NEDELJNIK SVETLOST, 13. maj 2010.

INTERVJU: Njegovo Kraljevsko visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević

SRBIJI TREBA KRALJ

Tokom prošlonedeljne posete Kragujevcu, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Aleksandar II Karađorđević, uprkos brojnim protokolarnim obavezama, primio je glavnog i odgovornog urednika „Svetlosti“ i za naš list dao intervju.

Vaše Kraljevsko visočanstvo, uz zahvalnost što ste pristali da date intervju nedeljniku „Svetlost“, neka nam bude dozvoljeno da zamolimo za utisak Vašeg Kraljevskog Visočanstva o Kragujevcu. Ovde ste boravili, prilikom Vašeg prvog dolaska u Otadžbinu, 13. jula 1992. godine.  Kako vidite Kragujevac danas, posle osamnaest godina?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ: Situacija je tada bila malo bolja, „Zastava“ je 1992. radila. U godinama koje su usledile nastupile su mnogobrojne ekonomske i političke teškoće, sankcije, bombardovanje što je svakako ostavilo traga na živote ljudi. Mnogi su ostali bez posla i primanja.

Vaše kraljevsko visočanstvo  pred tim  problemima  nije stajalo skrštenih ruku. Činili ste, a i sada činite, pokušaje, da podstaknete strane investitore, da ih ohrabrite, da dođu i ulažu u srpsku privredu?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ: Probao sam da dovedem investitore i plan mi je bio da imam grupu političara i biznismena i da idemo u  inostranstvo sa informacijama šta ima Kragujevac i šta nudi. Da ne čekamo strance, več da ih dovedemo iz Evropske zajednice i SAD.

Rezultati te inicijative nisu baš bili najbolji?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ: Organizacija nije bila dobra. Posetio sam dve fabrike, bilo je teško, i njihovim porodicama bilo je teško. Ali, ponosan sam na naše radnike. U okolnostima kakve ne poznaje nijedna privreda na svetu, suočeni sa raspadom tržišta, prestankom rada njihovih preduzeća, oni su uspeli, u najvećem delu, da sačuvaju supstancu svojih firmi, da održe proizvodnju i sačuvaju mogućnost budućeg uključivanja u svetske privredne i ekonomske tokove.

Šta treba Srbija da uradi da se brže uključi u evropske tokove?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ: Moramo da sačuvamo našu privredu. Svaka fabrika nam je dragocena jer je izgrađena velikim trudom i odricanjem više generacija. Vojna fabrika u Kragujevcu, na primer, nije od juče, nju je osnovao još moj slavni predak knez Aleksandar Karađorđević, 1853. kada je iz Francuske doveo inženjera Šarla Lubrija. Srbija je još tada, iako siromašna i formalno nepriznata kao suverena država od velikih sila, stala u red onih zemalja koje su proizvodile vojnu tehniku, topove, poput Nemačke, Francuske, Engleske. Naši preci su još tada, boreći se za slobodu svog naroda, dostojno istrajavali na ostvarenju ideje da Srbiju modernizuju, da je učine bogatom, dobrim i ravnopravnim saveznikom vodećih evropskih zemalja.

Zašto se ta ideja, danas, na početku 21. veka, ostvaruje sa teškoćama, ili se, na žalost, od nje odustaje?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ:  Više puta sam rekao da imamo odlične ljude, pametne, ali nam nedostaje efikasno upravljanje.

Pored teškoća koje su makar nama ovde dobro poznate čini se, da ni naše predstavljanje svetu nije baš najbolje. Vaše Kraljevsko visočanstvo je dugo živelo na Zapadu, i zato ponajbolje zna da je važnije kako se o nekome priča, nego kakav je taj zaista?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ:  Nakon 5. oktobra bilo bi dobro da smo angažovali agencije za odnose s javnošću koje bi radile na poboljšanju imidža naše zemlje. Poznato je da na Zapadu agencije rade profesionalno za vlade i kompanije raznih zemalja. Posle pet, šest meseci njihovog angažovanja imate dobar imidž za vašu zemlju. Nažalost, naše vlasti nisu smatrale da je neophodno angažovati agencije za odnose sa javnošću i lobiranje radi stvaranja pozitivnog imidža.

Zašto?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ:  Pretpostavljam da su mislili da smo mi eksperti u toj oblasti. Ali posle mnogo godina diktature, Srbija je u velikom zaostatku za svetom. Ovde su svi bili stručnjaci za propagandu, a ne za plasiranje pozitivne slike o sebi.

Kako prema mišljenju Vašeg  kraljevskog visočanstva treba, u najkraćem predstaviti Srbiju?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ:  Svetu treba poslati dobre informacije o Srbiji, prikazati sve njene lepote, istaći njene mogućnosti ali ne sakrivati ni teškoće kroz koje je sticajem istorijskih i geopolitičkih okolnosti naša zemlja prolazila. Ponuditi strancima da proputuju Srbijom kako bi se sami upoznali sa prirodnim lepotama i potencijalima naše zemlje. Treba razbiti predrasude i stereotipe koji su stvarani iz različitih, ali najviše političkih razloga. Naši ljudi su vredni i strpljivi, čak i u teškim situacijama.

Šta nam stranci, u kontaktima koje ima Vaše kraljevsko visočanstvo savetuju da uradimo?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ:  Zapad želi da budemo član Evropske zajednice, i svi članovi Evropske zajednice su za to. Jedino je Holandija bila, nažalost, protiv. Zbog tragičnih događaja u Bosni i Hercegovini, odnosno problema oko Srebrenice. Naš narod i mladi treba da imaju budućnost. To je vrlo važno, i tu mogućnost nema pravo da oduzme srpskom narodu bilo ko na svetu, pod bilo kakvim izgovorom.

Kako ući u Evropu, kada je potreban konsenzus, a kao što vidimo pojedine članice, poput Holandije se bune čak i kada smo trebali da budemo stavljeni na belu šengen listu?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ: Kao što sam već pomenuo, ako bismo angažovali profesionalce koji bi nam pomogli u popravljanju imidža, kada bismo svetu poslali jasnu poruku o sebi i svojim planovima, možda bi i Holandija promenila mišljenje. Svakako da je danas situacija mnogo bolja. Pre nekoliko godina našim građanima se činilo da živimo u getu i da nemaju mnogo šanse da vide sveta. Bilo je vrlo neprijatno. Sada nam je ukazano poverenje, započeli smo postupak integracija, i treba još više energije da uložimo za Evropsku Uniju. Verujem da za četiri, pet godina možemo postati punopravni član. Narodna skupština u poslednje vreme brzim tempom donosi evropske zakone, i to svakako ohrabruje. Moramo sarađivati i sa zemljama bivše Jugoslavije, moramo imati dobru saradnju, razvijati trgovinu i stalno poboljšavati odnose na svim poljima.

Kakav je odnos Srbije sa Rusijom, sa kojom su jaka osećanja. Kako to usaglasiti, i da li su mogući dobri odnosi  i sa Zapadom i sa Rusijom?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ:  To je vrlo važno pitanje, zbog istorijskih  okolnosti i geostrategijskog položaja Srbije. Dobra saradnja sa Rusijom je veoma važna. Odnosi sa Rusijom su tradicionalno bili dobri, bratski, prijateljski. Srbija mora održati tu saradnju. Vizija SAD nije dobra za Rusiju. Treba i SAD i Rusija da imaju dobru saradnju. Na to ih nagoni odgovornost koja proističe iz pozicije dve supersile. Vipe od malih zemalja, super sile su odgovorne za saradnju i mir u regionu i svetu.

Kada je predsednik Obama došao na vlast u SAD, situacija se poboljšala i ide na bolje, ali veliki broj ljudi i dalje gleda na Rusiju kao na neprijateljsku zemlju. Bio sam nekoliko puta u Rusiji, video sam da su dobri ljudi, da vole našu zemlju. Supruga i ja smo bili na ručku kod Putina i Medvedeva. Putin je tada rekao da je važno da budemo članovi Evropske zajednice, ali da budemo u dobrim odnosima sa Rusijom. Slažem se sa gospodinom Putinom. Mi jesmo evropska zemlja, mi težimo članstvu u EU, ali to nije smetnja da naše odnose sa Rusijom još više razvijamo na svim nivoima, posebno na privrednom. Srbija u tim odnosima ne treba samo da se poziva na bratske odnose i istoriju, već i da proizvede kvalitetnu robu koju će plasirati na rusko tržište u oštroj utakmici sa svetskim kompanijama koje su tamo prisutne. Samo tako ćemo popraviti naš trgovinski deficit sa tom najvećom zemljom na svetu.

Da li smatrate da je Srbiji potreban konsenzus političkih faktora oko  najvažnijih pitanja. Postoje pitanja koja su zajednička svima, Kosovo, ekonomski razvoj, priključivanje Evropi?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ: Mi smo propustili mnoge šanse. Teška situacija traje godinama i izgubili smo mnogo vremena. Nije samo kod nas teško, već i u svetu je bila loša situacija. Mi smo mala zemlja, oko devet miliona ljudi. I zemlje kao Velika Britanija i druge, u teškoj su ekonomskoj situaciji. Bankama u Njujorku je sada vlasnik Vlada. Naša zemlja se kao i mnogo puta ranije našla u žiži ukrštanja interesa različitih zemalja. Naša Vlada mora da ima na umu interes naroda, običnog čoveka, radnika, koji sve teže živi. Mora da stvori mogućnost za zaposlenje, za zaradu i da se od rada živi. Nažalost, nema velikih investitora na pomolu, posle 5. oktobra, sve dobre firme su propale, novac je potrošen, ostalo je još da se proda „Telekom“.  S druge strane, narod od Vlade traži da vidi šta je plan za naredni period, i kako će živeti u budućnosti. Oko tih najvažnijih pitanja, mora da postoji saglasnost svih relevantnih političkih stranaka u zemlji.

Danas  ćete prisustvovati otvaranju „Sokolane“. Šta mislite o Sokolskom savezu?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ:  Moj otac je bio član Sokola, bio je i moj deda, i pradeda. To je velika tradicija i radujem se što Sokolski pokret ponovo oživljava u Srbiji, jer on baštini najbolja svojstva našeg naroda, podstiče napredak i omladinu usmerava na pravi put. Zadovoljan sam što danas mogu biti na ovom skupu, na otvaranju renovirane gimnastičke sale u staroj Sokolani u Kragujevcu. Bio sam ovde, na sokolskom skupu pre dve godine, ali sada ima novih momenata, što je vrlo dobro. Zahvaljujem svima koji su pomogli da sokoli ponovo uzlete.

Kada će Srbija postati Kraljevina?

NjKV ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ:  Oduvek sam verovao da je dobro da na vrhu države bude neko ko je neutralan. Neko ko nije član nijedne političke stranke. Koncept Ustavne Parlamentarne Monarhije omogućava da predsednik ima izvršnu vlast, dok je Kralj šef države koji predstavlja jedinstvo naroda. Mnoge zemlje Evropske Unije, kao i Japan, Australija, Kanada i Novi Zeland, su monarhije, koje dokazuju da ovakvo državno uređenje donosi stabilnost i prosperitet. Ustavna Parlamentarna Monarhija može da donese pozitivan imidž Srbiji. Neko poput mene, ko nije član nijedne partije, ko je nepristrasan i poštuje sve građane bez obzira na njihovu versku pripadnost, oličavao bi jedinstvo naroda i garantovao bi kontinuitet Srbije, koja nije od juče.

U svakom slučaju, ako narod želi, ja sam poput svojih slavnih predaka, spreman da služim Srbiji kao njen Kralj. I učinim sve što je u mojoj moći da ova zemlja dobije mesto koje zaslužuje, i to ne samo zbog sadašnjih generacija, već i zbog prošlih generacija Srba koji su svoju državu uz puno žrtava i odricanja gradili prema ugledu na najmodernije evropske države.

mr Ranko Milosavljević