Untitled Document

ИНТЕРВЈУ ПРИНЦЕЗЕ КАТАРИНЕ ЗА МАЦЕДОНИА ТХЕССАЛОНИКИС (ГРЧКА) 16.12.2007.

ПРИНЦЕЗА КАТАРИНА ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ

ТЕШКА ВРЕМЕНА ЗА ПРИНЦЕЗЕ

Принцеза Катарина од Југославије у разговору са новинарком Нафсиком Грациу, говори о животу, хуманитарном раду, породици и радости давања

“Нисам могла ни да замислим да принцеза ради непрекидно, цели дан и ноћ”

Прво изненађење на које сам наишла у сусрету са Принцезом Катарином био је њен директан наступ, из срца, што ми је одагнало страх да нећу знати како да је ословим и како да јој се обратим.

Сама отворивши врата апартмана, дочекала је нашу новинарску екипу и фотографе са мајчинском бригом – да ли смо уморни, гладни, да ли нам је хладно, а док нам је послуживала чај рекла је колико је узбуђена што је у Солуну да прими почасни докторат Универзитета Шефилд на свечаности коју организује Сити Колеџ.

Телефони су непрекидно звонили а она је успевала на сваки позив да се јави, да координира ствари и решава горуће теме њене Фондације и организације Лајфлајн, које су обезбедиле и још увек обезбеђују заиста много хуманитарне помоћи. Она прича о петоро деце и четворо унучади, о Београду где живи, о Југословенима који су толико слични Грцима, о супругу Принцу Александру, о томе како су се упознали, о љубави која их спаја, о ћерки Алисон која јој је недавно поклонила јастук на коме пише “Није лако бити Принцеза”.

Кад смо већ код тог јастука, могу ли да Вас питам шта значи бити Принцеза?”

Бити Принцеза значи имати дивну могућност да дајете себе. Рођена сам и одрасла сам у Атини, у породици која је била ангажована у хуманитарном раду. Када сам питала мајку шта је срећа, она је одговорила: “Срећа је кад дајеш себе”. Осећам се привилеговано тиме што мој живот има мисију.

Као дете, какву сте представу имали о Принцезама?

Драга моја, одувек сам имала лепу представу о томе. Када сам родила ћерку, назвала сам је Принцезом, зато што је за мене она била посебна и највреднија од свега на свету. Једино нисам ни могла да замислим да Принцеза може да ради непрекидно, цели дан и ноћ.

Шта је, по Вама, највећа људска вредност?

Искреност. Затим, поштовање других људи. Мислим да ове две ствари нису спорне. Човек мора да спозна током свог живота какав жели да буде.

Која је најважнија лекција коју сте научили у животу?

Прво, најважнија улога је улога мајке. Друго, љубав је основа за све. Такође, научила сам да ни живот ни људе не узимам здраво за готово. Стално морамо радити на усавршавању наших односа и стално морамо давати себе. Живот ме је научио и то да су људи широм света мање-више исти.

Постоје ли неке слике које ће заувек остати урезане у Вашем памћењу?

Памтим само добре слике, а то су оне које вреди памтити. Срећа мојих родитеља на дан њиховог венчања. Рођење првог од мојих унучади. Александар који љуби родну груду по повратку у Југославију. Прекрстио се а потом клекнуо да пољуби тле својих предака. Наша прва ноћ у Двору и Александар који, гледајући у небо, дубоко дирнут, говори: “Оче, вратио сам се кући”. То су заиста незаборавни моменти.

Које особине треба да красе добру жену?

Прва и најважнија особина је посвећеност породици. Жена никад не сме сметнути с ума приоритете и никада, никада не сме узети свог мушкарца здраво за готово. Шта више, верујем да жена треба да води свог мужа. То је мудро.

Кад смо већ код тога, који квалитети треба да красе доброг мушкарца?

Да поштује и воли своју животну сапутницу, да цени све оно што она ради, да јој одаје признање за све што она ради и што му даје а, ако је способан, да јој остане веран.

Чим смо завршили разговор ушао је Принц Александар, дискретан и љубазан човек који нам је рекао да воли Грчку, а нарочито Солун.

Док смо напуштали састанак са Принцезом Катарином, наклонила сам јој се и измамила њен осмех. Није то био протоколарни наклон Принцези, већ знак поштовања, који дајете оним женама које то заиста и заслужују, биле оне Принцезе или не.

Ако желите да ступите у контакт са Фондацијом Њ.К.В. Принцезе Катарине и будете обавештени о хуманитарним активностима, молимо посетите