Klinci i klinceze defiluju kroz dvor (ove godine više od hiljadu iz cele Srbije) a njihovi domaćini su bili i prestolonaslednikovi sinovi Filip i Aleksandar dok je striji Petar zbog poslovnih obaveza propustio ovo slavlje, ali se kasnije pridružio porodici na odmoru provedenom na Kopaoniku.

Po ko zn koji put smo imali priliku da se uverimo da je princeza Katarina ona koja pokreće stvari. Jedan njen osmeh i deca se idnag razneže. A kad se princeza uhvati u kolo ili povede vozić mališana kroz odaje Belog dvora, praćen dečjom muzikom i Peđolinovim pesmama, nema kraja veselju. Princeza miluje svoje male goste, razgovara sa njima, pomaže im da ustanu kada padnu u žaru igre, podstiče ih da jedu posluženje i piju sokiće a onda, opet - ruke gore, dlanom u dlan, držimo se za ruke, pa malo pevamo... Vulkan energije zvani princeza Katarina ne posustaje.

Korak donekle uspeva da uhvati jedino princ Filip koji mnogo bolje razume srpski (i govori) nego prošle godine a ima i urođenu otvorenost za druženje. Njegov brat Aleksandar malo stoji po strani, malo se prihvati igre i čini se kao da se razgali tek u krugu ljudi koje bolje poznaje.

I mladi prinčevi i njihov otac prestolonaslednik Aleksandar mnogim gestovima pokazuju da su ljudi od krvi i mesa ("samo" kraljevskog porekla). U jednom trenutku, verovatno srećan što je izmamio smeh na licu deci koja nisu imala mnogo sreće u svom životu, prestolonaslednik je pustio suzu.

U pauzi između dve posete grupa mališana i razgovora i slikanja za jedan američki časopis, popričali smo sa prinčevima Filipom i Aleksandrom u jednom od salona Dvora doteranog novogodišnjim ukrasima i jelkom. Prinčevi su se setili našeg susreta od prošle godine pa je i to verovatno uticalo da naše druženje bude opuštenije uprkos prisustvu još nekolicine ljudi iz protokola.

Pošto obojica i dalje studiraju (Filip hispanistiku i slavistiku - srpski jezik - u Londonu, a Aleksandar komunikacije u Kaliforniji), nije im lako da borave u Srbiji duže vremena. Njihov stariji brat Petar je završio školovanje i sada radi kao grafički dizajner u Londonu. Čini se da je, ipak, Filip najčešće u domovini svojih predaka. Nije skrivao želju da postdiplomske studije nastavi ovde, ako bude moguće a i Aleksandar (za prijatelje Aleks ili samo Al) posle studija rado bi došao da živi u Srbiji.

Prošle godine su nam izneli svoje utiske o Srbiji i ličnim afinitetima (šta vole, a šta ne) a sada, u vreme novogodišnjih i božićnih praznika pitali smo ih šta će dobiti za Božić (razgovor je vođen na Badnji dan).

- Za nas je to još iznenađenje - kaže Filip. - Možda bih mogao da pogodim, ali nisam siguran.

Ima li neku želju?

- Za mirom u svetu... Naravno, ali nemam neke zaista posebne želje za poklonom osim da mi bude lepo za Božić.

Aleksandar se nadovezuje:

- I meni je najveća želja da ove praznike provedem sa porodicom jer tokom godine živim u Americi pa nemam mnogo vremena za to.

Verovatno je i to razlog što cela porodica ide na jednonedeljni odmor na Kopaonik gde će se posvetiti samo sebi, bez javnosti i novinara. Filipa smo upitali da li je i on lično nekome nešto poklonio ya ovaj Božić?

- Uglavnom čestitke i sitnice prijateljima, ne prave poklone. Ne kupujem određene stvari, sve zavisi, nekad bocu vina, parfem za devojku, svejedno.

Aleksandar je bio određeniji i - duhovit:

- Ni ja ove godine nisam nikome dao božićni poklon jer nisam imao para. Inače, nemam ništa protiv da dobijam poklone. Nemam devojku kojoj bih kupio poklon tako da sam ove godine dobro prošao, ali kupili smo roditeljima poklone.

. Šta ste im kupili?

- To je iznenađenje - kaže Filip. - Ne možemo da otkrivamo.

. Ali, ovaj broj našeg lista izlazi posle Božića?

- Dobro onda - dodaje Aleksandar. - Maćehi smo kupili posebne čokoladice koje ona voli i malu ukrasnu kutiju od porcelana kakve ona drži na stolovima.

- Ova je stvarno lepa - dodaje Filip - i ukrašena je. Ona ima čitavu kolekciju a mi smo joj prvi put kupili takvu stvar.

A šta će otac dobiti?

- E to stvarno mora da ostane iznenađenje - odlučan je Filip. - Žao mi je. Siguran sam da je to nešto što voli. Prošle godine smo mu poklonili ram za sliku sa fotografijom cele porodice i to mu se veoma dopalo. Poklonili smo mu i album za fotografije.

U zapadnom svetu ljudi slave katolički božić, ali ni naši sagovornici "ne gube vreme" u tim trenucima:

- Bili smo sa našom majkom i očuhom u Španiji, u mestu Vila Madrike dela Fondesa gde smo brat i ja kršteni - kaže Filip. - Pored majke i očuha tamo su bili baba i deda sa mamine strane i naše dve polusestre i bilo nam je stvarno lepo. Starija sestra ima šesnaest godina i zove se Sol, u prevodu Sunce, a mlađa ima četrnaest i zove se Luna, u prevodu Mesec.

- One su nam kao prave sestre - ubacuje se Aleksandar. - Ja, nažalost, ne mogu često kao Filip i Petar da idem tamo jer živim u Americi. Iako volim da putujem i budem svuda, ne može se postići sve.

Za Filipa je boravak u Španiji i dobra prilika da vežba španski koji studira:

- Naravno, to je najbolji način da naučite jezik. Pošto studiram srpski, i ovde ću odsada provoditi više vremena, ne samo za praznike nego kad god mogu.

Od zimskih sportova oba brata blizanaca izdvajaju snoubording, ali se ponekad zabave i grudvanjem koje su voleli u detinjstvu.

- Da, to i dalje može da bude dobra zabava - kaže Filip.

Duhoviti Aleks na iznenađenje brata dodaje:

- I ja volim grudvanje, posebno da gađam brata Filipa koji je tu bespomoćan...

- Hej, shut up - upola glasa i kroz smeh završava Filip.

Oba ova simpatična mlada čoveka proslaviće zajedno 21. rođendan 15. januara.