31.05.2006.

 INTERVJU NJ. K. V. ALEKSANDRA II VEČERNJIM NOVOSTIMA

 U Belom Dvoru, kod NJ. K. V. Aleksandra Karađorđevića nekoliko dana posle najave o obnovi monarhije u Srbiji

KRUNA PETE REPUBLIKE

Tužan sam, mnogo tužan, što su se naša crnogorska braća otcepila, što su pošla svojim putem. Ali, i mi Srbi idemo svojom stazom, kraćom, izvesnijom i sigurnijom ka evropskoj zajednici. S kraljem na čelu, bliži smo Evropi!

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević danas je uvereniji neko ikad da je ovo poslednji, ali istovremeno i spasonosni čas da Srbija okrene novu stranicu istorije. Da se odluči na krupan politički potez i javno pozove srpske političare na obnovu ustavne parlamentarne monarhije neposredno ga je podstakao rezultat referenduma u Crnoj Gori. Odluku većine Crnogoraca smatra građanskom voljom i podržava je, ali insistira na bratskoj krvi koju, kaže, i sam oseća u svojim venama.

U kraljevskom dvoru atmosfera je uobičajena, radna, bez predznaka euforične političke kampanje. Prestolonaslednik kaže da klasičnu kampanju neće voditi, za nju nema fond, ali predstoji jačanje mreže s jasnim ciljem – da ljudi širom Srbije bolje razumeju prednosti monarhije za koju se on lično zalaže.

Uz našu konstataciju da je s narodom lakše, NJ. K. V. Aleksandra Drugog pitamo s kojim će argumentima političke oponente ubediti da je s kraljem budućnost Srbije izvesnija?

Pretendent na presto insistira da razgovor vodimo na srpskom jeziku i slikovito objašnjava da je za velika vrata Evrope ključ u rukama monarha. Kaže i da je narodu dosta svakodnevnih političkih sukoba, problema, da su ljudi umorni od nemaštine i praznih obećanja.

- Ustavna parlamentarna monarhija je dobro rešenje i za stvaranje povoljnijeg imidža kako u zemlji tkao i u svetu – kaže Aleksandar Karađorđević – a čelu je kralj. On je centar za pomirenje svih političkih neistomišljenika. Monarh nema ekskluzivitet za jednu političku stranku, on uvažava sve, a ne pripada nijednoj. I to je jedan od razloga zašto su kraljevine stabilne. U savremenim kraljevinama, skupština i vlada vladaju i biraju se na izborima kao i u republici.

Kao dobar primer navodi Španiju koju je posle decenija teškoća, tek kralj izveo na put uspeha i ugleda.

- Poznato je da se u britanskom parlament vode burne debate. Ali to ne znači da su politički protivnici ljuti neprijatelji koji se mrze i preziru. Voleo bih da i naši političari, poput pragmatičnih Britanaca, posle žučnih rasprava završe u nekom pabu sa čašom piva ili martinija. Monarhija je jeftinija. Izbori u Srbiji se organizuju na svake četiri godine. Prethodi im skupa kampanja, uključeno je mnogo ljudi, troškovi su ogromni.

Razočaran tekovinama petooktobarskih promena, prestolonaslednik kaže da više nema vremena za gubljenje i da je „kucnuo čas“! Na pitanje da li ga je na ideju obnove monarhije neko nagovorio, ili je ona plod detaljne političke analize u kojoj je i sam učestvovao, sin poslednjeg jugoslovenskog kralja kaže da je ideja logična, posle malo dobrih rezultata koje je donela dugo očekivana demokratija u Srbiji.

- Snažno verujem u ustavnu kraljevinu Srbiju, koja je ponovo ponosna i jaka Srbija, u miru sa sobom i sa susedima. Previše je krvi proliveno i snage utrošena, a ugleda izgubljeno.

U dvorskom okruženju, u prestolonaslednikovoj radnoj sobi u kojoj je impozantna biblioteka, Aleksandar Karađorđević s džentlmenskim manirom govori i o predstavnicima aktuelne vlasti. Ne sporeći veliko poštovanje prema predsedniku Tadiću i premijeru Koštunici, sa kojima, kaže, ima izuzetno dobre i prijateljske odnose, zamera im to što oko mnogih pitanja ne uspevaju da se dogovore.

- Očekivao sam da će na surčinskom aerodromu čekati kolona novih investitora u Srbiju – kaže.  – Ali, ekonomija nam nije jača strana, još smo finansijski nestabilna zemlja u koju je rizično ulagati. Želeo bih da uskoro Srbija bude zemlja srećnih ljudi, da u njoj vlada mir. Gotovo sve zemlje iz okruženja su ili u EU ili na pragu do evropske porodice. Ostajemo mi, a ja ne želim da Srbija bude meso u sendviču između suseda.

Na zamerke protivnika da je monarhija zastarela, konzervativna, prevaziđena feudalna tvorevina, i da u raspolućenoj zemlji ne treba novih podela, prestolonaslednik kaže da će samo kraljevina Srbija privući nove investicije, osnažiti ekonomski rast, obezbediti socijalnu zaštitu, penzije, obrazovanje i zaposlenje. Zato je pred Srbijom novi izazov – rađanje nove nacije, koja poštuje sebe, a koju uvažavaju u inostranstvu. Mnogobrojni susreti sa članovima kraljevskih porodica u Evropi i svetu, jake rođačke veze i poštovanje ukazano porodici Karađorđević, smatra bitnim u jačanju svesti o narodu koji je propatio i koji je nezasluženo u „drugoj klasi“ evropskih nacija.

-          Veoma mi je važna podrška Srpske pravoslavne crkve – kaže princ.  – Naša porodica ima izuzetne odnose sa predstavnicima svih verskih zajednica u zemlji, koji, takođe vide Srbiju kao ustavotvornu parlamentarnu monarhiju.

O mreži koju pominje kao alternativu kampanji, prestolonaslednik kaže da je to zapravo, rad na terenu.

-          Tokom mojih mnogobrojnih putovanja po Srbiji ljudi mi postavljaju najrazličitija pitanja o funkcionisanju monarhije. Najvažnije je da znaju da je kruna dobra i za demokratiju jer je jača, a posvađane miri. Zato ćemo u što češćim kontaktima na terenu pokušati da se približimo običnom čoveku i uverimo ga da je kralj iznad dnevne politike, da je on čuvar jedinstva naroda i da garantuje trajnost države.

ZA KRALJA

Nije tačno da je samo petina Srba za monarhiju. Mi nemamo toliko novca da organizujemo veliko istraživanje, ali tvrdim da je 30 odsto Srba za kralja, još toliko je neopredeljeno.

PODRŠKA

Mladi prinčevi Petar, Filip i Aleksandar podržali su očevu ideju za obnovu monarhije. Njihova, kao i podrška princeze Katarine, prestolonasledniku mnogo znači.

SLUGA

Na opasku da su u njegovoj izjavi „Ja sam sluga svog naroda“ neki prepoznali samo ideološku floskulu, prestolonaslednik kaže da je on istinski ponosan na svoju zemlju i želi da joj služi.