PRESS CLIPPING

INTERVJU PRINCEZE KATARINE ZA MACEDONIA THESSALONIKIS (GRČKA) 16.12.2007.

PRINCEZA KATARINA OD JUGOSLAVIJE

TEŠKA VREMENA ZA PRINCEZE

Princeza Katarina od Jugoslavije u razgovoru sa novinarkom Nafsikom Graciu, govori o životu, humanitarnom radu, porodici i radosti davanja

“Nisam mogla ni da zamislim da princeza radi neprekidno, celi dan i noć”

Prvo iznenađenje na koje sam naišla u susretu sa Princezom Katarinom bio je njen direktan nastup, iz srca, što mi je odagnalo strah da neću znati kako da je oslovim i kako da joj se obratim.

Sama otvorivši vrata apartmana, dočekala je našu novinarsku ekipu i fotografe sa majčinskom brigom – da li smo umorni, gladni, da li nam je hladno, a dok nam je posluživala čaj rekla je koliko je uzbuđena što je u Solunu da primi počasni doktorat Univerziteta Šefild na svečanosti koju organizuje Siti Koledž.

Telefoni su neprekidno zvonili a ona je uspevala na svaki poziv da se javi, da koordinira stvari i rešava goruće teme njene Fondacije i organizacije Lajflajn, koje su obezbedile i još uvek obezbeđuju zaista mnogo humanitarne pomoći. Ona priča o petoro dece i četvoro unučadi, o Beogradu gde živi, o Jugoslovenima koji su toliko slični Grcima, o suprugu Princu Aleksandru, o tome kako su se upoznali, o ljubavi koja ih spaja, o ćerki Alison koja joj je nedavno poklonila jastuk na kome piše “Nije lako biti Princeza”.

Kad smo već kod tog jastuka, mogu li da Vas pitam šta znači biti Princeza?”

Biti Princeza znači imati divnu mogućnost da dajete sebe. Rođena sam i odrasla sam u Atini, u porodici koja je bila angažovana u humanitarnom radu. Kada sam pitala majku šta je sreća, ona je odgovorila: “Sreća je kad daješ sebe”. Osećam se privilegovano time što moj život ima misiju.

Kao dete, kakvu ste predstavu imali o Princezama?

Draga moja, oduvek sam imala lepu predstavu o tome. Kada sam rodila ćerku, nazvala sam je Princezom, zato što je za mene ona bila posebna i najvrednija od svega na svetu. Jedino nisam ni mogla da zamislim da Princeza može da radi neprekidno, celi dan i noć.

Šta je, po Vama, najveća ljudska vrednost?

Iskrenost. Zatim, poštovanje drugih ljudi. Mislim da ove dve stvari nisu sporne. Čovek mora da spozna tokom svog života kakav želi da bude.

Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili u životu?

Prvo, najvažnija uloga je uloga majke. Drugo, ljubav je osnova za sve. Takođe, naučila sam da ni život ni ljude ne uzimam zdravo za gotovo. Stalno moramo raditi na usavršavanju naših odnosa i stalno moramo davati sebe. Život me je naučio i to da su ljudi širom sveta manje-više isti.

Postoje li neke slike koje će zauvek ostati urezane u Vašem pamćenju?

Pamtim samo dobre slike, a to su one koje vredi pamtiti. Sreća mojih roditelja na dan njihovog venčanja. Rođenje prvog od mojih unučadi. Aleksandar koji ljubi rodnu grudu po povratku u Jugoslaviju. Prekrstio se a potom kleknuo da poljubi tle svojih predaka. Naša prva noć u Dvoru i Aleksandar koji, gledajući u nebo, duboko dirnut, govori: “Oče, vratio sam se kući”. To su zaista nezaboravni momenti.

Koje osobine treba da krase dobru ženu?

Prva i najvažnija osobina je posvećenost porodici. Žena nikad ne sme smetnuti s uma prioritete i nikada, nikada ne sme uzeti svog muškarca zdravo za gotovo. Šta više, verujem da žena treba da vodi svog muža. To je mudro.

Kad smo već kod toga, koji kvaliteti treba da krase dobrog muškarca?

Da poštuje i voli svoju životnu saputnicu, da ceni sve ono što ona radi, da joj odaje priznanje za sve što ona radi i što mu daje a, ako je sposoban, da joj ostane veran.

Čim smo završili razgovor ušao je Princ Aleksandar, diskretan i ljubazan čovek koji nam je rekao da voli Grčku, a naročito Solun.

Dok smo napuštali sastanak sa Princezom Katarinom, naklonila sam joj se i izmamila njen osmeh. Nije to bio protokolarni naklon Princezi, već znak poštovanja, koji dajete onim ženama koje to zaista i zaslužuju, bile one Princeze ili ne.

Ako želite da stupite u kontakt sa Fondacijom NJ.K.V. Princeze Katarine i budete obavešteni o humanitarnim aktivnostima, molimo posetite