Intervju NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra 

za "BLIC"

Vase Kraljevsko Velicanstvo, kako ocenjujete trenutno stanje u Jugoslaviji, politicke prilike i perspektive mira u regionu? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Rekao bih da postoji izvesno poboljsanje sto se tice spoljnih faktora, i evidentno pogorsanje ako govorimo o unutrasnjim faktorima. Naravno, govorim striktno o relativnoj oceni u odnosu na period koji je neposredno predhodio. Ja sam optimista sto se tice buducnosti nase zemlje i mira u regionu, ali mi se cini da ce put kojim tek treba preci biti i dug i naporan. Jos uvek nema jasnih predstava i konsenzusa o onome {to je bitni nacionalni interes, niti vidim spremnost da se pojedinacni interesi podrede opstim. To nas cini veoma "jeftinom politickom robom" na medjunarodnom planu, a u unutrasnjim odnosima slabim, konfuznim i podloznim plitkoj demagogiji u situaciji koja trazi razum, postenje, znanje i odlucnost. 

Ne smemo ispustati iz vida ni za trenutak cinjenicu da je preduslov za buducnost Srbije uspostavljanje stvarne demokratije i realnog ekonomskog programa. Pseudo reforme ne vode nicemu ni na domacem ni na spoljnjem planu, samo produzavaju izolovanost naseg naroda. Neprekidno ponavljam i ponovicu jos jednom: interes naroda se uvek mora staviti na prvo mesto, jer svaku zemlju cini pre svega njen narod. 

Kako komentarisete poslednje izbore u Srbiji, posebno podele koje postoje u srpskoj opoziciji? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ti su izbori sasvim dovoljno komentarisani i u zemlji i u inostranstvu, i ne verujem da bih ja tu mogao ista posebno da dodam. sto se odnosa unutar opozicije tice, rekao bih da bi meni licno bilo draze da je situacija drugacija, ali realan covek mora poci od realnog stanja stvari i pokusati da od toga ostvari najvise sto se moze. Ako je funkcija demokratske opozicije da menja stvari, onda se one na ovaj nacin sigurno nece promeniti, barem ne na bolje! Normalno je da razne politicke stranke imaju svoje prioritete, svoju strategiju i svoje programe, ali je lose ako u odnosu na konkretne probleme, koji uticu na buducnost i sudbinu citave nacije, razlike medju strankama predstavqaju jaci znak stranackog identiteta nego slicnosti u odnosu na stvarnost koja ih okruzuje. 

Pored vladajuce stranke koja je protiv, odre|ene politicke stranke u Srbiji zagovaraju organizovanje posebnog referenduma, gde bi se narod neposredno izjasnio, da li je za ili protiv monarhije. Da li smatrate da monarhija moze biti predmet takvog izjasnjavanja? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Ako bi uopste trebalo da se raspisuje neki referendum, valjda bi prvi na redu trebalo da bude referendum o tome kome uopste treba ovakva republika! Ta prica o referendumu je uglavnom bacanje magle, jer oni koji najvise o tome govore uglavnom racunaju da bi oni bili i organizatori takvog referenduma, i njegovi kontrolori, i brojaci glasova, i tumaci rezultata, kako je uglavnom u nas i bio slucaj sa referendumima do sada. Ako pogledate partijske programe, retoriku i poglede na elementarne probleme sopstvenog naroda, videcete da nema velikih razlika izmedju nekih od stranaka radikalno republikanskog opredeljenja i vladajuce koalicije! Naravno da to ne vazi za sve, ali je iznenadjujuce veliki broj politickih faktora demokratske orijentacije koji smatraju da demokratija zapocinje sa prihvatanjem njihovog ultimatuma o formi buduceg drzavnog urejd|enja. Kao da zele da kazu da im i ovakva republika vise odgovara od bilo kakve evropske monarhije. Ja, opet, nasuprot tome, uporno govorim: prvo krunisanje demokratije, pa onda krunisanje kralja! Demokratija i monarhija ne da nisu antagonisti, nego ukupni primer svih i svake ponaosob od evropskih monarhija dokazuje da je u pitanju veza koja je prirodna i stimulativna. 

Vase Kraljevsko Velicanstvo, da li se raspadom Jugoslavije promenio Vas stav prema zajednickoj drzavi? Da li Kruna moze objediniti ratom i drugim sukobima podeljene jugoslovenske narode? Pitamo Vas ovo zbog toga sto su znacajni prigovori upucivani nasoj kraljevskoj Dinastiji, pocev od kralja Aleksandra, zbog preterane jugoslovenske orijentacije iz koje su proistekle i odredjene zablude i politicke pogreske sa dugotrajnim posledicama. Ova razmisljanja idu za tim da drugi narodi nikad nisu iskreno prihvatili monarhiju, te da Dinastija jedino cvrsto uporiste moze imati u srpskom narodu? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Nije sporno da Karadjordjevici svoje prirodno uporiste imaju u Srbiji i medju Srbima, ali Jugoslavija nije nastala kao hir moga dede kralja Aleksandra, vec kao jasno izrazena politicka, istorijska i nacionalna zelja velikog broja ljudi. Kraljevina Jugoslavija, i pored velikih nacionalnih napetosti i nesloge, nije nestala zbog toga, vec zbog cinjenice da je ratni sukob u koji je uvucena pokrenuo najgore snage, dao im maha i stimulisao razbuktavanje mrznje bez ikakvih granica. Prema tome, kao sto je prva Jugoslavija nastala iz (razlicitih) potreba jugnoslovenskih naroda, tako ce i svaka druga zajednica moci da se formira samo ako postoji na svim stranama jak interes i razlog za to. 

Kako gledate na to da je Beli Dvor postao zvanicna rezidencija u kojoj svoje poslove obavlja predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic. Ocekujete li da Vam uskoro, pored Belog Dvora i pasosa, budu vracena i ostala prava koja su Vam nezakonito i nepravedno oduzeta? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Uvek sam govorio da su imovinska prava deo opstih gradjanskih prava, i da u demokratskoj drzavi ona predstavljaju svetinju. Nisam ni do sada govorio o mojoj imovini, vec o mojoj zemlji, o mome narodu, i o sistemu koji pociva na mogucnosti da se dete od dve godine proglasi za narodnog neprijateqa, i da se na toj sramoti i toj neljudskoj odluci temelji rezim koji sebe legitimise kao demokratski, pravni i civilizovan. Ako je mogao da opstane onaj infamni dekret iz 1947, zasto ne bi bilo normalno da u vasem domu stoluje neko drugi, da se ponasa kao da mu je tu mesto, da je to njegovo, i da mu ne bude cak ni neprijatno! 

Nasa javnost je zainteresovana za dobro zdravlje i odnose unutar Kraljevske porodice. Kakvi su Vasi kontakti sa Vasim stricem Tomislavom Karadjordjevicem i ostalim clanovima kraljevske porodice? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Kraljevic Tomislav, moj stric, i ja imamo dobre odnose. Nasi odnosi su bliski, davnasnji i prirodni za najblize srodnike koji pripadaju razlicitim generacijama. Sto se ostalih clanova porodice tice, odnosi su dobri, cesti onoliko koliko nam svima zivot i razne obaveze to omogucuju, ali kako sam ja Staresina Kraljevskog doma, onda odrzavanje porodicnih veza nije samo stvar zadovoljstva i sklonosti, vec i moja obaveza. Bogu hvala, Karadjordjevici su danas dosta brojan rod, i ponekad nije ni lako drzati sve kontakte. 

Za razliku od Vas i Vaseg oca, Kralja Petra II Karadjordjevica, koji ste silom neprilika bili osudjeni na zivot u egzilu, javnost pokazuje naklonosti i ziv interes za pitanje da li ce Vas sin Petar III Karadjordjevic deo skolovanja provesti u Srbiji, u ambijentu Otadzbine, cijem su opstanku i napretku nemerljiv doprinos dali Vasi slavni preci? 

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar: Moj sin Petar deli moju sudbinu i sudbinu svoga dede. I ja i moji sinovi smo spremni da sluzimo svojoj zemlji, ali se po tom pitanju ne pitamo samo mi! Meni je savrseno jasna vaznost kvalitetnog obrazovanja za svakoga ko zeli da nauci da svoje Bogom dane kvalitete stavi u sluzbu viseg cilja. Upravo iz tog razloga moji sinovi pohadjaju najboqe skole, i kada jednoga dana bude prilika, ono sto su u njima stekli, i ono sto nose u sebi, u dobroj ce meri kompenzovati nedostatak skolovanja na strani.