Gost „Sokola“

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević

NA DOBROBIT NARODA

Vaše Kraljevsko Visočanstvo, svi se sjećamo Vašeg boravka u manastiru Dobrun, prilikom proslave 200 godina od Prvog srpskog ustanka. Kakve ste utiske ponijeli sa tog, možda najvećeg skupa poslije Gazimestana, 1989. godine?

Veoma smo zahvalni Njegovom Visokompreosveštenstvu Mitropolitu Nikolaju. Srećan sam što sam sa svojom suprugom bio u manastiru Dobrun, oboje imamo veoma lepe uspomene na tu posetu i veoma smo zadovoljni zbog obnove i restauracije manastira i prelepog konaka. Bila je to veoma impresivna i dirljiva proslava obeležavanja 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka. Nosimo drage uspomene iz Republike Srpske i sećanje na lepo gostoprimstvo. Moj predak Karađorđe bio bi veoma zadovoljan.

Kako čitate poruku koju srpska istorija šalje Srbiji? Čemu se okrenuti, kome se okrenuti? Ne ponavljamo li danas neke korake za koje se pokazalo da vode na stranputicu?

Prošli smo kroz veoma teška vremena, sve se još nije sleglo i naš narod je pretrpeo mnogo zbog lošeg vođstva i diktature. Naš region je pretrpeo strašne konflikte i strahovita cepanja koja su duboko uticala na narod. Izgubili smo jako puno vremena, jer je međunarodna zajednica imala pogrešnu sliku o nama. Da, mi učimo iz istorije i to je važno, ali današnja situacija je drugačija i složenija. Moramo raditi zajedno za bolju budućnosti i graditi budućnost za ceo naš narod. Moramo preuzeti brigu o našoj sudbini i napraviti plan. Ne smemo prihvatiti da nam se nameću unapred smišljena rešenja. Moramo uzeti učešća u evropskoj politici, moramo jasno predstaviti našu poziciju, raditi na našem imidžu i na poboljšanju naših odnosa sa javnošću. Naši političari imaju veoma težak zadatak u rešavanju zamki i problema. Da bismo opstali, moramo uzeti sudbinu u svoje ruke i raditi na disciplini unutar naših redova. S tim u vezi, naši političari o tome treba da imaju ujedinjen stav.

Je li srpska intelektualna elita (ono što tako nazivamo) značajnim dijelom odrođena od srpskog naroda? Koje odlike treba da ima istinska elita u ovo smutno vrijeme?

Da bismo napredovali moramo biti realni i gledati prvenstveno na dobrobit naroda. Potrebno nam je na hiljade investitora i naročito grinfild investicija. Neophodno je obezbediti mnogo više radnih mesta i dobar socijalni sistem. Moramo poštovati našu istoriju i kulturu, ali moramo imati viziju za budućnost i opstanak našeg naroda. Moramo biti deo Evrope i težiti Evropskoj uniji jer tu, zajedno sa našim susedima, pripadamo. Moramo biti deo Evrope i težiti Evropskoj uniji jer tu, zajedno sa našim susedima, pripadamo i ne smemo biti poput usamljenog ostrva usred Evrope, dok se sve zemlje kreću ka Evropskoj uniji. Intelektualci i elita su deo društva u svakoj zemlji i oni imaju pravo da izraze svoje mišljenje, ali takođe treba i da doprinesu budućnosti u pozitivnom smislu.

Koji su načini za očuvanje jedinstva srpskog nacionalnog tijela danas kad ga granice parčaju na više dijelova, a postoje i otvorene težnje da se uništi i svijest o tom jedinstvu (primjer vlasti u Crnoj Gori)?

Sve što se događalo od 1989. je vanredno i nastavlja se, jer se problemi nisu rešavali unapred, a nedostajali su i planiranje i strateški rad. Šta je naš cilj? Naš cilj je da nastavimo sa stvaranjem snažne demokratije i ekonomski održive situacije za sve građane koji će živeti u miru, poštujući sve religije i etničko poreklo. To je moguće ako svi jednog dana postanemo članovi Evropske unije.

Poznato je da ste sa Vašom suprugom, princezom Katarinom, bili pokretač i učesnik brojnih dobrotvornih akcija. Da li nagradu, duhovnu nagradu, za takva djela čovjek prima već u samom davanju? Koje je osnovno osjećanje koje prati pružanje pomoći onima kojima je ona najpotrebnija?

Naša je obaveza da pomažemo ljudima kojima je pomoć potrebna. Nažalost, moja supruga i ja smo na našim putovanjima videli strahovite situacije i zaista smo se trudili da istinski pomognemo i olakšamo humanitarne prilike. Naša nagrada je dobrostanje ljudi bez obzira na to ko su, kojoj religiji pripadaju i koje je njihovo etničko poreklo. Svi smo Božija deca, imamo istog Boga i ima mesta za sve. Naš narod je mnogo propatio i zaslužuje mirnu i uspešnu budućnost.

Mnogo naših ljudi poslijeratnih godina je emigriralo i potražilo sreću daleko od svog zavičaja. Koliko je važno, posebno u životu mladih ljudi koji su još kao djeca otišli sa ovih prostora, ne zaboraviti svoje korjene, istoriju i kulturu?

Za nas je presudno da nastavimo sa stvaranjem održive demokratske nacije sa dobrom i čvrstom ekonomskom bazom, stabilnošću i dobrim vođstvom. Ne smemo dozvoliti da gubimo mlade talente. Nadam se da će se oni koji su u teška i bolna vremena otišli u potrazi za boljom budućnošću, vratiti u otadžbinu i preuzeti vodeće pozicije kako bi naša zemlja napredovala i doživela ekonomski uspeh. Ne smemo dozvoliti dalji odliv mozgova, već moramo zajedno raditi na tome da se mladi ljudi vrate u svoju zemlju kako bi ovde upotrebili stečena znanja i iskustva. Naša kultura, istorija i koreni su veoma značajni zato ih moramo čuvati i podeliti sa svetom.

U ovim suludim vremenima, mladi ljudi u ovoj zemlji su izloženi raznim iskušenjima, prvenstveno uticaju raznih sekti, droge, alkoholizma i slično. Kako ostati jak u veri u Boga, biti privržen svojoj svetosavskoj, pravoslavnoj i apostolskoj Crkvi te odoliti svim iskušenjima novoga doba?

Ponosan sam što sam Srbin pravoslavac i duboko poštujem naše vrednosti. Bilo bi dobro za našu religiju da uzmemo učešća u konferencijama svetskih hrišćanskih crkava i događajima širom planete. Zabrinut sam jer se izolujemo i ne promovišemo na razborit način našu srpsku pravoslavnu veru. Moramo biti tolerantni i poštovati sve religije što uključuje i Islam, Rimo-katoličku i druge. Insistiram na tome da ljudi treba da imaju slobodu izbora u odlukama šta žele da budu i da na taj način doprinesu miru. Religija se ne sme nametati. Religija treba da bude miroljubiva i da promoviše poštovanje prema svima. Protivim se prelasku u drugu veru ukoliko taj prelazak nije istinski svojevoljan. Kao hrišćanin, Srbin pravoslavac, verujem u mir, toleranciju i uzajamno poštovanje i prijateljstvo.

Šta biste poručili mladim ljudima u Bosni i Hercegovini u ovim presudnim vremenima?

Nemojte da prestajete da se nadate boljoj budućnosti. Još uvek se nalazimo u delikatnoj situaciji i ne znamo šta će doneti budućnost. Naši političari imaju veliku obavezu da rade na budućnosti i pregovaraju o novim situacijama i dogovorima. Bez mladih ne bismo imali budućnost. Mnogo je stvari koje treba da se završe, obave i isplaniraju. Naši mladi ljudi treba da dobiju najbolje moguće obrazovanje kako bi se na što bolji način suočili sa budućnošću i postali naši budući lideri. Oni takođe, moraju biti tolerantni i raditi zajedno.

Kako vidite položaj Srbije danas i u bliskoj budućnosti?

Danas smo u veoma teškoj situaciji. Moramo učiniti sve što možemo kako bismo došli do kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju koje će obezbediti budućnost našem narodu i zaštitu našoj veri, istorijskom i kulturnom nasleđu. U potpunosti podržavam napore naše Vlade u pregovorima za pravedno rešenje. Moram da kažem da se gnušam nametnutom rešenju i nalazim da je to neprihvatljivo. Obrazovao sam se na Zapadu gde se principijelno zastupaju pregovori i iskreno posredništvo. Sjedinjene Države i Evropska unija su dokazali da nisu iskreni posrednici, već nameću jednostrano rešenje. Smatram ovakav stav nedemokratskim i nepravednim. Naši građani su istrpeli dovoljno pod diktaturom i opštim ludilom.

Takođe, uopšte nisam srećan što je naš narod ucenjivan zbog pojedinaca. Nažalost, postoje dvostruki standardi, posle donatorske konferencije za Avganistan održane u Tokiju koja je prošla bez predaje i jednog člana Al Kaide ili Talibana. Irak je dobio milione čak i pre nego što su lideri (bedni špil karata za igranje) otkriveni. Zahvalan sam na pomoći koju smo primili od Evropske unije, Sjedinjenih Država i drugih zemalja, ali trebalo je da odigramo bolje, naročito nakon šokantnog i kriminalnog bombardovanja. U svakom slučaju, dva pojedinca bi, ako su još uvek živi, učinili svima gospodsku uslugu kad bi se predali. Ako su još uvek živi, oni nemaju hrabrosti jer su se mnogi već predali. Moramo nastaviti dalje.

Naša budućnost je u Evropskoj uniji i to što pre. Ne postoji drugi put osim Evropske unije. Mi pripadamo Evropskoj uniji sa svim nacijama koje su već članice i koje će to postati. Mi ne možemo i ne smemo postati bilo čija satelit-država. Okružuju nas Mađarska, Rumunija, Bugarska, na severu je Slovenija, zemlje koje su danas članice Evropske unije i ne možemo odlagati naš ulazak. Bićemo članica Evropske unije i učestvovati u svim njenim poslovima kao i ostale članice.

Da li imate neko rješenje za trenutnu političku situaciju u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, ili uopšteno, šta mislite kakvo bi rješenje trenutne političke krize imao Vaš djed kralj Aleksandar I?

Došlo je vreme da okrenemo list i pregovaramo o budućnosti Bosne i Hercegovine. Nije ništa novo reći da je Bosna i Hercegovina sasvim veštačka država kojoj je potrebno trajno razumno rešenje za sve njene građane, kako bi im budućnost bila bolja. Postoji potreba za jedinstvenim političkim rešenjem koje će dogovoriti sve strane, bez ekstremističkih elemenata, radi budućeg kompromisa i integracije sa susedima, poštujući ljudska prava i otvorene granice. To znači da bi sve strane trebalo da sednu, pregovaraju i obezbede izvodljiv i razuman plan na koji neće uticati taktički, okrutni stavovi iz inostranstva. Svi mi treba da vodimo računa o našem regionu i njegovoj sudbini, kao i da stvorimo budućnost za sve građane regiona. To takođe znači da naši političari treba više da misle na narod, a manje na sebe same. Narod i njegova budućnost treba da budu na prvom mestu.