Klark: Postoji pozitivna atmosfera za obnovu monarhije u Srbiji

Branko Mikašinović Vašington 05/06/2006

U javnosti u Srbiji predstavljeno je nekoliko alternativnih nacrta novog ustava. Ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore i predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković založio se za obnovu monarhije, a prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjević je u nedavnom saopštenju povodom rezultata referenduma u Crnoj Gori izjavio da je došao trenutak “da Srbija uredi sebe, po svojoj meri, a ta mera je kraljevina Srbija.” U ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, stručnjak za pitanja ustavne monarhije, saradnik instituta CATO, Džonatan Klark, osvrnuo se na činjenicu da se ni jedna demokratski orijetnisana stranka u Srbiji nije usprotivila obnovi kraljevine:

Klark: Ta činjenica govori da postoji dobra i pozitivna atmosfera za razmatranje pitanja obnove monarhije u Srbiji. Naravno, to je važno pitanje i svaka ustavna promena zahtevaće odredjeni konsenzus naroda i saradnju političara. U svakom slučaju, sada je pravo vreme za diskusiju o tom pitanju i to je dobar početak.

Glas Amerike: Zašto su monarhije kao stare i tradicionalne institucije uspešne i u 21.veku?

Klark: To je tačno. Evropske monarhije u Britaniji, Švedskoj, Holandiji, Danskoj, Španiji... cvetaju i izgleda da uživaju veliku podršku naroda. Razog tome je da se monarhije smatraju izvorom stabilnosti, nacionalnog identiteta i istorijskog kontinuiteta. To obezbedjuje stabilnost svim segmentima društva. Imate, na primer, social-demokrate u Švedskoj, socijaliste u Britaniji i Holandiji, za koje bi normalno mislili da ne podržavaju monarhiju, ali oni to čine. Monarhija im daje snažan osećaj nacionalnog identiteta i odredjen odnos prema prošlosti, istoriji i budućnosti zemlje. Drugo, u monarhiji imate šefa države, odnosno monarha, koji nije politička ličnost, već lider koji je iznad i izvan politike i političkog delovanja. Mnogi misle da je to odlično rešenje jer doprinosi stabilnosti zemlje u pogledu često kontorverznog pitanja šefa države.

Glas Amerike: Kako bi se na ideju obnove monarhije u Srbiji gledalo u SAD i u Evropi ?

Klark: Amerikanci vole kraljevske porodice, pompu i tradiciju. U zapadnoj Evropi bi se obnova monarhije u Srbiji smatrala povratkom te zemlje porodici evropskih zemalja i tradiciji evropskih monarhija. Pored toga, kraljevska porodica Karadjordjevića je povezana sa zapadnoevropskim kraljevskim porodicama. Sam princ Aleksandar je niz godina živeo u Londonu i mislim da bi reagovanje kraljevskih kuća bilo veoma pozitivno.

U monarhiji imate šefa države, odnosno monarha, koji nije politička ličnost, već lider koji je iznad i izvan politike i političkog delovanja. Mnogi misle da je to odlično rešenje jer doprinosi stabilnosti zemlje u pogledu često kontorverznog pitanja šefa države.

Glas Amerike: Španija je primer zemlje u kojoj je došlo do obnove monarhije. Da li postoje neke sličnosti i razlike sa Srbijom?

Klark: To je vrlo interesantan primer i možda paralelan slučaj sa situacijom u Srbiji. Španija je izlazila iz perioda Frankove diktature, bila u teškoj situaciji i na periferiji Evrope. Toj zemlji je bio potreban prelazni peirod iz neizvesnog, a neki kažu i mračnog perioda španske istorije. Izabrali su da se u tu svrhu iskoristi institucija monarhije. To se pokazalo veoma uspešnim. Uticajni intelektualci i političari u Španiji su trezveno pristupili rešavanju tog pitanja i monarhija je pomogla da se ublaže strasti i i izvrši bezbolna tranzicija. Kao što vidimo, Španija je od tada izrasla u veoma uspešnu i prosperitetnu zemlju