19.09.2003. ПАНЧЕВАЦ

 Интервју за лист “Панчевац'' Њ.К.В. Престолонаследника Александара II : Питање монархије је ван дневне политике  

Недавна посета Александра II и Катарине Карађорђевић Панчеву била је прилика да од Престолонаследника добијемо одговоре на неколико питања о монархистичким темама. Околности ус условиле да до класичног новинарског пропитивања не дође, па је читав посао завршен савременим алаткама, факс машином и електронском поштом.  

Панчевац : Стиће се утисак да су се политичари у време рушења Слободана Милошевића само окористили о монархистичку идеју у краљевску породицу. Неки од лидера потом су заборавили своје ‘’монархистичко’’ опредељење и постали чак и председници република. Подршка монархизму се смањила и органичила на гупу интелектуалац, односно тек понеку странку. Како коментаришете такав обрт?   

Александар II Карађорђевић : Политика је ствар дневног прагматизма. Због тога није необично да су се и тенденције какве сте поменули појавиле. Међутим, питање монархије превазилази оквире дневне политике и не може се свести на чисти политички прагматизам, него се мора посматрати пре свега из угла националних циљева и одабира најбољег решења за народ, а не само за сопствену политичку судбину и страначку пробитачност. Ја сам уверен да ће и сада искрено суочавање са правом природом проблема са којим покушавамо да се изборимо показати пуне предности опције за Србију као Краљевину. 

Панчевац : У светлу нових политичких околности, колика је уопште вредност идеје монархије код Срба. Да ли је она остала само традиционални украс или је нешто више? Има ли већих домета од несумњиво корисног хуманитарног аспекта? 

Александар II Карађорђевић: Никада не треба заборавити да у озбиљности питања као што је ово снага традиције не представља само украс него и насушну потребу да би се у компликованим и тешким временима могле ангажовати све снаге и потенцијали који су на располагању. Мислим да је становништво Србије тога свесно у великој мери и верујем да је извесно обесхрабрење политичким опцијама које се нуде управо последица тога што се чини да је избор сведен на једну исту ствар, чак не ни у различитом паковању, а свакако са истим садржајем. Нама је потребан потпун прекид са послератном демагогијом и праксом, а најкраћи и најубедљивији начин да се то постигне је да пре свега прекинемо пупчану врпцу која нас везује са решењима из Јајца и Бихаћа. 

Панчевац : Са породицом сте станар Белог Двора. Предлог закона који регулише питање имовне краљевске породице ипоставио се као споран и међу Карађорђевићима. Неки коментаришу како је опет реч о ''српском послу''. Како је питање имовине Карађорђевића решено у осталим републикама после распада СФРЈ ? 

Александар II Карађорђевић: Када прочитате оно што се замера, видећете да је прва ствар која упада у очи да оно што је предложено и оно што се замера не стоји ни у каквој вези. Ја се надам да ће се то променити када се буде боље прочитало оно што пише. Што се тиче осталих држава насталих распадом Југославије, став се не разликује од Титовог постулата да је та имовина плен и да је плен сладак. Ја се ипак надам да ћемо у будућем времену имати прилике да се појам права и појам правде, данас тако удаљени, поново приближе. 

Панчевац : Има ли разлике у емоцијама које према монархији гаје житељи Србије са не и ове стране Дунава? Какав је Ваш однос према Банаћанима? Међу Банаћанима је стара прича да је Ваш деда и имењак, Краљ Александар И својевремено приликом жендбе поклонио Румунији половину Баната. Има ли у томе истине?  

Александар II Карађорђевић: Да почнемо од овог последњег, у томе нема никакве истине. Чак напротив, чињеница да је питање поделе Баната било решено у корист Србије, била је извор дугогодишњег незадовољства владе Румуније. Питање државног и територијалног разграничења никада и није било у домену одлучивања Краља, него у домену одлучивања Владе и Парламента. У оно време Краљевина је имала добру Владу. Што се тиче регионалних осећања за и против монархије, потпуно је тачно да су та осећања у неким регионима јача, а у неким слабија. То уосталом важи и за многа друга питања и непосредно је везано за локалну традицију, али и за степен информисаности. Врло често локална елита диктира такве ставове из разлога сопствене користи.

Владимир Ђоковић