U Londonu, novembar 1997. 

Intervju NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra 

za "Demokratiju"

1. Iduce nedelje bice godisnjica pocetka gradjanskog protesta u Srbiji zbog izborne kradje. Po cemu Vi pamtite godinu koja je obilovala dramaticnim politickim i drustvenim previranjima, u najboljem i najgorem smislu? Sta se i koliko promenilo? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Godina koja je prosla za mene je ostala pre svega godina velikih obecanja. U odnosu na perspektive koje je gradjanski protest otvorio mozda se cini da je ralitivno malo ostvareno. Ipak, rekao bih da je ucinjen vidljiv pomak ka buducem ostvarenju demokratskog drustva. Pitanje je samo hoce li se taj trend i nastaviti. 

2. S obzirom na buru koja je pratila vecinu izbora u protekloj godini stice se utisak da su izbori mesto gde se odlucuje o srpskom biti ili ne biti. Da li je tako? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Uopste ne delim utisak o sudbonosnosti predstojecih izbora. Njihov rezultat moze da jos vise iskomplikuje i onako komplikovanu situaciju, ali ne i da je sudbonosno promeni u bilo kom pravcu. 

3. Ocekujete li da ce Srbija na ponovljenim predsednickim izborima u Srbiji uspeti da dobije predsednika? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Verovatno da hoce, i to zeleli to biraci ili ne! 

Kako ocenjujete ishod septembarskih predsednickih izbora? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Mislim da je o tome vec sve receno. 

5. Sta je po vasem misljenju u ovom trenutku najpreci nacionalni interes koji bi trebalo da zastupaju relevantne politicke stranke u Srbiji i Jugoslaviji? Da li je on ostvarljiv u sadasnjem odnosu snaga u parlamentu? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: To je svakako demokratizacija na unutrasnjem planu. Evidentno je da je nedostatak demokratije na svim nivoima, kako u drzavi tako i na nivou politickih stranaka i institucija toliko opasan i sveobuhvatan da ni jedan objektivni nacionalni interes nema mogucnosti ni da se artikulise, a kamo li da se brani ili ostvaruje. 

Srbija moze imati bolju buducnost jedino ukoliko se uspostavi stvarna demokratija i uvedu ekonomske reforme koje se realno mogu ostvariti. Kicenje pseudo reformama nas ne moze nikuda odvesti i nas ce narod samo i dalje ostati izolovan. Mnogo toga bi moralo da se uradi za dobro naroda, ciji interes uvek mora da bude primaran. Zemlju cini narod. 

Koalicija "Zajedno" je deo istorije. Da li ste ocekivali njen krah? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Postojala je bojazan da ce se tako okoncati, ali ne mogu reci da sam to ocekivao. Razlozi za njen opstanak su bili vrlo jaki, a motivi za njen raspad gotovo beznacajni. Nije na meni da komentarisem stranacke politicke poteze, iako moram reci da veoma zalim sto je do raspada doslo. 

Od pocetka ste bili u kontaktu i razgovarali sa danas rasutim i ljuto suprotstavljenim liderima opozicije. Da li vidite mogucnost nekog novog sireg saveza, koalicije, pokreta ... svih demokratski orijentisanih stranaka? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ja cvrsto verujem da do sirokog saveza demokratskih snaga mora doci. To nije samo u interesu samih stranaka, koje ovako kako sada stvari stoje ne mogu racunati na realizaciju svojih ciljeva, to je stvar nacionalnog interesa prema kome niko nema pravo da se oglusi. Bez takvog okupljanja demokratskih snaga na vlasti ce ostati ideologija mrznje, ekonomija katastrofe i pravo zasnovano na necovestvu. Bez okupljanja demokratskih snaga Srbiju ceka neprekidni niz poraza, sramota, nemastina i opadanja svih civilizacijskih tekovina. 

Kako komentarisete promenu predsednickog kandidata od strane leve koalicije: mislite li da je Milan Milutinovic ìjaciî adut od Zorana Lilica? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ne cini mi se da je narocito znacajno ko je predsednicki kandidat ìujedinjene leviceî. 

Kako ocenjujete, a kako svet reaguje na nedavni Kritski balkanski samit, posebno susret Milosevic i Nanoa? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ja cvrsto verujem da su susreti i razgovori bolji od izbegavanja. Uveren sam da i razgovor sa Dzibutijem moze da donese Srbiji neku korist, a kako ne bi razgovor sa prvim susedom Srbije kao sto je Albanija. Jedna je stvar kako se na takve razgovore gleda iz aspekta globalnih medjunarodnih odnosa, a savim druga stvar kako oni deluju na same ucesnike i unapredjenje njihovih odnosa. 

Da li mislite da bi sve zategnutiji odnosi na relaciji Srbija - Crna Gora - Federacija, uz uvodjenje carine na granici dve republike, zbog nezadovoljstva politickog vrha Srbije pobedom Mila Djukanovica mogli rezultirati separacije juzne republike? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksnadar: Bojim se da neodgovorni potezi mogu imati tragicne posledice. Odnosi izmedju Srbije i Crne Gore nisu nesto cime se moze nekaznjeno poigravati. Nije dobro kada se sukob vladajucih politickih oligarhija prenese na nivo na kome samovolja i nezajazljiva ambicija za vlascu pocinju da kopaju rovove tamo gde ih nikada nije bilo niti ih ikada sme biti. 

Pored Srbije i Crne Gore virus podela se prosirio i na Republiku Srpsku. Sta bi antagonizam dojucerasnjih bliskih saradnika Plavsiceve i Krajisnika mogao da znaci za poziciju RS unutar sadasnje bosanske drzave, i sta bi bilo resenje za srpski narod u ovim krajevima? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ja sam veoma zabrinut zbog situacije u Republici Srpskoj. Status Republike Srpske i srpskog naroda na toj teritoriji nije tako siguran, niti ima mnogo razloga za optimizam u pogledu buducnosti. U takvim uslovima bojim se da nikakva sreca ne moze da nastane ako se put ka boljem sutra gradi otvaranjem sukoba izme|u drzavnih organa ili izmedju regiona. 

Da li vam izgleda realna mogucnost koalicije Plavsic - Djukanovic - Srpska demokratska opozicija? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ne mogu o tome nista da komentarisem. 

Stalni predsednicki kandidat SPO Vuk Draskovic u svom programu zagovara povratak monarhije u Srbiju. Logicno je bilo ocekivati da ga i Vi podrzite u tome. Vi ste se trudili da budete neutralni. Zasto? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ja nisam ucesnik u predsednickoj kampanji. Kruna je iznad i izvan stranaka. Ako bilo koji stranacki lider istakne Monarhiju kao deo svoga programa, ili u istom smislu ospori Monarhiju, on to cini kao samostalni politicki faktor, imajuci u vidu sopstvenu politicku korist. Meni se licno neka opcija moze da dopada ili da se ne dopada, ali nije na Kruni da takvo privatno vidjenje pretvara u javnu podrsku ili u osporavanje. 

Kako ste reagovali na cinjenicu da predsednik SRJ ima kancelariju u Belom Dvoru, u kojoj prima i zaklete monarhiste? Da li biste Vi isli na to mesto da se susretnete s njim? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Da li bi Vi isli da posetite u domu otetom Vasim roditeljima nekoga ko, suprotno Bozjim i ljudskim zakonima, sedi u tom istom domu? Bez obzira ko je taj. To nije odluka ni politicka, ni kurtoazna, to je pitanje loseg ukusa. 

Zbog izborne groznice premalo se u poslednje vreme politicari bave ìspoljnim zidom sankcijaî. Vi ste se tokom citavog rata devedesetih na EX-YU prostoru zalagali za miroljubivo resenje i za skidanje sankcija Srbiji. Da li se sada angazujete oko problema spoljasnjeg zida sankcija i sta je to sto SR Jugoslavija mora bezuslovno ispostuje da bi se oslobodila i poslednjih sankcija? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ja sam ccinio , i cinim i dalje sve sto je u mojim mocima da olaksam mome narodu ono sto mu je nametnuto kao surova kazna za stvarne ili izmisljene grehove. Medjutim, u pogledu uslova za skidanje spoljnog zida sankcija sada se sve nalazi u rukama jugoslovenskog rezima. Ti su uslovi obnarodovani. Neki od njih bi trebalo da se podrazumevaju i bez uslovljavanja (Gonzalesov izvestaj). Neki su vezani za osnovno nacelo postojanje ili nepostojanje demokratije i jasnog poimanja nacionalnog interesa (pitanje Kosova i Metohije). Neki su vezani za pitanje izrucenja ratnih zlocinaca, gde je tesko naci castan i pravedan izlaz u situaciji kada se i svetska zajednica i jugoslovenske vlasti ponasaju kao neodgovorni adolescentni kojima je vazniji sopstveni prestiz (ponekad na nivou hira) nego pitanje savesnosti istraznog postupka i sudske nepristrasnosti. Jednom recju, izmedju me|unarodne zajednice i jugoslovenskih vlasti uspostavljen je jedan odnos u kome jedna strana preti drugoj, a ona druga sve odbija, da bi potom prihvatila i vise no sto joj je trazeno. 

Koja je konacna cena povratka Srbije i Crne Gore u svetske privredne i druge tokove? Neki racuni - poput zahteva Hrvatske za ratnu odstetu - upravo pristizu? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: To je lako kao pitanje, ali je veoma tesko odgovoriti. Bojim se da }e na kraju svaka cena biti placena, a sto se duze bude cekalo, cena ce rasti. Brine me sto se odugovlaci sa demokratizacijom i ekonomskom reformom, jer svako odugovlacenje na tom planu usmerava novu seriju zahteva ka temama koje zadiru u vitalni teritorijalni i nacionalni srpski interes. 

Unutrasnje politicke tenzije u Jugoslaviji izazvane su i nesporazumima sa manjinama. Najteze je s Albancima. Vidite li mogucnost da se bar jedno pitanje u kom najpre nadje konsenzus za resavanje problema Kosova? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Onoga trenutka kada budemo mogli da pokazemo svetu da postoje i da funkcionisu stvarni mehanizmi demokratske zastite ljudskih prava svih gradjana, pitanje albanske manjine ce preci na nivo politickog sporazumevanja sa albanskim politickim strankama. Nepostojanje pravne sigurnosti gradjanina pred zakonom i drzavom ucinilo je da se pitanje pojedinacnih ljudskih prava transformise u pitanje kolektivnih etnickih prava. U tome je izgubljeno mnogo vremena, stvoreni su odnosi apriornog odbijanja kompromisa, uveden je medjunarodni faktor kao odlucujuci u unutrasnje odnose, i sada ce svaki napredak biti i spor i mukotrpan. Ali je napredak moguc, ako drzava bude umela da prepozna stvarni nacionalni interes, i ako bude imala i volje i snage da se za ostvarenje tog interesa bori. 

Verujete li uopste u mogucnost integracije Kosova i SRJ? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ja moram verovati da borba generacija i vekova nije bila uzaludna, i moram verovati da i najtezi problemi imaju resenje koje ne predstavlja ni opciju oruzja, ni poraz, vec pobedu svih onih kojima je Kosovo i stvarni i mitski dom. 

Novi talas privatizacije u Srbiji upravo je pokrenut, inicira ga aktuelna vlast po svojim uslovima, a sve uz nagovestaj inflacije koja bi mogla da anulira pozeljne efekte ovakvog procesa. Za kakav model privatizacije se Vi zalazete? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Razni modeli privatizacije su vec isprobani u zemljama nekadasnjeg Lagera. Poznato je koji modeli funkcionisu dobro, i koji ne. Nije neophodno uvek i u svemu biti originalan. Treba povremeno primeniti i tudje pozitivno iskustvo. Svaka privatizacija je neka vrsta Divljeg Zapada, i zato odgovorna vlast u nju ne sme da ulazi da bi pobrala politicke poene, vec da omoguci gradjanima i privredi da sa sto manje stresa prodju kroz period koji nije lak, i da stvori uslove za ozdravljenje i jacanje nacionalne ekonomije. Dakle, nije samo pitanje kako glasi zakon o privatizaciji, vec kako se obezbedjuju uslovi za rad privatizovane ekonomije na onom nivou koji postoji u zemljama Zapadne Evrope. 

Posle nacionalne Poste, kao predmet prodaje pominju se i drugi veliki sistemi - Elektroprivreda, Zeleznica, velike fabrike, rudnici ... Posto zivite u Britaniji mozete li da uporedite tamosnja iskustva sa ovim inicijativama kod nas? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Mislim da se tesko mogu nalaziti pogodni primeri za poredjenje u zemljama u kojima nije bilo radikalnih nacionalizacija infrastrukture. Mehanizmi upravljanja velikim privatnim sistemima su poznati, ali njihova efikasnost direktno zavisi od opsteg stanja funkcionisanja pravne drzave i stabilnih uslova privredjivanja koje obezbedjuje odgovorna vlada, odnosno izvrsna vlast. 

Liga za zastitu privatne svojine odavno se zalaze za povracaj nacionalizovane i konfiskovane imovine i preduzeca njihovim vlasnicima, ukljucujuci i imanja Karadjordjevica. Da li biste Vi licno hteli da pokrenete eventualni spor u ime svoje porodice, kao sto ste to nedavno ucinili u Sloveniji? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ja nisam pokretao nikakav imovinski spor ni u Sloveniji, niti u bilo kom delu nekadasnje Jugoslavije. Pitanje odnosa prema otetoj privatnoj imovini je nacelno, i vazi za bilo kog gradjanina, pa i za bilo kog clana Kraljevske porodice. Licno smatram da se pitanje statusa Karadjordjevica ne moze svoditi samo na pitanje imovine, i da je to - sto se mene tice - na zacelju pitanja koje smatram urgentnim. 

Vasa nedavna poseta dr Ivanu Djuricu u Parizu izazvala je razlicite spekulacije u zemlji, o mogucem politickom povezivanju sa Koalicijom "Sumadija". Da li je uopste rec o nekoj kombinaciji te vrste? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: To je potpuna izmisljotina i moja Kancelarija je odmah demantovala takve spekulacije. 

Verujete li u mogucnost obnove monarhije u Srbiji na pragu treceg milenijuma? Kako bi ta kraljevina mogla i trebala da funkcionise? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Naravno da verujem, i cini mi se da je argumentacija u prilog toga sve jaca. Uzmite bilo koju od evropskih monarhija danas, i mozete slobodno reci - evo, ovakva bi mogla biti na delu i u stvarnosti i nasa monarhija! Licno, gajim veliko postovanje prema nacinu na koji funkcionise Spanska Kruna, ali - ponavljam - pogledajte primer Norveske, ili Danske, ili Holandije, ili bilo koje druge evropske kraljevine i eto ilustracije. 

Potomak ste cuvene i dva veka stare srpske dinastije. Imate li neki uzor medju precima, i koje jos licnosti iz srpske istorije ne treba zaboraviti? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Imam svoje uzore. Medju mojim precima posebno cenim Karadjordja, Petra I i Aleksandra I. Me|u srpskim velikanima ima mnogih koje bih mogao da pomenem, ali ipak sasvim posebno divljenje gajim prema Stefanu Nemanji, Sv. Savi, kralju Milutinu, despotu Stefanu Lazarevicu, Njegosu, Vuku Karadzicu i vojvodi Misicu. 

Vasi protivnici zameraju Vam sto ste kao pitomac Vojne skole u Britaniji polozili zakletvu Kraljici. Da li je to greh? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Nije lose ako nista gore od toga nisu mogli da nadju! Engleska mi je pruzila utociste kada me je komunisticki rezim u mojoj zemlji proglasio narodnim neprijateljem sa nepune dve godine starosti! Postala mi je drugi dom onda kada mi je prvi dom oduzet. Podsetio bih samo da sam u britanskoj armiji sluzio pod svojom punom titulom: NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar (od Jugoslavije). Ne zaboravite i to da je britanska kraljica i moja kuma i moja rodjaka! Uzgred budi receno, mozda ce vas zanimati da cujete da smo moja supruga i ja bili gosti na nedavnoj zlatnoj proslavi njenog braka sa Filipom, Vojvodom od Edinburga. 

Uprkos vojnom obrazovannju izabrali ste civilnu karijeru. Ni u Krunskom savetu, nema nekih izuzetnih vojnih eksperata. Zasto? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Moja struka jeste vojna, ali covek se u zivotu bavi onim gde vidi za sebe i za ideale kojima zeli da sluzi bolju priliku i sire polje rada. Tacno ste uocili da u Krunskom savetu nema vojnih strucnjaka. Nisam do sada video potrebu za njima, niti mislim da se vojska u bilo kojoj zemlji moze tretirati kao faktor nezavisan od opstih uslova koji u toj zemlji postoje. Vojska je u Srbiji i srpskom drustvu uvek bila vazan cinilac, i verovatno ce jos dugo to biti. Ipak, ona ce sebe i naci i svoju ulogu ispuniti samo onda ako citava zemlja i drustvo budu transformisani u savremenu, slobodnu i naprednu drzavnu zajednicu. 

Ima li Srbija danas, uz sve svoje vojske i paravojske vojnu elitu? Da li se to ispoljilo i u poslednjem po mnogome prljavom ratu u kojem ìnije ni bilaî. 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Bojim se da ne mogu da dam precizan odgovor na to pitanje. Jedna je stvar da li postoji vojna elita, to jest visoko obucen, profesionalan i patriotski vojni kadar, a sasvim je druga stvar da li njihovi kvaliteti uopste mogu da dodju do izrazaja u zemlji u kojoj su kompromitovane sve vrednosti, i koja iduci iz poraza u poraz srlja u sve vecu opstu bedu. 

Kakav je sadasnji imidz Srbije u svetskim centrima moci (mimo toliko izvikanog javnog mnjenja)? Koliko je ta predstava obojena ekstremnim pojavama poput prodora desnica i profasistickih ideologija i struja? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Danas se mnoge stvari vide u nesto boljem svetlu no sto je to ranije bio slucaj. Ipak, jos uvek su veoma snazni uticaji opstih negativnih predstava kojima je pred svetskom javnoscu, s pravom ili nasuprot pravu, legitimisan srpski narod u celini. Pitanje fasizacije se u tom smislu cesto uzima van svakog konteksta. U vecem delu Evrope postoji dosta snazan pokret ka desnici, koji obicno prati porast socijalnih problema u jednoj drzavi. Osnovni problem je da je svetska zajednica i odnosu prema Srbima upotrebljavala veoma grube klisee, i da grubi klisei po pravilu proizvode grube reakcije. Sada je manje pitanje zauzimanja radikalnih stavova u odnosu na stvorene posledice, a vise nalazenja finijih instrumenata kojima bi se omogucilo da se steta koliko-toliko popravi. 

Sta je u ovom trenutku najveci teret Srbiji na putu ka Evropi i svetu? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Najveci teret Srbije cini priroda rezima i stvoreno osecanje da se Srbija i Srbi nalaze izvan sveta, kao neka vrsta rezervata izumrlih ideologija, politicke paleontologije i ekonomske sumanutosti. 

Svojevremeno ste bili sampion britanske armije u skijanju. Koliko je slalom koristan i kao politicka ili diplomatska disciplina? Ko je u tom smislu najveci ìsampionî medju politicarima? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Sve zavisi od toga kako se posmatra "sindrom sampiona". U politici je jedna stvar biti sampion u takmicenju, a sasvim druga s kojim se ciljem uopste takmicite. Ako je cilj takmicenja samo odrzanje na vlasti, onda je postojanje te vrste sampiona u jednom narodu za taj narod prava kazna Bozja. 

Planirate li da uskoro dodjete u Srbiju? Od cega to zavisi? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ja uvek zelim da dodjem u Srbiju. Svidjalo se to kome ili ne, Srbija je moj dom. Medjutim, ja ne zelim da moje prisustvo bude zloupotrebljeno ili iskorisceno da se unutar Srbije kopaju novi rovovi. Ja sam covek mira i pomirenja i moj povratak bi znacio vise nego simbolicno zalecenje jedne rane koja se stalno iznova otvara i vestacki pozledjuje. 

Nacionalno pomirenje je dezurna tema nekih srpskih politicara. Medjutim, neke druge sredine su nas preduhitrile. Jeljcin je licno inicirao izgradnju zajednickog spomenika ìbelimî i ìcrvenimî. Moze li se to desiti u Srbiji? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Nacionalno pomirenje u Srbiji mora nastati. Sto pre to bolje. Mislio sam da ce veci deo bratoubilacke mrznje nestati sa bioloskim izumiranjem generacije koja je tu vrstu mrznje promovisala u smisao svoga postojanja. Nazalost, pokazalo se da je ta mrznja preneta u trajno nasledje, i da ona i danas hara sa nekadasnjom zestinom. Nekada je sluzila da bi se osvojila vlast, danas sluzi da bi se zadrzala vlast. Vlast je svuda u svetu cilj politicke borbe, ali je retko gde kao ovde tako veliki broj onih koji su spremni da za nju plate i najvecu cenu: sudbinu sopstvenog naroda. Onaj koji bude mogao i hteo da sprovede stvarno nacionalno pomirenje, i ko bude voljan da to plati sopstvenim odricanjem od vlasti, uci ce u Panteon velikih Srba svih vremena.