|
НЕДЕЉНИК СВЕТЛОСТ,
13.
мај 2010.
ИНТЕРВЈУ: Његово Краљевско височанство
Престолонаследник Александар II Карађорђевић
СРБИЈИ ТРЕБА КРАЉ
Током прошлонедељне посете Крагујевцу,
Његово Краљевско Височанство Александар II Карађорђевић, упркос бројним
протоколарним обавезама, примио је главног и одговорног уредника
„Светлости“ и за наш лист дао интервју.
Ваше Краљевско височанство, уз захвалност
што сте пристали да дате интервју недељнику „Светлост“, нека нам буде
дозвољено да замолимо за утисак Вашег Краљевског Височанства о
Крагујевцу. Овде сте боравили, приликом Вашег првог доласка у Отаџбину,
13. јула 1992. године. Како видите Крагујевац данас, после осамнаест
година?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Ситуација
је тада била мало боља, „Застава“ је 1992. радила. У годинама које су
уследиле наступиле су многобројне економске и политичке тешкоће,
санкције, бомбардовање што је свакако оставило трага на животе људи.
Многи су остали без посла и примања.
Ваше краљевско височанство пред тим
проблемима није стајало скрштених руку. Чинили сте, а и сада чините,
покушаје, да подстакнете стране инвеститоре, да их охрабрите, да дођу и
улажу у српску привреду?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Пробао сам
да доведем инвеститоре и план ми је био да имам групу политичара и
бизнисмена и да идемо у иностранство са информацијама шта има
Крагујевац и шта нуди. Да не чекамо странце, веч да их доведемо из
Европске заједнице и САД.
Резултати те иницијативе нису баш били
најбољи?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ:
Организација није била добра. Посетио сам две фабрике, било је тешко, и
њиховим породицама било је тешко. Али, поносан сам на наше раднике. У
околностима какве не познаје ниједна привреда на свету, суочени са
распадом тржишта, престанком рада њихових предузећа, они су успели, у
највећем делу, да сачувају супстанцу својих фирми, да одрже производњу и
сачувају могућност будућег укључивања у светске привредне и економске
токове.
Шта треба Србија да уради да се брже укључи
у европске токове?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Морамо да
сачувамо нашу привреду. Свака фабрика нам је драгоцена јер је изграђена
великим трудом и одрицањем више генерација. Војна фабрика у Крагујевцу,
на пример, није од јуче, њу је основао још мој славни предак кнез
Александар Карађорђевић, 1853. када је из Француске довео инжењера Шарла
Лубрија. Србија је још тада, иако сиромашна и формално непризната као
суверена држава од великих сила, стала у ред оних земаља које су
производиле војну технику, топове, попут Немачке, Француске, Енглеске.
Наши преци су још тада, борећи се за слободу свог народа, достојно
истрајавали на остварењу идеје да Србију модернизују, да је учине
богатом, добрим и равноправним савезником водећих европских земаља.
Зашто се та идеја, данас, на почетку 21.
века, остварује са тешкоћама, или се, на жалост, од ње одустаје?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Више пута
сам рекао да имамо одличне људе, паметне, али нам недостаје ефикасно
управљање.
Поред тешкоћа које су макар нама овде добро
познате чини се, да ни наше представљање свету није баш најбоље. Ваше
Краљевско височанство је дуго живело на Западу, и зато понајбоље зна да
је важније како се о некоме прича, него какав је тај заиста?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Након 5.
октобра било би добро да смо ангажовали агенције за односе с јавношћу
које би радиле на побољшању имиџа наше земље. Познато је да на Западу
агенције раде професионално за владе и компаније разних земаља. После
пет, шест месеци њиховог ангажовања имате добар имиџ за вашу земљу.
Нажалост, наше власти нису сматрале да је неопходно ангажовати агенције
за односе са јавношћу и лобирање ради стварања позитивног имиџа.
Зашто?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ:
Претпостављам да су мислили да смо ми експерти у тој области. Али после
много година диктатуре, Србија је у великом заостатку за светом. Овде су
сви били стручњаци за пропаганду, а не за пласирање позитивне слике о
себи.
Како према мишљењу Вашег краљевског
височанства треба, у најкраћем представити Србију?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Свету
треба послати добре информације о Србији, приказати све њене лепоте,
истаћи њене могућности али не сакривати ни тешкоће кроз које је стицајем
историјских и геополитичких околности наша земља пролазила. Понудити
странцима да пропутују Србијом како би се сами упознали са природним
лепотама и потенцијалима наше земље. Треба разбити предрасуде и
стереотипе који су стварани из различитих, али највише политичких
разлога. Наши људи су вредни и стрпљиви, чак и у тешким ситуацијама.
Шта нам странци, у контактима које има Ваше
краљевско височанство саветују да урадимо?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Запад жели
да будемо члан Европске заједнице, и сви чланови Европске заједнице су
за то. Једино је Холандија била, нажалост, против. Због трагичних
догађаја у Босни и Херцеговини, односно проблема око Сребренице. Наш
народ и млади треба да имају будућност. То је врло важно, и ту могућност
нема право да одузме српском народу било ко на свету, под било каквим
изговором.
Како ући у Европу, када је потребан
консензус, а као што видимо поједине чланице, попут Холандије се буне
чак и када смо требали да будемо стављени на белу шенген листу?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Као што сам
већ поменуо, ако бисмо ангажовали професионалце који би нам помогли у
поправљању имиџа, када бисмо свету послали јасну поруку о себи и својим
плановима, можда би и Холандија променила мишљење. Свакако да је данас
ситуација много боља. Пре неколико година нашим грађанима се чинило да
живимо у гету и да немају много шансе да виде света. Било је врло
непријатно. Сада нам је указано поверење, започели смо поступак
интеграција, и треба још више енергије да уложимо за Европску Унију.
Верујем да за четири, пет година можемо постати пуноправни члан. Народна
скупштина у последње време брзим темпом доноси европске законе, и то
свакако охрабрује. Морамо сарађивати и са земљама бивше Југославије,
морамо имати добру сарадњу, развијати трговину и стално побољшавати
односе на свим пољима.
Какав је однос Србије са Русијом, са којом
су јака осећања. Како то усагласити, и да ли су могући добри односи и
са Западом и са Русијом?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: То је врло
важно питање, због историјских околности и геостратегијског положаја
Србије. Добра сарадња са Русијом је веома важна. Односи са Русијом су
традиционално били добри, братски, пријатељски. Србија мора одржати ту
сарадњу. Визија САД није добра за Русију. Треба и САД и Русија да имају
добру сарадњу. На то их нагони одговорност која проистиче из позиције
две суперсиле. Випе од малих земаља, супер силе су одговорне за сарадњу
и мир у региону и свету.
Када је председник Обама дошао на власт у
САД, ситуација се побољшала и иде на боље, али велики број људи и даље
гледа на Русију као на непријатељску земљу. Био сам неколико пута у
Русији, видео сам да су добри људи, да воле нашу земљу. Супруга и ја смо
били на ручку код Путина и Медведева. Путин је тада рекао да је важно да
будемо чланови Европске заједнице, али да будемо у добрим односима са
Русијом. Слажем се са господином Путином. Ми јесмо европска земља, ми
тежимо чланству у ЕУ, али то није сметња да наше односе са Русијом још
више развијамо на свим нивоима, посебно на привредном. Србија у тим
односима не треба само да се позива на братске односе и историју, већ и
да произведе квалитетну робу коју ће пласирати на руско тржиште у оштрој
утакмици са светским компанијама које су тамо присутне. Само тако ћемо
поправити наш трговински дефицит са том највећом земљом на свету.
Да ли сматрате да је Србији потребан
консензус политичких фактора око најважнијих питања. Постоје питања
која су заједничка свима, Косово, економски развој, прикључивање Европи?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Ми смо
пропустили многе шансе. Тешка ситуација траје годинама и изгубили смо
много времена. Није само код нас тешко, већ и у свету је била лоша
ситуација. Ми смо мала земља, око девет милиона људи. И земље као Велика
Британија и друге, у тешкој су економској ситуацији. Банкама у Њујорку
је сада власник Влада. Наша земља се као и много пута раније нашла у
жижи укрштања интереса различитих земаља. Наша Влада мора да има на уму
интерес народа, обичног човека, радника, који све теже живи. Мора да
створи могућност за запослење, за зараду и да се од рада живи. Нажалост,
нема великих инвеститора на помолу, после 5. октобра, све добре фирме су
пропале, новац је потрошен, остало је још да се прода „Телеком“. С
друге стране, народ од Владе тражи да види шта је план за наредни
период, и како ће живети у будућности. Око тих најважнијих питања, мора
да постоји сагласност свих релевантних политичких странака у земљи.
Данас ћете присуствовати отварању
„Соколане“. Шта мислите о Соколском савезу?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Мој отац
је био члан Сокола, био је и мој деда, и прадеда. То је велика традиција
и радујем се што Соколски покрет поново оживљава у Србији, јер он
баштини најбоља својства нашег народа, подстиче напредак и омладину
усмерава на прави пут. Задовољан сам што данас могу бити на овом скупу,
на отварању реновиране гимнастичке сале у старој Соколани у Крагујевцу.
Био сам овде, на соколском скупу пре две године, али сада има нових
момената, што је врло добро. Захваљујем свима који су помогли да соколи
поново узлете.
Када ће Србија постати Краљевина?
ЊКВ АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ: Одувек сам
веровао да је добро да на врху државе буде неко ко је неутралан. Неко ко
није члан ниједне политичке странке. Концепт Уставне Парламентарне
Монархије омогућава да председник има извршну власт, док је Краљ шеф
државе који представља јединство народа. Многе земље Европске Уније, као
и Јапан, Аустралија, Канада и Нови Зеланд, су монархије, које доказују
да овакво државно уређење доноси стабилност и просперитет. Уставна
Парламентарна Монархија може да донесе позитиван имиџ Србији. Неко попут
мене, ко није члан ниједне партије, ко је непристрасан и поштује све
грађане без обзира на њихову верску припадност, оличавао би јединство
народа и гарантовао би континуитет Србије, која није од јуче.
У сваком случају, ако народ жели, ја сам
попут својих славних предака, спреман да служим Србији као њен Краљ. И
учиним све што је у мојој моћи да ова земља добије место које заслужује,
и то не само због садашњих генерација, већ и због прошлих генерација
Срба који су своју државу уз пуно жртава и одрицања градили према угледу
на најмодерније европске државе.
мр Ранко Милосављевић |
