NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA A L E K S A N D R A 

(11 april 1997) 

REFERENDUM JE LUDOST 

Volja naroda izrazila bi se kroz odluke ustavotvorne skupstine, izabrane na slobodnim izborima posle opstenarodne debate o prednostima monarhije i republike 

 Posle posete lidera koalicije "Zajedno" Londonu, Njegovo Kraljevsko Visocanstvo Prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic izbio je u prvi plan kao "monarhisticko resenje" za Srbiju. Nizom poredjenja sa Huanom Karlosom i spanskim primerom, lideri "Zajedno" bili su, naizgled, jedinstveni u podrsci. Usledila je preliminarna promocija niza predsednickih kandidata. Izmedju ostalih, i najvece pristalice monarhije prihvatile su da izadju na predsednicke izbore. 

 Bio je to povod da se Prestolonasledniku Aleksandru direktno obratimo da ekskluzivno za NIN odgovori na nekoliko pitanja vezanih za predstojece izbore. 

Za predstojece predsednicke izbore u Srbiji bice vise kandidata koji imaju slicnu politicku platformu. Svi oni racunaju na podrsku demokratkih snaga. Treba li pre raspisivanja izbora odrzati referendum i postaviti pitanje monarhije i time resiti istorijsku dilemu srpskog naroda? 

Gotovo sam se uplasio da cete i mene da navedete kao "potencijalnog kandidata". Samo bi nam jos to trebalo! Odrzavanje nekog referenduma o pitanju monarhije pri raspisivanju izbora bilo bi, po mom misljenju, vrhunac politicke ludosti. Ostavljajuci za trenutak na stranu pitanje da li je referendum najbolji i najdemokratskiji nacin da se utvrdi volja naroda o jednom tako sustinskom pitanju, on bi sada bio, ustvari, negacija demokratskog procesa. Bio bi slican onima koji su se odrzavali poslednjih nekoliko godina u raznim krajevima bivse Jugoslavije i u kojima su glasaci imali vrlo nejasnu predstavu o implikacijama onoga o cemu glasaju, jasno je da se volja naroda ne moze utvrditi na referendumu tog tipa.

Druga je stvar da li pitanje restauracije jedne nezakonito ukinute monarhije moze i treba da se resava putem referenduma. Da se razumemo, uvek sam postovao i uvek cu se povinovati volji naroda. Narod treba da resi da li zeli monarhiju kao oblik vladavine. Kraljevi vladaju "po milosti bozjoj i volji narodnoj", a ja sam demokrata "od glave do pete" i u porodici imam primer svog pradede Kralja Petra I koga bih zeleo da sledim.

 To je pitanje kojim se vodeci politicki ljudi moraju jednog dana pozabaviti i doneti odluku koju cu ja svakako postovati, ali smatram da referendum nije pravi nacin za donosenje tako vazne istorijske odluke. Znate, kralj predstavlja kontinuitet naroda: dakle ne samo sadasnjih vec i proslih, kao i buducih generacija, pa za njega ne bi trebalo da se glasa na referendumu koji odrazava trenutno raspolozenje samo onih koji su glasali. Istinska volja naroda jasnije bi dosla do izrazaja kroz odluke ustavotvorne skupstine izabrane na slobodnim izborima posle opstenarodne debate o prednostima ili rezultatima monarhije ili republike. Ustavotrvorna skupstina ne bi morala da donese tu odluku na precac, na brzinu, vec posle pazljivog i racionalnog razmatranja i rasprave, a uz pomoc ustavnih strucnjaka. Ta odluka ustavotvorne skupstine bila bi isto tako demokratska kao i odluka putem referenduma, kao sto je to nedavno rekao i dr Vojin Dimitrijevic u razgovoru sa novinarom "NIN"-a.

 Pozdravljam zalaganje gospodina Draskovica za monarhiju, isto tako kao sto se radujem i podrsci koju monarhiji daju clanovi mnogih drugih stranaka, a narocito siroki narodni slojevi i ljudi koji nisu stranacki opredeljeni. Nadam se da ce jednog dana ogromna vecina gradjana Srbije i Crne Gore uvideti kolike bi prednosti monarhija donela nasem narodu. Zelim takodje da podvucem da kralj kao simbol narodnog jedinstva, mora da bude kralj svim gradjanima svoje zemlje, ukljucujuci tu i one koji nisu monarhisti. To stalno podvlacim jer monarhija mora biti garancija slobode i ljudskih prava svih gradjana bez obzira na njihovo politicko opredeljenje, veroispovest ili nacionalnu pripadnost. Treba konacno shvatiti da ne zivimo u srednjem veku vec na pragu treceg milenijuma! A sto se tice izjave gospodina Draskovica, nije zaista do mene da je drugi izlaz koji bi imao toliko prednosti?

 KOMENTAR FALSIFIKATA 

 REZIMSKO PODMETANJE 

U utorak je u "Politici", "Demokratiji" i "Dnevnom Telegrafu" osvanulo "otvoreno pismo" N.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra Njegovoj Svetosti gospodinu Pavlu u kojem princ, navodno, kritikuje patrijarha da radije slusa komuniste nego njega i jos navodno kaze da mu je "lakse da razgovara" s kardinalom Kuharicem i reis-ul-ulemom nego sa srpskim patrijarhom. Istog dana iz Kancelarije Nj.K.V. stigao je ostar demanti: Prestolonaslednik nikada nije poslao pismo takve sadrzine patrijarhu Pavlu, koga izuzetno ceni i postuje i nikada ne bi mogao tako nesto da napise. To "otvoreno pismo" je od pocetka do kraja cist falsifikat. 

 NIN je, tim povodom, zamolio Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra da dodatno prokomentarise objavljivanje ovakvih "pisama". Iz Londona je stigao odgovor: 

Kao sto je moja Kancelarija vec izjavila, verujem da iza toga stoji neka rezimska "kujna" u Beogradu kojoj je zadatak da diskredituje ideju o monarhiji i mene licno i da naruzi ugled Srpske pravoslavne crkve i njenog mudrog poglavara, Njegovu Svetost patrijarha Pavla. Znate, ove stvari se ne desavaju slucajno. "Kujna" koja je pustila u promet tu ogavnu laz znala je sta radi. Upotrebila je izraze iz nekih mojih ranijih poruka da bi to navodno pismo napravila sto ubedljivijim, a zatim je "zacinila" raznim gadostima na koje bi i jedan Gebels mogao biti ponosan. To "otvoreno pismo" je sastavni deo kampanje koju rezim vodi vec duze vreme protiv monarhije i mene licno, a kojoj, nazalost, katkada nasednu i nerezimska glasila. 

 U okviru te kampanje specijalno mesto zauzimaju oni koji me kritikuju zbog manjkavog znanja srpskog jezika. Da se razumemo, dobronamernu kritiku primam i svestan sam da moje znanje srpskog jos nije dovoljno dobro, ali ovde nije rec o dobronamernoj kritici vec o sistematskim pokusajima ismevanja u nameri da se ideja o monarhiji kompromituje. Nosioci te kampanje zele da unesu sumnju o potrebi i korisnosti monarhije u svest ljudi, umesto da podstaknu javnost da se pita zasto nisam imao prilike da bolje naucim srpski. Ali, veliki broj ljudi zna da bih sada srpski govorio sasvim tecno da nisam postao izgnanik iz sopstvene zemlje odlukom komunistickih vlasti, odluke koja jos ni dan-danas nije opozvana. Nanoseci nam sramotnu istorijsku nepravdu, Josip Broz i njegovi ortaci su izgnali moju porodicu i mene iz otadzbine, a Titovo manjkavo znanje srpskohrvatskog jezika nije smetalo duhovnim ocima mojih sadasnjih kriticara da njegovo ime kuju u zvezde! Trudim se koliko mogu da unapredim svoje znanje srpskog jezika, ali mislim da je mnogo vaznije da mi dobro naseg naroda istinski lezi na srcu za razliku od proslih i sadasnjih komunistickih vlastodrzaca. 

 Pitam se cesto zasto rezim vodi kampanju protiv mene i monarhije umesto da pokusa da nadje resenje za strahovitu krizu u koju je uvalio srpski narod. Na to pitanje je tesko dati jasan odgovor, ali bih rekao da se pribojava ideje o monarhiji zato sto je ona bliska narodu i njegovoj psihi. Ne vidim neki drugi nacin, ali sam uveren da ta kampanja nece uspeti. 

 I jos nesto: nasa stampa bi morala da pripazi da, i nehoticno, ne postane orudje rezimske dezinformacije. Bilo je prilicno neodgovorno objavljivati moje navodno pismo patrijarhu Pavlu, a da urednici nisu napravili ni najmanji pokusaj da prethodno utvrde njegovu verodostojnost. A jedan, nekada najugledniji beogradski list, ne samo sto je objavio izmisljotinu vec ju je propratio svojim komentarom! Sve je to prilicno zalosno i ne sluzi nikome na cast. 

 BORISLAV VASIC