Untitled Document

NEDELJNI TELEGRAF, 01.06.2005.

Intervju nedelje: Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević

OTVORENO NA SRPSKOM DVORU O SRPSKOJ POLITICI, BUDUĆNOSTI ZEMLJE, KORUPCIJI I KRIMINALU

Razjedinjeni političari DRŽE SRBIJU U GETU

Nikako da se dogovore šta želimo i gde idemo

NACIONALNA STRATEGIJA

- Srbija nema jasan nacionalni plan. Mi ne znamo šta je naš zajedički cilj, niti na tome radimo, već energiju trošimo radeći protiv sebe

POLITIČKA TRVENJA

- Ljudi u Srbiju su frustrirani jer je njihova budućnost neizvesna: ne znaju da li će i sledećeg meseca primiti platu, kako će preživeti, kupiti sutra hleb i mleko. Za to vreme, naši političari, koji su sposobni ljudi, svađaju se između sebe

KORUPCIJA I KRIMINAL

- Moramo hitno reformisati pravosudni sistem. Sudijama se mora dati apsolutna sloboda u odlučivanju, ne sme biti nikakve “trgovine ispod stola”, ni u biznisu, ni u politici. Ne kažem da toga nema u drugim zemljama, ali moramo da priznamo da smo u tome postali pravi eksperti

IZOLACIJA SRBIJE

- Tužna stvar je što su svi naši susedi ili na putu ili već u EU. Srbija je kao komad sira usred sendviča. Javnost je veoma zbunjena onim što se događa, narod se oseća izolovanim

USTAVNA MONARHIJA

- U našim strankama ima mnogo pojedinaca koji su zagovornici ove ideje. Čak i u aktuelnoj vladi ima mnogo ministara koji veruju u parlamentarnu monarhiju. Ali, niko neće da načini prvi korak

PORUKA TADIĆU I KOŠTUNICI

- Zapad mora videti naše političare kao jednu vojsku koja se zalaže za interese Srbije. Do toga još nismo došli, ali vidim približavanje, pomake u saradnju između predsednika Tadića i premijera Koštunice

Za nepuna dva meseca, 17. jula,Beograd, tačnije Dedinje, biće sedište evropske i svetske političke i kraljevske elite. Na taj dan Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević proslavlja 60.rođendan.

U razgovoru za NT krunski princ kaže da će to biti odlična prilika za promociju dobrog imidža Srbije, što, dodaje, doživljava i kao svoj glavni “posao”. I dok u inostranstvu o Srbiji i Srbima govori samo u superlativima, prestolonaslednik se kod kuće, na domaćem terenu, ne libi da otvoreno kritikuje, iz najboljih namera, sve ono što misli da nije dobro za našu zemlju. Na početku pitamo zašto je tranzicija u Srbiji tako bolan proces i znamo li uopšte kuda zemlja ide:

- Početkom devedestih godina prošlog veka Srbiji je sve išlo u prilog, osim izbora političara na vlasti. Imali smo laganu prednost u odnosu na ostale zemlje koje su tada započinjale proces tranzicije. Sada smo u situaciji da plaćamo cenu zaostatka, potrošenog dragocenog vremena. Naši političari pokušavaju da uspostave korak sa Evropom, nauče kako demokratija i EU funkcionišu.

I gde greše u tom procesu, s obzirom da kriza u Srbiji ne jenjava?

- U tome što njihova kritika nije konstruktivna već prazna priča. U Srbiji ima puno ljudi koji sebe smatraju ekspertima, tvrde da znaju kako stvari u EU funkcionišu, a zapravo o tome ne znaju ništa ili vrlo malo. Naši političari se ponašaju kao profesori koji podučavaju đake o procesima koji i sami tek uče. Srbi su veoma samokritični, ali da biste kritikovali, morate znati o čemu govorite.

Mislite li da deo uzroka u tome što tranzicija teško ide, što se stvari sporo menjaju, leži i u tome što se politički subjekti teško dogovaraju oko nacionalnog i građanskog programa? Šta je danas naša nacionalna i državna strategija?

- Bojim se da nema jasnog nacionalnog plana. Mi ne znamo šta je naš zajedički cilj, niti na tome radimo, već energiju trošimo radeći protiv sebe.

I šta bi, po Vama, trebalo da sačinjava, recimo, petogodišnja jedinstvena nacionalna strategija?

- Prvo - ispunjenje međunarodnih obaveza, pre svega saradnja sa Haškim tribunalom. Te obaveze nam se možda ne sviđaju, ali to je realnost. Drugo - reforme, koje nisu lake, ali možemo koristiti iskustva drugih zemalja koje su prošle kroz iste procese. Stvaranje tržišne ekonomije i otvaranje novih radnih mesta je težak, ali neminovan proces. Ljudi u Srbiju su frustrirani jer je njihova budućnost neizvesna: ne znaju da li će i sledećeg meseca primiti platu, kako će preživeti, kupiti sutra hleb i mleko. Za to vreme, naši političari, koji su sposobni ljudi, svađaju se između sebe, umesto da se, poštujući politička gledišta protivnika, dogovore oko jedinstvenog stava - a to je, ponavljam, Srbija kao moderna, evropska država sa tržišnom ekonomijom i jakom socijalnom zaštitom. Međunarodna zajednica zahteva izručenja Hagu, brže reforme, i dok god se budemo oglušivali o te zahteve, dobijaćemo “ćuške” sa svih strana.

Jedna od glavnih konstatacija Studije o izvodljivosti jeste da su najveći problemi Srbije danas korupcija i kriminal? Kako Vi gledate na te probleme?

- Moramo hitno reformisati pravosudni sistem i shvatiti šta zaista znači da on bude istinski nezavistan od države. To je veliki posao, sudijama se mora dati apsolutna sloboda u odlučivanju, ne sme biti nikakve “trgovine ispod stola”, ni u biznisu, ni u politici. Ne kažem da toga nema u drugim zemljama, ali moramo da priznamo da smo u tome postali pravi eksperti. Ako se oslobodimo navike da se novac daje ispod stola za određene usluge, možda ćemo privući više stranih investitora, više novca za humanitarne svrhe...

Zapad je spreman da čuje naše rešenje za Kosovo

Dali mislite da će Srbija i Crna Gora ostati u ovim granicama?

- Ovo što se trenutno dešava između Srbije i Crne Gore je veoma tužno. Mnogo vremena prolazi, odugovlači se, a u našim međusobnim odnosima ništa se ne rešava. Svi, i u Srbijii u Crnoj Gori, treba da imaju na umu da je naša krajnja destinacija ista -članstvo u EU. Možda i nije toliko bitno da li ćemo taj put preći odvojeno ili zajedno, bitno je da tamo stignemo.

Prema Vašimi nformacijama, da li Kosovo plovi prema nezavisnosti ili će ostati u okvirimaSrbije?

- Kosovo je rpski Jerusalim. Verujem da rešenje postoji, potrebno je samo da mi imamo jedinstven stav o ovom problemu. Naši političari moraju da sednu, pre svih Tadići Koštunica, a onda i svi ostali, i dogovore strategiju sa kojom bi se složili svi politički faktori u Srbiji, i pozicija i opozicija. I da na međunarodnoj sceni nastupamo jedinstveno.

Zar u svetskim centrima moći već nije odlučen status Kosova, pre svega u Engleskoj i Americi?

- Oni uvek imaju svoje rešenje, koje mi ne želimo. I primeniće ga, ukoliko se mi što hitnije ne dogovorimo o nacionalnoj strategiji.

Znači li to da su još uvek spremni da čuju i uvaže naše mišljenje, pa da sad sve zavisi od nas?

- Jesu, samo treba da se dogovorimo šta je naše mišljenje.

U evropskim krugovima postoje predlozi da bi za Balkan najbolje bilo napraviti etnički čiste države i postojeće teritorije preraspodeliti po tom principu...

- To nisu demokratski evropski standardi. To je nemoguće uraditi, kao što je i nezamislivo a od Pariza i Londona napravite etnički čiste gradove. Na Balkanu nema mesta za male države. Srbija nema ni naftu ni zlato. Ako stvorite nezavisne države veličine poštanske marke, kako ćete preživeti. Po meni, jedino rešenje, ne samoza Srbiju, već za ceo Balkan, jeste davanje veće autonomije lokalnim samoupravama i omogućavanje slobodnog protoka ljudi, roba i informacija.

A kako na Zapadu gledaju na korupciju i kriminal u Srbiji?

- Mi, nažalost, i dalje imamo imidž prilično nebezbedne zemlje. Ali, stvari se polako menjaju u pozitivnom pravcu, stranci shvataju da su Srbi dobri i pošteni ljudi. Ovde se ipak ljudi ne ubijaju na ulicama, dame mogu slobodno da šetaju same, što nije slučaj na mnogim mestima na planeti. Tužna stvar je što su svi naši susedi ili na putu ili već u EU. Srbija je kao komad sira usred sendviča. Javnost je veoma zbunjena onim što se događa, narod se oseća kao u getu. Ne možemo da putujemo, imamo tri puta manje prihode nego pre 15 godina, tako da su frustracija i bes ogromni. Moramo biti veoma pažljivi kako ne bismo sami sebe dodatno izolovali. Da sprečimo odliv mozgova, nađemo posao za 55 odsto diplomiranih studenata, da mladima stvorimo budućnost u Srbiji.

Mislite li da bismo sa monarhijom bolje i brže rešavali društvene, političke i ekonomske probleme koje imamo? Šta Vam kažu u inostranstvu, dobijate li neke signale da bi to za nas bilo dobro?

- Po meni, rešenje za Srbiju je ustavna parlamentarna monarhija. Kralj, monarh je nezavisna figura, nije član nijedne političke partije i ne uzima učešće u političkim raspravama, svađama. Premijer je kapetan broda koji je izabran od strane naroda i određuje pravac zemlje. To funkcioniše u Španiji, Japanu, Švedskoj, Norveškoj, Engleskoj, ne vidim zašto ne bi i u Srbiji... Moramo imati takozvanu “tačku susreta”, gde sve političke partije, ma koliko različite, mogu da sednu za isti sto i razgovaraju. Bili bismo mnogo srećnija nacija.

Od dvora na Dedinju

NAPRAVIĆU SRPSKI VERSAJ

Ukoliko dođe do raspada Državne zajednice, šta će se desiti sa imovinom Karađorđevića u Crnoj Gori?

- O tome vode računa moji advokati, svi procesi za povraćaj imovine, i u Crnoj Gori, i u Sloveniji, i u Srbiji su u toku. U Sloveniji postoji dobra volja da nam se ili vrati imovina ili to nadoknadi na drugi način. Nedavno smo potpisali nacrt zakona koji reguliše status naše imovine u Srbiji, sada čekamo da prođe kroz skupštinsku proceduru. Moja želja je da dedinjski kompleks bude jedinstven, da e ne rasparčava, da bude kao spomenik, mali Versaj, otvoren za narod. I da svau metnička dela ostanu ovde. Jer, to je naše nasleđe.

Kako objašnjavate da tu inicijativu nije pokrenula nijedna politička, demokratska partija koja je od 2000. bila na vlasti u Srbiji?

- U našim strankama ima mnogo pojedinaca koji su zagovornici ove ideje, ali same stranke se isključivo zalažu za republiku kao državno uređenje. Razgovarao sam sa mnogim gradonačelnicima, koji dolaze iz raznih stranaka, a opet tvrde da je ustavna monarhija dobro rešenje. Čak i u aktuelnoj vladi ima mnogo ministara koji veruju u parlamentarnu monarhiju.

Ali, niko neće da to pitanje pokrene kao politički proces?

- Ne, niko neće da načini prvi korak.

Da li je to možda zbog toga što svi oni žele da budu “monarsi”, što koriste republiku da bi bili “kraljevi”?

- Jedno znam –mnogi bi želeli da iskoriste moje ime i monarhiju za svoju političku promociju, i to me ne čini preterano sretnim. Moja jedina briga je narod Srbije, bilo da su ateisti, pravoslavci, muslimani... Mislim da su kraljevi i kraljice jedino što zaista ne nedostaje našoj zemlji, mi smo društvo u kome svako u kafani može da bude “kralj” i “kraljica”. Ali, moramo da budemo ozbiljni kada je reč o vođenju države. Treba da prođe još nekoliko godina da bi se stvari iskristalisale, dok mnogi ne shvate koliko značajna i važna može da bude uloga monarha, kao objedinitelja svih građana, političara, ideoloških struja...

Da li ste razgovarali o tome sa Koštunicom i Tadićem, i kakvi su njihovi stavovi?

- Kad zajedno pijemo kafu, često im naglasim da mislim da imam interesantno rešenje za budućnost: oni da imaju vlast, a da jedan neutralni čovek sve to objedinjuje. Uglavnom mi odgovaraju da je to zanimljivo rešenje, ali i da je trenutno teško raditi na uspostavljanju takvog sistema.

I koliko puta ste pili kafu sa Koštunicom od kada je postao premijer?

- Često smo se viđali i pre 5. oktobra, pre mog povratka u zemlju, i u nekoliko navrata imali smo veoma značajne sastanke u Londonu. Sa njim sam uvek imao sjajnu saradnju. Ne samo premijer, mnogi naši političari bili su moji gosti u Engleskoj.

I o čemu još razgovarate sa predsednikom, premijerom, ministrima?

- O tome da svi političari moraju da se ujedine oko gorućih pitanja, kao što je, recimo, Kosovo. Zapad mora videti naše političare kao jednu vojsku koja se zalaže za interese Srbije. Do toga još nismo došli, ali vidim približavanje, pomake u saradnju između predsednika Tadića i premijera Koštunice.

Da li Vam je ikada nuđena neka politička funkcija i da li biste tako nešto prihvatili?

- Kada bih obukao politički dres, to bi dovelo do dodatnih podela, a to je najmanje što nam trenutno treba.

Nema ratova – nema interesa velikih sila za Srbiju.

Engleska politika je uvek imala veliki uticaj na ono što se događalo na Balkanu. Kakav je danas njihov stav prema Beogradu?

- Sada nema mnogo interesa u Srbiji jer nema ratova. Kad se vodi rat, mnogo ljudi ima mnogo interesa. Preko Srbije je prošlo mnogo vojski, vodile su se mnoge borbe, zavreme imperije - Austrougara, Turaka... Tokom Drugog svetskog rata ratovali smoi protiv Nemaca i vodili građanski rat... Tada smo radili za interese saveznika, a sada konačno treba da radimo za srpske interese. Da idemo uLondon, Vašington, Pariz,da govorimo o našem nacionalnom interesu, a ne da čekamo da nam ga izaberu u svetskim centrima moći. Oni hoće da nas prime i saslušaju, ali nisam siguran dasmo mi spremni na tu “turneju”.

I ko su danas najveći saveznici Srbije?

- Važno je da budemo bliski, da dobro sarađujemo sa svim članicama EU. Da idemo po svetu i objašnjavamo da Srbi nisu ratnici, da govorimo gde je i šta je Srbija. Tu inicijativu ne vidim u našoj zemlji, i to je veoma loše. Ljudi ovde misle da se rešenje naše budućnosti nalazi u inostranstvu. Ne, ključ se nalazi u Beogradu, unašim rukama, treba samo pronaći formulu kako da prestanemo da radimo protiv sebe, već za sebe.

Rođendanska želja: DA SE U SRBIJI ŽIVI BOLJE I SREĆNIJE

Šta biste poželeli za 60. rođendan, koji proslavljate 17.jula?

-Kada sam punio 50 godina, poželeo sam da 60. rođendan proslavim u svojoj zemlji. I ta želja mi se ispunila. Sada želim da se u Srbiji živi bolje i srećnije. Usvakom slučaju, moj rođendan biće dobra prilika za promociju naše zemlje jer ću imati mnoge značajne, ugledne goste iz celog sveta, koji će imati prilike davide koliko je ovo divan grad, a Srbija lepa zemlja. A od princeze Katarine sam tražio da mi daruje samo jedan cvet.

Nj.K.V. Princeza KATARINA KARAĐORĐEVIĆ

Dinkić mi je obećao ukidanje poreza na humanitarnu pomoć

Mismo jedina zemlja na svetu gde vas kažnjavaju što poklanjate

Prinčevski par Karađorđević, posebno princeza Katarina, već 15 godina aktivno se bavi humanitarnim radomna prostorima Balkana. Katarina Karađorđević zadala je sebi zadatak da učini sve što je u njenoj moći kako bi smanjila stopu smrtnosti, posebno kod dece u Srbiji. O svojim humanitarnim aktivnostima princeza Katarina za NT kaže:

- Dve najugroženije grupe u našoj zemlji su deca i stari ljudi. Već četiri godine aktivno radim na prikupljanju pomoći u celom svetu. Uz podršku naše fondacije kreiran je prvi centar za ultrazvuk na Balkanu, nabavljamo medicinsku opremu, inkubatore... Trenutno mnogo radimo na obrazovanju mladih ljudi, posebno nanjihovoj specijalizaciji. Srbija ne može preživeti bez obrazovane mladeži. Naš posao nije samo da privučemo investitore već da stvorimo ono najbolje što našazemlja ima – obrazovane kadrove.

U junu ćemo u Belom dvoru organizovati prijem na kome će prestolonaslednik Aleksandar ugostitii nagraditi “vukovce” srednjih škola u Srbiji.

Ujavnosti se u poslednje vreme moglo čuti dosta primedbi na vladinu politiku oporezivanja humanitarne pomoći. Da li ste o tome razgovarali sa ministrom finansija Mlađanom Dinkićem i tražili da ukine takav porez?

- Da, i on jeobećao da će to rešiti. Mi smo verovatno jedina zemlja na svetu gde vas kažnjavaju što nešto poklanjate.

Dali verujete da će ispuniti obećanje?

- Verujem da jeon pametan čovek, a svako iole razuman vidi koliko je to nerazumno. Sada, kada traje kriza u Iraku i Avganistanu, sve je manje humanitarnih organizacija uSrbiji i sve je manje pomoći koja stiže u zemlju. Zato treba da ohrabrimo svakogko želi da nam pomogne, a ne da mu to otežavamo. To narušava imidž naše zemlje.Odlučimo se jednom šta želimo: ako hoćemo da budemo deo bratstva evrospkihnaroda, onda moramo da prihvatimo evropska pravila ponašanja.