19.09.2003. PANČEVAC

 Intervju za list “Pančevac'' Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandara II : Pitanje monarhije je van dnevne politike  

Nedavna poseta Aleksandra II i Katarine Karađorđević Pančevu bila je prilika da od Prestolonaslednika dobijemo odgovore na nekoliko pitanja o monarhističkim temama. Okolnosti us uslovile da do klasičnog novinarskog propitivanja ne dođe, pa je čitav posao završen savremenim alatkama, faks mašinom i elektronskom poštom.  

Pančevac : Stiće se utisak da su se političari u vreme rušenja Slobodana Miloševića samo okoristili o monarhističku ideju u kraljevsku porodicu. Neki od lidera potom su zaboravili svoje ‘’monarhističko’’ opredeljenje i postali čak i predsednici republika. Podrška monarhizmu se smanjila i organičila na gupu intelektualac, odnosno tek poneku stranku. Kako komentarišete takav obrt?   

Aleksandar II Karađorđević : Politika je stvar dnevnog pragmatizma. Zbog toga nije neobično da su se i tendencije kakve ste pomenuli pojavile. Međutim, pitanje monarhije prevazilazi okvire dnevne politike i ne može se svesti na čisti politički pragmatizam, nego se mora posmatrati pre svega iz ugla nacionalnih ciljeva i odabira najboljeg rešenja za narod, a ne samo za sopstvenu političku sudbinu i stranačku probitačnost. Ja sam uveren da će i sada iskreno suočavanje sa pravom prirodom problema sa kojim pokušavamo da se izborimo pokazati pune prednosti opcije za Srbiju kao Kraljevinu. 

Pančevac : U svetlu novih političkih okolnosti, kolika je uopšte vrednost ideje monarhije kod Srba. Da li je ona ostala samo tradicionalni ukras ili je nešto više? Ima li većih dometa od nesumnjivo korisnog humanitarnog aspekta? 

Aleksandar II Karađorđević: Nikada ne treba zaboraviti da u ozbiljnosti pitanja kao što je ovo snaga tradicije ne predstavlja samo ukras nego i nasušnu potrebu da bi se u komplikovanim i teškim vremenima mogle angažovati sve snage i potencijali koji su na raspolaganju. Mislim da je stanovništvo Srbije toga svesno u velikoj meri i verujem da je izvesno obeshrabrenje političkim opcijama koje se nude upravo posledica toga što se čini da je izbor sveden na jednu istu stvar, čak ne ni u različitom pakovanju, a svakako sa istim sadržajem. Nama je potreban potpun prekid sa posleratnom demagogijom i praksom, a najkraći i najubedljiviji način da se to postigne je da pre svega prekinemo pupčanu vrpcu koja nas vezuje sa rešenjima iz Jajca i Bihaća. 

Pančevac : Sa porodicom ste stanar Belog Dvora. Predlog zakona koji reguliše pitanje imovne kraljevske porodice ipostavio se kao sporan i među Karađorđevićima. Neki komentarišu kako je opet reč o ''srpskom poslu''. Kako je pitanje imovine Karađorđevića rešeno u ostalim republikama posle raspada SFRJ ? 

Aleksandar II Karađorđević: Kada pročitate ono što se zamera, videćete da je prva stvar koja upada u oči da ono što je predloženo i ono što se zamera ne stoji ni u kakvoj vezi. Ja se nadam da će se to promeniti kada se bude bolje pročitalo ono što piše. Što se tiče ostalih država nastalih raspadom Jugoslavije, stav se ne razlikuje od Titovog postulata da je ta imovina plen i da je plen sladak. Ja se ipak nadam da ćemo u budućem vremenu imati prilike da se pojam prava i pojam pravde, danas tako udaljeni, ponovo približe. 

Pančevac : Ima li razlike u emocijama koje prema monarhiji gaje žitelji Srbije sa ne i ove strane Dunava? Kakav je Vaš odnos prema Banaćanima? Među Banaćanima je stara priča da je Vaš deda i imenjak, Kralj Aleksandar I svojevremeno prilikom žendbe poklonio Rumuniji polovinu Banata. Ima li u tome istine?  

Aleksandar II Karađorđević: Da počnemo od ovog poslednjeg, u tome nema nikakve istine. Čak naprotiv, činjenica da je pitanje podele Banata bilo rešeno u korist Srbije, bila je izvor dugogodišnjeg nezadovoljstva vlade Rumunije. Pitanje državnog i teritorijalnog razgraničenja nikada i nije bilo u domenu odlučivanja Kralja, nego u domenu odlučivanja Vlade i Parlamenta. U ono vreme Kraljevina je imala dobru Vladu. Što se tiče regionalnih osećanja za i protiv monarhije, potpuno je tačno da su ta osećanja u nekim regionima jača, a u nekim slabija. To uostalom važi i za mnoga druga pitanja i neposredno je vezano za lokalnu tradiciju, ali i za stepen informisanosti. Vrlo često lokalna elita diktira takve stavove iz razloga sopstvene koristi.

Vladimir Đoković