|
|||
 |
|
Глас Америке Кларк: Постоји позитивна атмосфера за обнову монархије у Србији Бранко Микашиновић Вашингтон 05/06/2006
У јавности у Србији представљено је неколико алтернативних нацрта новог устава. Министар иностраних послова Србије и Црне Горе и председник Српског покрета обнове Вук Драшковић заложио се за обнову монархије, а престолонаследник Александар Карадјордјевић је у недавном саопштењу поводом резултата референдума у Црној Гори изјавио да је дошао тренутак “да Србија уреди себе, по својој мери, а та мера је краљевина Србија.” У ексклузивном разговору за Глас Америке, стручњак за питања уставне монархије, сарадник института ЦАТО, Џонатан Кларк, осврнуо се на чињеницу да се ни једна демократски оријетнисана странка у Србији није успротивила обнови краљевине: Кларк: Та чињеница говори да постоји добра и позитивна атмосфера за разматрање питања обнове монархије у Србији. Наравно, то је важно питање и свака уставна промена захтеваће одредјени консензус народа и сарадњу политичара. У сваком случају, сада је право време за дискусију о том питању и то је добар почетак.
Кларк: То је тачно. Европске монархије у Британији, Шведској, Холандији, Данској, Шпанији... цветају и изгледа да уживају велику подршку народа. Разог томе је да се монархије сматрају извором стабилности, националног идентитета и историјског континуитета. То обезбедјује стабилност свим сегментима друштва. Имате, на пример, социал-демократе у Шведској, социјалисте у Британији и Холандији, за које би нормално мислили да не подржавају монархију, али они то чине. Монархија им даје снажан осећај националног идентитета и одредјен однос према прошлости, историји и будућности земље. Друго, у монархији имате шефа државе, односно монарха, који није политичка личност, већ лидер који је изнад и изван политике и политичког деловања. Многи мисле да је то одлично решење јер доприноси стабилности земље у погледу често конторверзног питања шефа државе. Глас Америке: Како би се на идеју обнове монархије у Србији гледало у САД и у Европи ? Кларк: Американци воле краљевске породице, помпу и традицију. У западној Европи би се обнова монархије у Србији сматрала повратком те земље породици европских земаља и традицији европских монархија. Поред тога, краљевска породица Карадјордјевића је повезана са западноевропским краљевским породицама. Сам принц Александар је низ година живео у Лондону и мислим да би реаговање краљевских кућа било веома позитивно. У монархији имате шефа државе, односно монарха, који није политичка личност, већ лидер који је изнад и изван политике и политичког деловања. Многи мисле да је то одлично решење јер доприноси стабилности земље у погледу често конторверзног питања шефа државе. Глас Америке: Шпанија је пример земље у којој је дошло до обнове монархије. Да ли постоје неке сличности и разлике са Србијом? Кларк: То је врло интересантан пример и можда паралелан случај са ситуацијом у Србији. Шпанија је излазила из периода Франкове диктатуре, била у тешкој ситуацији и на периферији Европе. Тој земљи је био потребан прелазни пеирод из неизвесног, а неки кажу и мрачног периода шпанске историје. Изабрали су да се у ту сврху искористи институција монархије. То се показало веома успешним. Утицајни интелектуалци и политичари у Шпанији су трезвено приступили решавању тог питања и монархија је помогла да се ублаже страсти и и изврши безболна транзиција. Као што видимо, Шпанија је од тада израсла у веома успешну и просперитетну земљу |
