ДНЕВНИК, НОВИ САД, 04. ЈУН 2006.
ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР II КАРАЂОРЂЕВИЋ
ШПАНСКИ УСТАВ КАО МОДЕЛ ЗА СРБИЈУ
Србији је у овом тренутку потребно јединство и слога и ја апелујем
на политичаре да се тако и понашају и заједно раде зарад добра нашег
народа. Треба да престану сукоби које јавност види, попут оних
између Кабинета председника и председника Владе Србије - изјавио је
у разговору за „Дневник" престолонаследник Александар ИИ
Карађорђевић и истакао потребу укључења Крунског савета у
консултације за доношење новог устава земље.
Као модел престолонаследник Александар ИИ нуди шпански устав, који
је Шпанију с повратком краља Хуана Карлоса на престо увео у ред
уређених и развијених демократских држава Европе И света. Српски
принц је на традиционалном пријему за медије у Белом двору на
Дедињу, још једном поновио да је за Србију и њен народ најбоље
решење повратак уставотворне парламентарне монархије, коју је
затражио седам дана пре тога излазећи у јавност са захтевом да му се
врати круна.
Колико сте задовољни реакцијама која су уследиле након овог вашег
захтева?
-
Веома, иако по мом мишљењу народ у Србији није довољно упознат шта
је уставна парламентарна монархија. То је демократски систем који
веома добро функционише у Шпанији, Аустралији, Холандији, Великој
Британији Шведској... Људи мисле да је то апсурд. Није апсурд. Људи
мисле да Србија нема избора. Ја им кажем да има. Ми треба да
побољшамо сопствени имиџ у Европи и свету, а краљев престиж и
дигнитет поправља статус нације на домаћем и међународном плану.
Краљ поштује све политичке странке и ја данас имам поштовање према
свима и нисам члан ниједне политичке странке у овој држави. Али, као
што рекох, веома сам задовољан одјеком у српској јавности после
изјаве којом сам затражио повратак уставне парламентарне монархије.
Многи новинари су дошли и то забележили. Медијски је било веома
добро пропраћено.
-
У припреми је нови устав Србије. Врло су живе консултације
председника, премијера, председника Скупштине Србије. Да ли ће из
Двора ка Скупштини кренути ваш предлог устава?
-
Ни ја ни чланови Крунског савета нисмо имали састанак са
представницима нашег парламента и власти. Мислим да би било веома
добро да се у овој теми не иде исхитрено. Људи морају да знају да
постоји неколико веома интересантних уставних предлога, међу којима
је и члана Крунског са-вета професора Павла Николића. Тај предлог
устава који предвиђа повратак монархије у Србију је веома
интересантан, али и други би могао бити за нас интересантан. То је
врло модеран шпански устав који је народ те земље ратификовао на
референдуму 1978. године. Ја сам имао шансе да се сретнем са
господом Суаресом и Гонзалесом пре неколико година. И они су рекли
да би било важно њихово искуство за нас како су радили пре више од
две деценије, када се у њихову земљу вратила уставна парламентарна
монархија. Ми смо тај устав превели на српски језик јер желимо да се
медији упознају са тим решењима за која мислимо да би била добра
Србију.
-
Дакле, мислите да у консултације око устава треба да се укључе
чланови Крунског савета?
-
Да, ми смо увек спремни за то. Као што сам рекао не треба брзати,
треба да се у доношење новог устава укључе наши експерти којих има
много. И у целокупан процес јавност мора бити упозната. Народ мора
да зна шта ради свако у овој земљи да би се донео нови устав, јер то
је у интересу целог нашег народа.
-
Да ли су искрене странке које вас подржавају и имају у програму
повратак монархије?
-
На Западу, на пример у Холандији или Белгији, све политичке странке
поштују уставну парламентарну монархију. Нема посебне ројалистичке
странке и све које постоје подржавају монархију. У Великој Британији
су три ве-лике странке које су за парламентарну монархију, а једна
од њих је Лабуристичка странка која је социјалистичка. И то је
нормално.
-
Да ли је Србији до повратка круне потребан јак ројалистички блок
који би деловао на политичкој сцени?
-
Не. Довољне су политичке странке које су на сцени данас. Нема
ројалистичког блока.
-
Хоћете ли нам открити тајну је ли информација да је покојни премијер
Зоран Ђинђић имао у плану да се на Сретење 2003. године донесе устав
и Србија постане монархија?
-Ми смо били увек велики пријатељи. Према Ђинђићу сам гајио изузетно
поштовање. Ми смо за собом имали 15 година сусрета и пријатељства.
Неколико пута смо разговарали о уставној парламентарној монархији.
Он је показао интересовање за повратак монархије. Ишао је на Запад
где је на неколико места имао разговоре о тој теми. Али мислили смо
да је кратак период иза 5. октобра за ову идеју и тражили смо решење
да Србија уђе у воде политичке стабилности и народ буде тачно
обавештен шта је уставна парламентарна монархија. Ђинђић је био
веома паметан и мудар, отворен човек и велики демократа и тако је и
гледао на будућност Србије.
-
Хоћете ли се ви заједно са Србијом борити да Косово и Метохија
остане у њеном саставу?
-Сада се одиграва бечки дијалог о будућем статусу Косова и Метохије.
То је посао који обавља наша Влада и ја желим успех и све најбоље
нашим представницима у преговарачком тиму. Косово је врло близу мом
срцу. Много пута сам био тамо и видео веома лошу ситуацију на
терену. Желим да се нађе добро решење за Косово, не само за наш
народ, већ за све који живе на њему. За све мора постојати
будућност. Живимо на малом простору југоисточне Европе и живот за
све мора бити добар.
НЕМА ПРОБЛЕМА, СВЕ ЈЕ МИРНО
-
Рекли сте да бисте као монарх помогли Србији у њеном међународном
позиционирању. Многи вас критикују да за Србију досад, ако и имате
велике везе у свету, нисте ништа урадили.
-
Видите, ја сам дошао овде у земљу као пријатељ свима. Када одем у
иностранство, вићам многе људе који припадају разним политичким
странакама и круговима. С њима сам пријатељ. Увек причам позитивне
ствари о Србији и ситуацији у њој. Људи на Западу нису довољно
упознати с оним што се дешава овде. Али при том, иако нисам премијер
или министар, ја сам поносан за нашу државу. И то је важно. Странци
имају много питања, од тога каква је ситуација, до тога да ли би
било опасно да дођу у Србију. Ја им на то стално узвраћам: нема
проблема, све је мирно, чекамо вас и правимо план да будете
задовољни и ви и ми. Дакле морамо да радимо на побољшању нашег имиџа
и ја радим на томе, што је битно за домаће фирме и долазак страног
капитала, за наш приступ међународним фондовима.
Драган Миливојевић