Untitled Document

НЕДЕЉНИ ТЕЛЕГРАФ, 01.06.2005.

Интервју недеље

Престолонаследник Александар Карађорђевић

ОТВОРЕНО НА СРПСКОМ ДВОРУ О СРПСКОЈ ПОЛИТИЦИ, БУДУЋНОСТИ ЗЕМЉЕ, КОРУПЦИЈИ И КРИМИНАЛУ

Разједињени политичари ДРЖЕ СРБИЈУ У ГЕТУ

Никако да се договоре шта желимо и где идемо

НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА

- Србија нема јасан национални план. Ми не знамо шта је наш заједички циљ, нити на томе радимо, већ енергију трошимо радећи против себе

ПОЛИТИЧКА ТРВЕЊА

- Људи у Србију су фрустрирани јер је њихова будућност неизвесна: не знају да ли ће и следећег месеца примити плату, како ће преживети, купити сутра хлеб и млеко. За то време, наши политичари, који су способни људи, свађају се између себе

КОРУПЦИЈА И КРИМИНАЛ

- Морамо хитно реформисати правосудни систем. Судијама се мора дати апсолутна слобода у одлучивању, не сме бити никакве “трговине испод стола”, ни у бизнису, ни у политици. Не кажем да тога нема у другим земљама, али морамо да признамо да смо у томе постали прави експерти

ИЗОЛАЦИЈА СРБИЈЕ

- Тужна ствар је што су сви наши суседи или на путу или већ у ЕУ. Србија је као комад сира усред сендвича. Јавност је веома збуњена оним што се догађа, народ се осећа изолованим

УСТАВНА МОНАРХИЈА

- У нашим странкама има много појединаца који су заговорници ове идеје. Чак и у актуелној влади има много министара који верују у парламентарну монархију. Али, нико неће да начини први корак

ПОРУКА ТАДИЋУ И КОШТУНИЦИ

- Запад мора видети наше политичаре као једну војску која се залаже за интересе Србије. До тога још нисмо дошли, али видим приближавање, помаке у сарадњу између председника Тадића и премијера Коштунице

За непуна два месеца, 17. јула, Београд, тачније Дедиње, биће седиште европске и светске политичке и краљевске елите. На тај дан Његово краљевско височанство престолонаследник Александар Карађорђевић прославља 60. рођендан.

У разговору за НТ крунски принц каже да ће то бити одлична прилика за промоцију доброг имиџа Србије, што, додаје, доживљава и као свој главни “посао”. И док у иностранству о Србији и Србима говори само у суперлативима, престолонаследник се код куће, на домаћем терену, не либи да отворено критикује, из најбољих намера, све оно што мисли да није добро за нашу земљу. На почетку питамо зашто је транзиција у Србији тако болан процес и знамо ли уопште куда земља иде:

- Почетком деведестих година прошлог века Србији је све ишло у прилог, осим избора политичара на власти. Имали смо лагану предност у односу на остале земље које су тада започињале процес транзиције. Сада смо у ситуацији да плаћамо цену заостатка, потрошеног драгоценог времена. Наши политичари покушавају да успоставе корак са Европом, науче како демократија и ЕУ функционишу.

И где греше у том процесу, с обзиром да криза у Србији не јењава?

- У томе што њихова критика није конструктивна већ празна прича. У Србији има пуно људи који себе сматрају експертима, тврде да знају како ствари у ЕУ функционишу, а заправо о томе не знају ништа или врло мало. Наши политичари се понашају као професори који подучавају ђаке о процесима који и сами тек уче. Срби су веома самокритични, али да бисте критиковали, морате знати о чему говорите.

Мислите ли да део узрока у томе што транзиција тешко иде, што се ствари споро мењају, лежи и у томе што се политички субјекти тешко договарају око националног и грађанског програма? Шта је данас наша национална и државна стратегија?

- Бојим се да нема јасног националног плана. Ми не знамо шта је наш заједички циљ, нити на томе радимо, већ енергију трошимо радећи против себе.

И шта би, по Вама, требало да сачињава, рецимо, петогодишња јединствена национална стратегија?

- Прво - испуњење међународних обавеза, пре свега сарадња са Хашким трибуналом. Те обавезе нам се можда не свиђају, али то је реалност. Друго - реформе, које нису лаке, али можемо користити искуства других земаља које су прошле кроз исте процесе. Стварање тржишне економије и отварање нових радних места је тежак, али неминован процес. Људи у Србију су фрустрирани јер је њихова будућност неизвесна: не знају да ли ће и следећег месеца примити плату, како ће преживети, купити сутра хлеб и млеко. За то време, наши политичари, који су способни људи, свађају се између себе, уместо да се, поштујући политичка гледишта противника, договоре око јединственог става - а то је, понављам, Србија као модерна, европска држава са тржишном економијом и јаком социјалном заштитом. Међународна заједница захтева изручења Хагу, брже реформе, и док год се будемо оглушивали о те захтеве, добијаћемо “ћушке” са свих страна.

Једна од главних констатација Студије о изводљивости јесте да су највећи проблеми Србије данас корупција и криминал? Како Ви гледате на те проблеме?

- Морамо хитно реформисати правосудни систем и схватити шта заиста значи да он буде истински независтан од државе. То је велики посао, судијама се мора дати апсолутна слобода у одлучивању, не сме бити никакве “трговине испод стола”, ни у бизнису, ни у политици. Не кажем да тога нема у другим земљама, али морамо да признамо да смо у томе постали прави експерти. Ако се ослободимо навике да се новац даје испод стола за одређене услуге, можда ћемо привући више страних инвеститора, више новца за хуманитарне сврхе...

Запад је спреман да чује наше решење за Косово

Да ли мислите да ће Србија и Црна Гора остати у овим границама?

- Ово што се тренутно дешава између Србије и Црне Горе је веома тужно. Много времена пролази, одуговлачи се, а у нашим међусобним односима ништа се не решава. Сви, и у Србији и у Црној Гори, треба да имају на уму да је наша крајња дестинација иста - чланство у ЕУ. Можда и није толико битно да ли ћемо тај пут прећи одвојено или заједно, битно је да тамо стигнемо.

Према Вашим информацијама, да ли Косово плови према независности или ће остати у оквирима Србије?

- Косово је српски Јерусалим. Верујем да решење постоји, потребно је само да ми имамо јединствен став о овом проблему. Наши политичари морају да седну, пре свих Тадић и Коштуница, а онда и сви остали, и договоре стратегију са којом би се сложили сви политички фактори у Србији, и позиција и опозиција. И да на међународној сцени наступамо јединствено.

Зар у светским центрима моћи већ није одлучен статус Косова, пре свега у Енглеској и Америци?

- Они увек имају своје решење, које ми не желимо. И примениће га, уколико се ми што хитније не договоримо о националној стратегији.

Значи ли то да су још увек спремни да чују и уваже наше мишљење, па да сад све зависи од нас?

- Јесу, само треба да се договоримо шта је наше мишљење.

У европским круговима постоје предлози да би за Бал кан најбоље било направити етнички чисте државе и постојеће територије прерасподелити по том принципу...

- То нису демократски европски стандарди. То је немогуће урадити, као што је и незамисливо да од Париза и Лондона направите етнички чисте градове. На Балкану нема места за мале државе. Србија нема ни нафту ни злато. Ако створите независне државе величине поштанске марке, како ћете преживети. По мени, једино решење, не само за Србију, већ за цео Балкан, јесте давање веће аутономије локалним самоуправама и омогућавање слободног протока људи, роба и информација.

А како на Западу гледају на корупцију и криминал у Србији?

- Ми, нажалост, и даље имамо имиџ прилично небезбедне земље. Али, ствари се полако мењају у позитивном правцу, странци схватају да су Срби добри и поштени људи. Овде се ипак људи не убијају на улицама, даме могу слободно да шетају саме, што није случај на многим местима на планети. Тужна ствар је што су сви наши суседи или на путу или већ у ЕУ. Србија је као комад сира усред сендвича. Јавност је веома збуњена оним што се догађа, народ се осећа као у гету. Не можемо да путујемо, имамо три пута мање приходе него пре 15 година, тако да су фрустрација и бес огромни. Морамо бити веома пажљиви како не бисмо сами себе додатно изоловали. Да спречимо одлив мозгова, нађемо посао за 55 одсто дипломираних студената, да младима створимо будућност у Србији.

Мислите ли да бисмо са монархијом боље и брже решавали друштвене, политичке и економске проблеме које имамо? Шта Вам кажу у иностранству, добијате ли неке сигнале да би то за нас било добро?

- По мени, решење за Србију је уставна парламентарна монархија. Краљ, монарх је независна фигура, није члан ниједне политичке партије и не узима учешће у политичким расправама, свађама. Премијер је капетан брода који је изабран од стране народа и одређује правац земље. То функционише у Шпанији, Јапану, Шведској, Норвешкој, Енглеској, не видим зашто не би и у Србији... Морамо имати такозвану “тачку сусрета”, где све политичке партије, ма колико различите, могу да седну за исти сто и разговарају. Били бисмо много срећнија нација.

Од двора на Дедињу

НАПРАВИЋУ СРПСКИ ВЕРСАЈ

Уколико дође до распада Државне заједнице, шта ће се десити са имовином Карађорђевића у Црној Гори?

- О томе воде рачуна моји адвокати, сви процеси за повраћај имовине, и у Црној Гори, и у Словенији, и у Србији су у току. У Словенији постоји добра воља да нам се или врати имовина или то надокнади на други начин. Недавно смо потписали нацрт закона који регулише статус наше имовине у Србији, сада чекамо да прође кроз скупштинску процедуру. Моја жеља је да дедињски комплекс буде јединствен, да се не распарчава, да буде као споменик, мали Версај, отворен за народ. И да сва уметничка дела остану овде. Јер, то је наше наслеђе.

Како објашњавате да ту иницијативу није покренула ниједна политичка, демократска партија која је од 2000. била на власти у Србији?

- У нашим странкама има много појединаца који су заговорници ове идеје, али саме странке се искључиво залажу за републику као државно уређење. Разговарао сам са многим градоначелницима, који долазе из разних странака, а опет тврде да је уставна монархија добро решење. Чак и у актуелној влади има много министара који верују у парламентарну монархију.

Али, нико неће да то питање покрене као политички процес?

- Не, нико неће да начини први корак.

Да ли је то можда због тога што сви они желе да буду “монарси”, што користе републику да би били “краљеви”?

- Једно знам –многи би желели да искористе моје име и монархију за своју политичку промоцију, и то ме не чини претерано сретним. Моја једина брига је народ Србије, било да су атеисти, православци, муслимани... Мислим да су краљеви и краљице једино што заиста не недостаје нашој земљи, ми смо друштво у коме свако у кафани може да буде “краљ” и “краљица”. Али, морамо да будемо озбиљни када је реч о вођењу државе. Треба да прође још неколико година да би се ствари искристалисале, док многи не схвате колико значајна и важна може да буде улога монарха, као објединитеља свих грађана, политичара, идеолошких струја...

Да ли сте разговарали о томе са Коштуницом и Тадићем, и какви су њихови ставови?

- Кад заједно пијемо кафу, често им нагласим да мислим да имам интересантно решење за будућност: они да имају власт, а да један неутрални човек све то обједињује. Углавном ми одговарају да је то занимљиво решење, али и да је тренутно тешко радити на успостављању таквог система.

И колико пута сте пили кафу са Коштуницом од када је постао премијер?

- Често смо се виђали и пре 5. октобра, пре мог повратка у земљу, и у неколико наврата имали смо веома значајне састанке у Лондону. Са њим сам увек имао сјајну сарадњу. Не само премијер, многи наши политичари били су моји гости у Енглеској.

И о чему још разговарате са председником, премијером, министрима?

- О томе да сви политичари морају да се уједине око горућих питања, као што је, рецимо, Косово. Запад мора видети наше политичаре као једну војску која се залаже за интересе Србије. До тога још нисмо дошли, али видим приближавање, помаке у сарадњу између председника Тадића и премијера Коштунице.

Да ли Вам је икада нуђена нека политичка функција и да ли бисте тако нешто прихватили?

- Када бих обукао политички дрес, то би довело до додатних подела, а то је најмање што нам тренутно треба.

Нема ратова – нема интереса великих сила за Србију

Енглеска политика је увек имала велики утицај на оно што се догађало на Балкану. Какав је данас њихов став према Београду?

- Сада нема много интереса у Србији јер нема ратова. Кад се води рат, много људи има много интереса. Преко Србије је прошло много војски, водиле су се многе борбе, за време империје - Аустроугара, Турака... Током Другог светског рата ратовали смо и против Немаца и водили грађански рат... Тада смо радили за интересе савезника, а сада коначно треба да радимо за српске интересе. Да идемо у Лондон, Вашингтон, Париз, да говоримо о нашем националном интересу, а не да чекамо да нам га изаберу у светским центрима моћи. Они хоће да нас приме и саслушају, али нисам сигуран да смо ми спремни на ту “турнеју”.

И ко су данас највећи савезници Србије?

- Важно је да будемо блиски, да добро сарађујемо са свим чланицама ЕУ. Да идемо по свету и објашњавамо да Срби нису ратници, да говоримо где је и шта је Србија. Ту иницијативу не видим у нашој земљи, и то је веома лоше. Људи овде мисле да се решење наше будућности налази у иностранству. Не, кључ се налази у Београду, у нашим рукама, треба само пронаћи формулу

како да престанемо да радимо против себе, већ за себе.

Рођенданска жеља: ДА СЕ У СРБИЈИ ЖИВИ БОЉЕ И СРЕЋНИЈЕ

Шта бисте пожелели за 60. рођендан, који прослављате 17. јула?

- Када сам пунио 50 година, пожелео сам да 60. рођендан прославим у својој земљи. И та жеља ми се испунила. Сада желим да се у Србији живи боље и срећније. У сваком случају, мој рођендан биће добра прилика за промоцију наше земље јер ћу имати многе значајне, угледне госте из целог света, који ће имати прилике да виде колико је ово диван град, а Србија лепа земља. А од принцезе Катарине сам тражио да ми дарује само један цвет.

Њ. К.В. принцеза КАТАРИНА КАРАЂОРЂЕВИЋ

Динкић ми је обећао укидање пореза на хуманитарну помоћ

Ми смо једина земља на свету где вас кажњавају што поклањате

Принчевски пар Карађорђевић, посебно принцеза Катарина, већ 15 година активно се бави хуманитарним радом на просторима Балкана. Катарина Карађорђевић задала је себи задатак да учини све што је у њеној моћи како би смањила стопу смртности, посебно код деце у Србији. О својим хуманитарним активностима принцеза Катарина за НТ каже:

- Две најугроженије групе у нашој земљи су деца и стари људи. Већ четири године активно радим на прикупљању помоћи у целом свету. Уз подршку наше фондације креиран је први центар за ултразвук на Балкану, набављамо медицинску опрему, инкубаторе... Тренутно много радимо на образовању младих људи, посебно на њиховој специјализацији. Србија не може преживети без образоване младежи. Наш посао није само да привучемо инвеститоре већ да створимо оно најбоље што наша земља има – образоване кадрове.

У јуну ћемо у Белом двору организовати пријем на коме ће престолонаследник Александар угостити и наградити “вуковце” средњих школа у Србији.

У јавности се у последње време могло чути доста примедби на владину политику опорезивања хуманитарне помоћи. Да ли сте о томе разговарали са министром финансија Млађаном Динкићем и тражили да укине такав порез?

- Да, и он је обећао да ће то решити. Ми смо вероватно једина земља на свету где вас кажњавају што нешто поклањате.

Да ли верујете да ће испунити обећање?

- Верујем да је он паметан човек, а свако иоле разуман види колико је то неразумно. Сада, када траје криза у Ираку и Авганистану, све је мање хуманитарних организација у Србији и све је мање помоћи која стиже у земљу. Зато треба да охрабримо сваког ко жели да нам помогне, а не да му то отежавамо. То нарушава имиџ наше земље. Одлучимо се једном шта желимо: ако хоћемо да будемо део братства евроспких народа, онда морамо да прихватимо европска правила понашања.

Момчило Ђорговић/Данијела Милинковић/фото: Борис Субашић