RAZGOVOR NEDELjE: PRINC ALEKSANDAR DRUGI KARAĐORĐEVIĆ

Španski model za Srbiju
 

Moj otac nikad nije abdicirao, rođen sam dok je on bio kralj i doživeo da budem treća osoba na listi neprijatelja zemlje kojima su bili uskraćena sva ljudska prava, kaže naš sagovornik  

Aleksandar Drugi Karađorđević, sin kralja Petra Drugog, boravi u Srbiji od 2001. godine sa suprugom Katarinom. Žive u Starom dvoru njegovog dede kralja Aleksandra Prvog na Dedinju gde često dočekuje goste koji su ponekad zbunjeni kako da mu se obrate: kao prestolonasledniku ili princu ili samo kao sugrađaninu kojem je nova vlast posle Drugog svetskog rata oduzela kraljevska znamenja. Mada se često pojavljuje u javnosti, za „Politiku“ dosad nije govorio. Povod za ovaj razgovor bilo je njegovo nedavno obraćanje narodu posle referenduma u Crnoj Gori kada je, na ne baš tečnom srpskom jeziku, obelodanio ideju da bi za Srbiju bilo najbolje državno uređenje – ustavna parlamentarna monarhija.

Srbija se nalazi na svojevrsnom istorijskom raskršću. Šta Vi mislite da treba činiti?

– Mi imamo sjajne ljude, politički talenat, ali naš nedostatak je u tome što ne radimo zajedno i odlučno za dobrobit Srbije bez stalnog saplitanja i podmetanja nogu. Više je nego očigledno svakom posmatraču da je naša budućnost u Evropskoj uniji i da ne možemo više da budemo u zbrci. Treba nam stabilnost, moramo preseći stalno političko prepucavanje i međusobno optuživanje između političkih entiteta u našoj zemlji. Rešenje ka stabilnosti i uspehu bi obezbedila ustavna parlamentarna monarhija u kojoj postoje izbori baš kao u republici – za sve pozicije osim za šefa države. Šef države u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji je kralj, koji je neutralan i ne pripada nijednoj partiji, nije član nijedne stranke, niti duguje usluge političarima. U ustavnoj parlamentarnoj monarhiji zemljom upravlja premijer bez uplitanja šefa države. Molim vas, pogledajte Španiju, Belgiju, Švedsku, Norvešku, Dansku, Luksemburg, Veliku Britaniju, Japan, Kanadu, Australiju, Novi Zeland. U tim zemljama to odlično funkcioniše. Sve su to visokorazvijene demokratije sa izvrsnim socijalnim sistemom i zavidnom stabilnošću.

Vaš deda bio je vladar Srba, Hrvata i Slovenaca. Kakve ste političke pouke stekli iz perioda njegove vladavine?

– Svedoci smo današnje multietničke i multireligiozne Evrope u i oko Evropske unije. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Jugoslavija, bila je pokušaj da svi žive pod jednim krovom. Svi smo bili svedoci velikog broja žrtava i patnje devedesetih godina kojima je prethodio propali politički eksperiment, dok je Zapadna Evropa išla napred, obarajući sve granice. Danas, nakon što je sve prošlo, imamo samo jednu mogućnost, a to je da se što pre ukrcamo u voz koji vodi ka Evropskoj uniji, da nastavimo sa našim međunarodnim obavezama i da ne budemo u zatočeništvu jedne osobe. Naši ljudi zaslužuju da budu u Evropi i da učestvuju u njenom životu. Sigurno su naši građani primetili da još dve susedne zemlje postaju članovi Evropske unije 1. januara 2007 – Bugarska i Rumunija. Slovenija je već član, a ući će u Evrozonu 1. januara 2007. i mi im želimo sve najbolje.

Da li ste razgovarali sa ocem o političkim okolnostima sredine prošlog veka?

– Moj otac je postao kralj kad je bio veoma mlad i za vreme njegovog života nije mu nedostajalo političkih intriga i problema. Moj otac je uvek razgovarao sa mnom o demokratiji i o tome koliko bi našim ljudima bilo dobro u demokratiji. Bio je vrlo nostalgičan i tužan sam što se nije vratio kući. Tokom rata je bio svedok političkog prepucavanja i razjedinjavanja i naglasio mi je svoju zabrinutost koju je imao zbog narodne razjedinjenosti i odsustva jasnog razmišljanja.

Ideja zajednice južnoslovenskih naroda je referendumom u Crnoj Gori sahranjena. Kako Vi to komentarišete?

– Vrlo sam tužan. Imam crnogorske krvi u venama i želim našoj braći i sestrama sve najbolje. Moramo da radimo za zajedničko dobro i da ne komplikujemo stvari. Ne možemo živeti iza novih berlinskih zidova ili izolovani jedni od drugih, niti možemo da upadnemo u neku birokratsku intrigu koja bi od života mogla da nam napravi glupu zbrku. Sada je vreme za političku zrelost u najboljem interesu za naš narod.

Vaši neistomišljenici smatraju da bi Vašim ustoličenjem nikao još jedan centar moći, kako oni kažu, korupcije i razbacivanja državnog novca. Šta Vi mislite o tome?

– U ustavnoj parlamentarnoj monarhiji moć je u rukama izabrane vlade koju predvodi premijer. Ja ne mogu da se setim, niti znam za bilo kog kralja ili kraljicu u ustavnim parlamentarnim monarhijama koji je centar političke moći, koji troši više od republike, ko je korumpiran ili krade. Kada govorimo o troškovima, republika je skuplja od ustavne parlamentarne monarhije zbog ponovljenih troškova izbora (milioni evra) koji se obavljaju svake četiri godine uz izuzetno skupu kampanju. Osim te razlike, u ustavnoj parlamentarnoj monarhiji postoje parlamentarni i lokalni izbori, kao u republici.

Često Vas kritikuju u javnosti zbog veoma lošeg srpskog jezika kojim se služite. Da li je posredi psihološka prepreka, budući da imam informacije da vredno učite jezik, ili nešto drugo?

– Moje znanje srpskog svakog dana napreduje. Drago mi je da imate pozitivne informacije. Moram da priznam da naš jezik nije lak za nekoga kome je nasilno oduzeto pravo da živi u zemlji svojih predaka. Drago mi je da sam sada kod kuće, u našoj zemlji Srbiji. Svakog dana učim nove fraze i reči i volim Srbiju.

Gde ste i kako živeli u detinjstvu? Gde su Vam bili otac i majka i čega se posebno sećate iz tog perioda?

– Proveo sam život u velikom broju stranih zemalja i pratio sam moje roditelje. Obrazovanje sam stekao na dva kontinenta. Naučio sam mnogo toga, a sada svakodnevno učim nove stvari u zemlji mojih predaka.

Šta piše u Vašoj školskoj biografiji i koliko stranih jezika govorite?

– Imam međunarodno obrazovanje i govorim šest jezika. Neki su pomalo zarđali i treba im više vežbe.

Kad ste se prvi put zaposlili? Da li se danas bavite nekim većim poslovnim aktivnostima?

– Moj prvi posao u životu bio je sezonski, letnji posao na benzinskoj pumpi u Ženevi kada sam imao 13 godina. Napojnice su bile dobre, naročito kada bih dobro očistio šoferšajbne mojih mušterija. Još uvek bih mogao da se bavim velikim poslovima, ali sam koncentrisan na stvari kod kuće.

Kakve su Vaše veze sa britanskom krunom u Londonu i da li Vas i koliko razmišljanja sa tog dvora upućuju na političke korake?

– Dobri smo prijatelji sa kraljevskom porodicom Britanije i sa drugim porodicama, ali ne postoji ništa političko između nas, samo prijateljstvo. U ustavnim parlamentarnim monarhijama kraljevska porodica je iznad politike, a zemljom upravlja vlada koju je izabrao narod.

Zašto bi Srbija postala kraljevina?

– Srbija može postati ustavna parlamentarna monarhija i može to uraditi vrlo dobro. Naši ljudi moraju znati više o tome, moraju razumeti kako funkcioniše i moraju znati da to nije antidemokratska tvorevina. Naprotiv, ustavna parlamentarna monarhija pospešuje demokratiju tako što se ne upliće u dnevnu politiku, već omogućava demokratski izabranoj vladi da se bavi svakodnevnim poslom. Srbija više ne može da priušti stalno prepucavanje između dve glavne političke kancelarije. Našim ljudima treba budućnost i stabilnost i ustavna parlamentarna monarhija to može da uradi i da donese poštovanje našoj divnoj zemlji. Treba da raspravljamo o ustavu i veoma bih voleo kada bi se u obzir uzeli i modeli iz kojih se može mnogo naučiti: Španski ustav i predlog Ustava profesora Pavla Nikolića – zaključuje naš sagovornik.

-----------------------------------------------------------

U voz za Evropu

Postoje nedoumice u javnosti kako da Vas ljudi oslovljavaju. Jedni će reći da niste krunisani, pa stoga ne možete da budete kralj, a drugi se pozivaju na dokumenta po kojima je Vaše prestolonasledničko mesto posredno priznao i Josip Broz 25. aprila 1945. godine, kada je odgovarajući na molbu Vašeg oca dao blagoslov državnoj delegaciji da prisustvuje Vašem rođenju u Londonu. Kako otkloniti te nesporazume?

– Ono što se desilo 1945. bilo je otimanje zakonite države od sistema koji je negirao pravo na slobodu koju su uživali ljudi u zemljama Zapadne Evrope. Moj otac nikad nije abdicirao i ja sam rođen u trenutku dok je on još uvek bio kralj. Ipak, kad sam imao samo dve godine, zahvaljujući Kardeljevom dekretu, bio sam treći na listi neprijatelja zemlje kojima su uskraćena sva ljudska prava. Zapravo, vladajuća elita je u maniru srednjovekovne monarhije izvršila svoju volju i pritisak nad ljudima. Danas imamo šansu da sve to stavimo iza nas i konačno radimo zajedno za dobrobit svih ljudi bez obzira na njihovu veroispovest, etničko poreklo, prethodna politička ubeđenja i poglede. Pogledajte, Evropa ide napred, tako da bismo i mi mogli da uđemo u taj voz, a ne da ostanemo na stanici ili da budemo zaboravljeni na nekom sporednom koloseku.

-----------------------------------------------------------

Sačuvati nasledstvo

U široj porodici Karađorđevića, utisak je, odnosi nisu baš najbolji. Da li je problem u nasledno-imovinskim pitanjima, ili je reč o nečem drugom? Da li pokušavate da, viđajući se u Londonu, prevaziđete te teškoće?

– Zbog toga sam vrlo tužan. Pokušavam da prevaziđem tu tužnu situaciju. Moj zadatak je da očuvam ono za šta verujem da je mali Versaj ove zemlje za sve ljude i da ne dozvolim da se to podeli ili da postane kazino. Osim toga, vrlo je jasno ko su naslednici kompleksa na Dedinju. Ja sam morao da radim kako bih zaradio za život i radio sam i na dovođenju demokratije u našu zemlju, a moja supruga radi već godinama na prikupljanju humanitarne pomoći. I drugi članovi porodice su uradili neke stvari. Nadam se da će do jedinstva doći i da moja porodica neće biti iskorišćena od strane drugih lica. Uvek sam govorio da sam dostupan.

Dragan Vlahović