PRINCEZA MEĐU NAMA

Princeza Katarina Karađorđević dala je intervju za «Családi Kör”

Kao što je poznato, porodica Karađorđević se konačno 17. jula 2001. vratila iz izgnanstva u Londonu kući, u zemlju svojih predaka i od tada je stanovnik dvora na Dedinju. Ovome je prethodilo da su početkom 2001. godine oba doma u jugoslovenskom saveznom parlamentu velikom većinom glasova odbacili zakone iz 1947. kojima je celokupna imovina članova Kraljevske porodice kao i državljanstvo bilo oduzeto.

Kraljevsko imanje na Dedinju zahvata skoro 100 hektara povšine i ograđeno je dekorativnom ogradom od kovanog gvožđa. Pored palata (Beli dvor i Stari dvor) ovde se nalaze pod okriljem visokih jela i druge zgrade: kapela, bazen, razni spomenici, zgrade sa kancelarijama, seoska kuća, dom za gardiste i dr.

Ovde sam obavio svoj prvi «kraljevski intervju». U Beograd sam krenuo po ne baš prijatnom vremenu (u celoj zemlji ovaj četvrtak je bio karakterističan po gustoj magli i ledenoj hladnoći), ali sa velikim uzbuđenjem i znatiželjom. Istini za volju, već odavno sam pregrmeo svoj prvi lični kontakt sa kraljevskim ličnostima, ali ovaj mi se činio drugačijim. Jedno je biti jedan od onih sa kojima se na pr. prilikom zvaničnih državnih poseta rukuje strani vladajući par, drugo je razgovarati sa jednim princom preko telefona, a svakako je drugačije kada se sva pažnja jedne kraljevske ličnosti usmeri na vas, ne govoreći o tome ako je u tom slučaju reč još i o krunskoj princezi svoje države.

Pre mesec dana, u stvari, imao sam priliku da se lično sretnem sa princezom na svečanom ručku na dan Svetog Andreja Prvozvanog na krsnoj slavi Kraljevske porodice kada je princeza Katarina Karađorđević sedela preko puta mene za stolom i pokazala se kao jako predusretljiva domaćica.

Princeza Katarina ovaj put me primila u Starom dvoru, u novije vreme pominjanim kao Kraljevski Dvor, koji je velika vila izgrađena od belog mermera sa dva nivoa, potkrovljem i suterenom. Dvoru, koji je okružen prostranim terasama, pripada i crkva posvećena Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom spojena kamenom kolonadom. Dvor se nalazi na samom grebenu brda, izgrađen je između 1924-1929. godine u srpsko-vizantijskom stilu. Stubove, okvire oko prozora, dovratnike na fasadi i enterijeru ukrašavaju duborezi u mermeru sa motivima životinja i biljaka.

Sa prozora dvora, u što sam se i sam uverio, pruža se jedinstven pogled na Košutnjak kao i na Topčidersko brdo i Avalu.

Mesto kraljevske audijencije bio je plavi salon uređen a baroknom stilu u prizemlju.

Princeza brzo oslobodi čoveka od treme svojom predusretljivošću, neposrednošću i osmehom koji zrači. Mogli smo da razgovaramo više od pola sata, prvo o njenoj karitatvoj delatnosti.

- Šta je je bio glavni motiv kod Vašeg Kraljevskog Visočanstva da se tako ozbiljno i opredeljeno bavite humanitarnim delatnostima ?

- Ljubav prema narodu i ljudima. Kada vidim da sam uradila nešto korisno, da se ljudi raduju pomoći, da su im olakšani gorući problemi i kada im se pojavi osmeh na licu, to me čini srećnom.- odgovorila je Princeza Katarina.

- Koliko je akcija sprovedeno i koje biste istakli kao najznačajnije?

Ne brojim ih i ne bih zaista ni jednu posebno izdvojila jer na sve gledam kao majka koja ne pravi razlike među svojom decom. Nije važno koliki je broj i koliko je obimnih akcija bilo do sada, nego šta one znače za one koji su ugroženi i kojima možemo pomoći.

- U ovoj složenoj političkoj i ekonomskoj situaciji naše zemlje kako bi Vaše Kraljevsko Visočanstvo ocenilo ulogu, zadatak i mogućnosti Kraljevske porodice ?

- Posle preživljene krize i godina koje su su bile pune konflikata, zemlji treba takav simbol koji će predstavljati i značiti zajedništvo, stabilnost i kontinuitet. Mi smo ovde zbog naroda, zato da pridobijemo njihovo poverenje. Ova zemlja je deo našeg srca. Suprug mi je više od 50 godina živeo u izgnastvu dok mu se nije ostvario davnašnji san o povratku u domovinu.

U izvesnom pogledu prirodno je da postoji prelazno i nestabilno stanje u periodu krhke demokratije usled ovako složenog političkog i teškog ekonomskog položaja. Želeli bismo pomoći da zemlja što ranije prevaziđe ove poteškoće. Zemlja ima puno političara koji se bave politikom. Članovi kraljevske porodice smatruje sebe iznad politike. Slično kao što to funkcioniše u svim evropskim ustavnim monarhijama. Kada su mog supruga zamolili da prihvati kandidaturu za predsednika Srbije na nedavnim izborima, odbio je govoreći da bi on želeo da ujedini, a ne da razjedini narod u zemlji.

- Da li je Vaše Kraljevsko Visočanstvo od povratka u domovinu mogla uspostaviti kontakt sa svim društvenim slojevima stanovništva ove zemlje , na primer sa madjarskom nacionalnom manjinom ?

- Verujem da je uspelo. Naša zemlja je jedna multietnička zajednica u kojoj zajedno živi više verskih zajednica. Mnoge Mađare i lično poznajem. Zajedno sa suprugom poštujemo ih i visoko cenimo jer su Mađari jedan vrlo vredan narod. I lično sam bila u Mađarskoj. Jako mi se sviđa Budimpešta, posebno mi je privukla pažnju zgrada parlamenta. Velika je skoro kao Vestminster u Londonu. Naravno posetili smo i Sentandreju. Prva sednica opozicije za pripremu našeg povratka u domovinu održala se u Budimpešti i značila je pravi proboj, a zatim su sledile sednice u Banja Luci i Atini.

- Čitaoce „Családi Kör”-a (Porodicni krug) svakako bi jako interesovalo kako uspevate da uskladite brojne službene obaveze i privatni život ?

- Sudbina mi je dodelila jednog odličnog supruga, petoro izvanredne dece i četiri unuka, kao i jednu voljenu zemlju. Mogu li poželeti nešto više od ovog ? Naravno, porodica stoji na prvom mestu, ali odmah za njom dolazi ova mnogo napaćena zemlja i njen narod.

Osećam se izabranom da mogu da izvršavam svoje zadatke, mogu doneti osmeh i radost ljudima. Vera u Boga i zadovoljstvo ljudi daju mi novu snagu da istrajem u obe uloge.

Čovek može da živi u miru sam sa sobom, jedino, ako tačno zna koje su stvari najvažnije u njegovom životu.

- Kako izgleda jedan radni dan Vašeg Kraljevskog Visočanstva ?

Tajna je u dobro raspoređenom vremenu. Sa suprugom svakog dana rano ustajemo i kasno legnemo. Nikad nema vremena da se dosađujem. Kad sam bila mala, majka me učila da nikad ne potcenim svoje sposobnosti i da uvek isplaniram više poslova za jedan dan, nego što se može uraditi, tada možemo najviše izvući iz svojih dnevnih obaveza. Ustvari, najčešće mi se čini da je dan isuviše kratak.

U toku razgovora naišao je i sam prestolonaslednik Aleksandar II koji je posle srdačnog pozdrava postavio nekoliko ljubaznih pitanja sećajući se našeg ranijeg susreta, pa pozvavši se na druge obaveze, ubrzo je nastavio svojim putem.

U odvojenom, zaokruženom delu teksta stoji:

Princeza Katarina rođena je u Atini 1943. godine. Srednje škole je zavšila u Atini i u Lozani u Švajcarskoj, a biznis je studirala na Univerzitetu Denver u Koloradu i na Univerzitetu Dalas u Teksasu, a posle je radila u SAD kao uspešna poslovna žena. Iz prvog braka ima dvoje dece: sina Dejvida i kćerku Alison. Dejvid je potpredsednik jedne američke banke, a Alison se bavi komunikacijom i informatikom, ima četvoro dece.

Princeza Katarina je svog drugog supruga, tada već isto razvedenog jugoslovenskog prestolonaslednika Aleksandra II upoznala na jednom ručku u Vašingtonu 1984.godine i nakon godinu dana venčali su se u Londonu. Kum im je bio lično grčki kralj Konstantin II. Princeza Katarina Karađordević je podigla trojicu sinova svog supruga koji je otada nazivaju majkom (princ naslednik Petar je imao tri i po godine, dok su blizanci, prinčevi Filip i Aleksandar, imali svega 18 meseci kada im se otac ponovo oženio.)

Princeza je sa suprugom i sa trojicom kraljevića prvi put posetila Srbiju 1991., a zatim su sledile posete 1992.,1993., pa 1995. i 2000. godine. Kosovo i Crnu Goru su postetili 1999., a 2000. i Bosnu.

Princeza je počela svoju svestranu humanitarnu i karitativnu aktivnost još za vreme ratnih zbivanja na ovim terenima, kada je još u godinama izgnanstva u Londonu osnivala humanitarne organizacije: Lifeline Humanitarian Organization, SOS – Appeal for Life i United Orthodox Aid. U Avgustu 2001. osnovala je u Beogradu organizaciju pod nazivom »Fondacija Nj.K.V. Princeze Katarine» sa ciljem da nastavi i proširi rad ranije spomenutih organizacija. Zbog toga princeza često mora da putuje u inostranstvo da nađe donatore koji bi pomogli fondu. Ciljne grupe Fondacije Nj.K.V. Princeze Katarine su deca koja žive u nepovoljnim uslovima, usled teške materijane situacije slabo opremljene bolnice i druge zdravstvene ustanove, svi socijalno ugroženi slojevi stanovništva, kao i izbeglice. Fondacija takođe ima i cilj poboljšanje uslova u obrazovanju (materijalna pomoć najboljim studentima, razmena naših i stranih studenata itd.).

Princeza govori grčki, engleski i francuski, služi se španskim jezikom, a intenzivno uči srpski jezik ( u što se dole potpisani i sam uverio). Voli muziku, književnost i sve delatnosti vezane za decu. U slobodno vreme, kojeg malo ima, rado kuva, posećuje pozorište, a od sportova joj je najomiljeniji skijanje.