porodica konačno se vratila kući posle skoro 60 godina izgnanstva.

Voli skijanje, jedrenje, skijanje na vodi, ronjenje i podvodnu fotografiju. Titulu šampiona britanske vojske u skijanju osvojio je 1972. godine, a posebno mesto u njegovom vremenu ostavljeno je za muziku, pozorište, informacionu tehnologiju i događaje širom sveta. Prestolonaslednik Aleksandar školovao se u Švajcarskoj, na Vojnoj akademiji Kalver u Ameiciji u Engleskoj. Venčao se 1972. godine sa Njenim carskim i kraljevskim visočanstvom princezom Marijom de Glorijom od Orleana i Bragance, rođakom španskog kralja Huana Karlosa. U tom braku rođeni su princ Petar 1980. godine i blizanci prinčevi Filip i Aleksandar, dve godine kasnije. Sadašnjom princezom Katarinom, princ Aleksandar venčao se 1985. godine u Londonu. Kum na venčanju bio je grčki kralj Konstantin.