Press

INTERVJU NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA A L E K S A N D R A za "VREME"

(19. april 1997)

Intervju: Princ Aleksandar Karadjordjevic

SRBI NISU ENGLEZI

"Rezim se plasi popularnosti ideje o monarhiji, narocito u ovom trenutku kada je oslabljen izasao iz sukoba sa demokratskom opozicijom i studentima!

Proslonedeljna ujdurma sa laznim pismom Prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica patrijarhu Pavlu reaktuelizovala je dileme o aspiracijama i (politickim) mogucnostima pretendenta na srpski presto, o republikanskom i monarhistickom uredjenju, podelama u srpskom drustvu i unutar srpske opozicije o ovom pitanju. O tome smo pitali (pismenim putem) najkompetentniju licnost samog prestolonaslednika.

"Vreme": Nije prvi put da se pojavljuju dezinformacije i falsifikati u vezi s vasim stavovima i postupcima. Iz kojih krugova, po vasem misljenju ili uvidu, dolaze takve dezinformacije i ko ima interesa da ih siri? KARADJORDJEVIC: Mislim da su u pitanju razne rezimske sluzbe u Beogradu kojima je zadatak da diskredituju ideju o monarhiji i mene licno kao nosioca te ideje. U tom smislu im pomazu njihovi sateliti koji, nazalost, igraju odredjenu ulogu u javnom zivotu Srbije. Ta kampanja diskreditacije vodi se vec odavno, a sada je dostigla vrhunac objavljivanjem mog navodnog pisma Njegovoj Svetosti patrijarhu Pavlu.

Pitam se zasto rezim ulaze toliki napor, a ocito i novac, u ovu kampanju i zasto je bas u ovom trenutku resio da je pojaca? Zato postoje dva razloga. Prvo, ocito da se rezim plasi popularnosti ideje o monarhiji, narocito u ovom trenutku kada je oslabljen izasao iz sukoba sa demokratskom opozicijom i studentima. Drugo, izbori se blize i rezim pokusava da sto vise zamuti situaciju i unese pometnju u redove svojih protivnika. Tako sada pokusava da poremeti dobre odnose izmedju Krune i Crkve jer zna da su one, tradicionalno, dva stuba srpske nacije i da imaju veliku podrsku u narodu. Isto tako, nastoji da iskoristi pitanje monarhije da bi izazvao podele u redovima opozicije i time sebi obezbedio pobedu na izborima. Treba uvek imati na umu da bi ovaj rezim uradio bilo sta samo da se odrzi na vlasti. To je njegov jedini "raison dÕetre". U vezi sa kampanjom, zeleo bih da upozorim demokratsku stampu da ne naseda podvalama rezima i da apelujem na profesionalne novinare u svim listovima i medijima da se suprotstave zloupotrebi svoje profesije. Oni snose i drustvenu odgovornost za svoj rad. Demokratija ne moze biti bez slobodne javne reci, ali sloboda podrazumeva i odgovornost za faktualnu tacnost izvestavanja.

Kakav je Vas odnos prema SPC i Patrijarhu Pavlu? Odrasli ste u Britaniji, u sekularizovanom drustvu u kojem su Anglikanska i druge crkve strogo odvojene od drzave i nemaju osobito veliki uticaj u drustvu, a monarh nema velika ovlascenja u vodjenju drzavne politike, za koju su nadlezni parlament i vlada. Da li tako zamisljate i eventualnu srpsku monarhiju? Tacno je da je drustvo u Velikoj Britaniji sekularno, ali gresite kada kazete da je Anglikanska crkva odvojena od drzave. Naprotiv, Anglikanska crkva je "established church", sto bi se moglo prevesti kao "drzavna crkva", i njen poglavar je, u stvari, engleska kraljica. Druge ovdasnje crkve su zaista odvojene od drzave, ali jos imaju ogroman uticaj.

Kao vernik SrPC, moj odnos prema patrijarhu Pavlu isti je kao odnos bilo kog drugog vernika prema poglavaru njegove crkve. Patrijarh je duhovni otac svih pravoslavnih Srba, pa tako i mene. Ipak, medju nama je i specijalan odnos jer smo nas dvojica u sadasnjem trenutku predstavnici Crkve i Krune. Velika je sreca da je Patrijarh Pavle danas na celu Srpske crkve jer je on jedan od najzasluznijih sto su Srbi uspeli da sacuvaju svoj obraz u ovom mutnom vremenu. Njegovo protivljenje ratu i propovedanje ljubavi medju svim ljudima bez obzira na religiju, poreklo i nacionalnu pripadnost imalo je odjeka u svetu, i duboko je u skladu sa mojim hriscanskim humanizmom.

Drugi deo Vaseg pitanja odnosi se na model za nasu monarhiju. Znate, mislim da bi bilo idealno ako bi se engleski sistem monarhije i parlamentarne demokratije mogao preneti kod nas, utoliko pre sto smatram da su vlada i parlament zaista jedini nadlezni da vode drzavnu politiku. Monarh je samo simbol, ali vrlo vazan simbol kontinuiteta i jedinstva drzave i naroda, izvan i iznad svake politike i stranackog zivota. Bilo bi lepo ako bismo takav sistem mogli da primenimo i mi u Jugoslaviji. Medjutim, svi znamo da nije moguce jednostavno presaditi drzavni i politicki sistem iz jedne zemlje u drugu. Srbi nisu Englezi, a Jugoslavija nije ostrvo vec zemlja na Balkanu. Nas narod je oduvek imao koncept kralja kao domacina koji se stara o dobru celog naroda. Smatram da taj koncept nije u suprotnosti sa engleskim modelom gde je monarh takodje simbol brige i staranja o celom narodu. Osnovno je da kralj ostane van dnevne politike. Za tu politiku nemam ni najmanje sklonosti, a drzavnu politiku moraju voditi oni koji su za to izabrani, dok je i kralj tu "po volji naroda".

Kada ce se stvoriti drustveni uslovi za vas povratak u zemlju? Kako vidite Vas buduci polozaj u srpskom drustvu? Ako se radi o stalnom povratku, sigurno je da se necu vratiti dok je ovaj rezim na vlasti. Meni je oduvek bilo stalo da pomognem narodu, a to je moguce jedino u uslovima demokratije. Za sada, smatram da za narod mogu mnogo uciniti i odavde, iz svoje baze u Engleskoj: kao sto sam to i do sada radio. Nije do mene da procenjujem koliko sam u tome uspeo, ali verujem da je bilo od koristi po narod. Pored toga, vazno je da se ispravi istorijska nepravda koja je naneta mojoj porodici i meni izgnanstvom iz nase zemlje, a to je ucinila komunisticka vlast. Srpski narod je uvek imao vrlo izostreno osecanje za pravdu i stalno se bunio protiv nepravde. Nadam se da ce se to osecanje za pravdu ponovo izraziti kada se bude ozbiljno pokrenulo pitanje povratka Karadjordjevica. Sto se tice mog buduceg polozaja u srpskom drustvu, jasno je da ce on zavisiti od toga da li ce se narod opredeliti za republiku ili za monarhiju.

Cinjenica je da je samo deo antikomunisticke opozicije u Srbiji monarhisticki opredeljen. Slazete li se sa rasirenim misljenjem da bi insistiranje na pitanju povratka monarhije u ovom trenutku moglo da pocepa demokratsku opoziciju i umanji njenu politicku ulogu. U dnevnu politiku ne zelim da se mesam, ali hocu da naglasim da bi bilo kakvo cepanje demokratske opozicije ovim povodom bilo velika i tragicna greska. I monarhisti i republikanci, koji zaista zele dobro svojoj zemlji i narodu, moraju prvo da se izbore za demokratiju, a posle cemo videti. Ako politicari dovedu do cepanja pokreta za demokratiju, snosice tesku odgovornost pred narodom i istorijom. Nije bitno da li su ti politicari za ili protiv monarhije, oni tu odgovonost nece moci izbeci.

U stvari, smatram da je danas preko potrebno ojacati i prosiriti pokret za demokratiju u Srbiji i Crnoj Gori i u njega ukljuciti sve demokratske snage. Uspeh koji je postignut od novembra prosle godine jos nije dovoljan da bi se izvrsio demokratski preobrazaj zemlje. Treba raditi mudro i smisljeno jer je ovde rec o velikoj stvari: o buducnosti naseg naroda, nase dece i unuka.

Sto se mene tice, zeleo bih da jos jednom podvucem da se Kruna nikada nece, i ne sme, vezati za bilo koju politicku stranku iako, sasvim prirodno, pozdravljam svako jacanje monarhisticke orijentacije kod stranaka i kod pojedinaca. Monarhiju niko ne moze da svojata jer ona pripada celom narodu. A Kruna danas apeluje na sve stranke i pojedince da se, bez deobe, ukljuce u opstenarodni pokret za demokratiju.

T. PANCIC