Nije vazno ni da li je neko bio komunista ili nije, je li bio monarhista ili ne - to treba da se ostavi po strani, jer se inace necemo nikad moci okrenuti prema buducnosti. Medjutim, moram jos jednom naglasiti da se taj princip ne moze odnositi na sadasnje vlastodrsce jer su oni anti-narodni, anti-srpski, i jer u sebi imaju i veoma snazan anti-demokratski i cak fasisticki element. Vi koji zivite u Hrvatskoj imali ste, nazalost, priliku da vidite kako izgleda taj fasisticki element na delu. On se ne razlikuje mnogo po tehnici od onog u Srbiji. I jedan i drugi su korisceni da se eliminisu manjine, da se unisti svako ko je predstavljao opasnost za vlastodrsce. Zato ti elementi moraju biti iskljuceni ako zelimo stvarno demokratsko drustvo. Demokratska Srbija i demokratska Hrvatska stvorice novu situaciju u regionu, a posebno u Bosni i Hercegovini.

Moj je cilj da ljudi iz bivse Jugoslavije zive jedni pored drugih kao prijatelji i dobri susedi, a ne kao neprijatelji. U poslednjih smo deset godina svojim pogubnim sukobima unazadili ceo region, i to u trenutku kad ostali evropski narodi idu brzim koracima napred. Moramo zaustaviti taj trend u nasim podrucjima.

Monarhija nije vezana ni za jednu politicku partiju, i ne pripada ni jednoj. Ona je mesto gde se ljudi srecu, gde se obezbedjuje kontinuitet i gde se potice dijalog. Monarhija moze da pomogne demokratskim procesima, ali kralj ne vlada, on kraljuje. Krajnja odgovornost za buducnost zemlje pripada demokratski izabranoj vladi.

Prestolonaslednik Aleksandar od Jugoslavije (iz kraljevske kuce Karadjordjevica) je sin posljednjeg jugoslavenskog kralja Petra Drugog, unuk kralja Aleksandra (ubijenog u Marseillesu 1934) i praunuk srpskog i jugoslavenskog kralja Petra. Rodjen u Londonu u augustu 1945, Aleksandar je cijeli zivot proveo izvan domovine, ali je uvijek pokazivao znacajan interes za politicke prilike u njoj. Prvi put je posjetio Beograd 1991. godine, a nakon toga je dolazio nekoliko puta. U ljeto 1999. je posjetio Kosovo, a u novembru 1999 je organizirao skupstinu opozicijskih stranaka i nestranackih licnosti iz sadasnje Jugoslavije u Senandreji (Madjarska). Otac troje djece (princa Petra, devetnaestogodisnjeg buduceg nasljednika prijestolja, te blizanaca princeva Filipa i Aleksandra, rodjenih 1982), prestolonasljednik Aleksandar kaze da je spreman prihvatiti poziv naroda (ako mu bude upucen) i pomoci demokratskoj transformaciji Srbije i Jugoslavije. U intervjuu kojeg smo s njim vodili u Londonu pocetkom decembra ove godine, prestolonasljednik je rekao da je autoritarna vladavina u zemljama bivse Jugoslavije sada oslabljena pa se moze ocekivati da uskoro dodje svome kraju. "Ne mozemo jos reci kada ce se taj kraj dogoditi, ni kako ce izgledati, ali nema sumnje da se prilike u sadasnjoj Jugoslaviji i u Hrvatskoj menjaju veoma brzo. Era Milosevica i Tudjmana ce uskoro zavrsiti, a na nama je da ucinimo sve kako bi se demokratski proces unapredio u bliskoj buducnosti”, kaze Njegovo Kraljevsko Visocanstvo Prestolonasljednik Aleksandar od Jugoslavije.

Znaci li to da je Vase Kraljevsko Visocanstvo danas vise optimisticno kad se radi o buducnosti demokracije, nego sto je bilo pre nekoliko meseci ili pre godinu dana?

Moram biti optimist. Ali, kad to kazem, moram takodjer reci da osudjujem sve vrste nasilja, a posebno nasilje pocinjeno protiv ljudskih prava. Svi mi moramo podrzati demokratiju i dici svoj glas protiv diktatora koji su se nakon 1989. udomili u nasem regionu. Moramo dici glas protiv propagande koju oni sire. Moramo podsetiti verske vodje da bi morali propovedati moralne vrednosti i toleranciju. To su moje teznje. Staram se o celom narodu i sluzim narodu a ne nekoj politickoj partiji ili ideologiji. Kad kazem narodu, onda pod tim mislim na sve ljude, bez obzira na njihovu versku, etnicku, politicku ili neku drugu orijentaciju. A ako pogledate sadasnju Jugoslaviju, videcete da tamo zive ljudi mnogih vera, nacionalnosti i politickih orijentacija. Moj je glavni zadatak da pomognem tim ljudima da deluju ujedinjeno, a ne da se bore jedni protiv drugih. U tu novu demokratsku zajednicu ukljucujem sve sa samo jednim izuzetkom, a to su nosioci mafijskog rezima i rezimske mafije. Oni moraju biti iskljuceni iz tog novog narodnog jedinstva. Oni eksploatisu narod i pokradaju ga.
Sto se tice odnosa u bivsoj Jugoslaviji, moj je cilj da ljudi iz bivse Jugoslavije zive jedni pored drugih kao prijatelji i dobri susedi, a ne kao neprijatelji. U poslednjih smo deset godina svojim pogubnim sukobima unazadili ceo region, i to u trenutku kad ostali evropski narodi idu brzim koracima napred. Moramo zaustaviti taj trend u nasim podrucjima. Slovenija je mozda jedini izuzetak iz tog trenda: ona sad ima status pridruzenog clana Evropske Unije i resila je svoje ekonomske i politicke probleme. Medjutim, Hrvatska, a narocito teritorije na jugu i istoku od Hrvatske prosle su kroz deceniju katastrofe. Mnogi su ljudi u Hrvatskoj i van nje izgubili zivote, razaranja su bila strasna, dogodilo se etnicko ciscenje, itd. Naprimer, Srbi su u Krajini i drugim podrucjima svedeni na malu manjinu - treba li eklatantnijeg primera da bi se pokazalo kako je poguban bio ovaj rat? Nijedna civilizovana zemlja ne bi se tako ponasala prema svojim gradjanima. Istovremeno, medjutim, moram da skinem kapu i odam prizanje onim Hrvatima, koji su hrabro ustali protiv takvog nasilja i koji su se celo ovo vreme borili za ljudska prava. Medju njima posebno isticem ljude kao sto su Cicak, pa one u novinama kao sto su Feral Tribune i Globus, pa na nekim radio stanicama itd. To su veoma hrabri ljudi, za koje ja imam mnogo postovanja. I ako ima elemenata optimizma kad se radi o Hrvatskoj, onda je to zbog ljudi kao sto su oni. Nadam se da ce u novim okolnostima oni moci postici vise nego sto je bilo moguce u prethodnim uslovima.

Kad spominjete nove okolnosti , pretpostavljam da mislite na posttudjmanovsko razdoblje u Hrvatskoj. Kako Vi vidite kraj autoritarizama u Hrvatskoj i Srbiji - kao postupni proces ili kao neku novu revoluciju?

Kako sada izgleda, mislim da ce demokratizacija biti pre rezultat postupnog procesa nego revolucije. Naravno, treba biti oprezan i pratiti pazljivo ono sta ce se dogadjati u sledecih nekoliko dana i meseci. Kad se radi o Hrvatskoj, mislim da ce se mnoge stvari zaista izmeniti u januaru, nakon izbora. Istinski verujem i duboko se nadam da ce se okrenuti nova stranica, da ce prestati etnicka mrznja puna odvratnih reci protiv Srba i drugih manjina, i da ce se Hrvatska okrenuti ka demokratskom razvitku i ekonomskom prosperitetu. Kad se radi o Srbiji, to je i dalje otvoreno pitanje. Nadam se da ce se izbeci najgori scenariji i da ce promena takodje doci mirnim putem. Promena u Beogradu je kljuc za stabilnost i prosperitet celog regiona. Dogadjaji u Bosni i Hercegovini su vrlo tesno vezani za ono sto ce se dogadjati u Zagrebu i Beogradu. I u Srbiji i u Bosni, i svugde drugde, glavni princip mora biti jednakost svih gradjana bez obzira na njihovo etnicko poreklo ili versku pripadnost, i na njihovu politicku proslost. Nije vazno ni da li je neko bio komunista ili nije, je li bio monarhista ili ne - to treba da se ostavi po strani, jer se inace necemo nikad moci okrenuti prema buducnosti. Medjutim, moram jos jednom naglasiti da se taj princip ne moze odnositi na sadasnje vlastodrsce jer su oni anti-narodni, anti-srpski, i jer u sebi imaju i veoma snazan anti-demokratski i cak fasisticki element. Vi koji zivite u Hrvatskoj imali ste, nazalost, priliku da vidite kako izgleda taj fasisticki element na delu. On se ne razlikuje mnogo po tehnici od onog u Srbiji. I jedan i drugi su korisceni da se eliminisu manjine, da se unisti svako ko je predstavljao opasnost za vlastodrsce. Zato ti elementi moraju biti iskljuceni ako zelimo stvarno demokratsko drustvo. Demokratska Srbija i demokratska Hrvatska stvorice novu situaciju u regionu, a posebno u Bosni i Hercegovini. U tim novim uslovima, verujem da bi bilo u nasem zajednickom interesu da stupimo u neku vrstu labave asocijacije. Ekonomski, nijedan od nasih naroda ne moze preziveti dok su god oko nas ti unutarnji i spoljni zidovi. Rezimi su sagradili te zidove zato da bi zastitili svoju vlast, da bi sprecili slobodan promet robe i ljudi, i da bi ucinili svakoga unutar svojih zidova zavisnim od njih samih. Zidovi su sagradjeni na pretpostavci da su svi ostali izvan tih zidova bolesni, zarazeni, da pate od neke strasne bolesti, svi osim samih vlastodrzaca u tim zemljama. To je paranoicno i bolesno i mora nestati. Naravno, tesko je reci kada i kako ce se to dogoditi, ali je glavni preduslov da opozicija deluje ujedinjeno i da je aktivna.

Jesu li po Vasem misljenju medjunarodni faktori pomogli ili odmogli demokratskoj opoziciji u takvim njenim nastojanjima?

Istorijski gledano, ceo nas region je veoma mnogo stradao zbog ogromnog neznanja pokazanog od strane stranih faktora koji su delovali na nasim prostorima. Imali smo dva svetska rata, pojavu fasizma u drugom svetskom ratu, pa onda komunizma nakon njega, i u svim su tim dogadjajima strani faktori bili presudni. Nista od toga nije nastalo kod nas, nego je uvezeno sa strane. Medjutim, greske koje je nacinila medjunarodna zajednica nakon 1989. skoro da prevazilaze sve to. Te su greske samo pomagale totalnom ludilu, od kojeg su patili svi narodi bivse Jugoslavije - neki vise drugi manje, ali svi su bili duboko pogodjeni odlukama medjunarodnih faktora. Poslednji je primer bombardovanje Srbije i Crne Gore, koje je bilo izraz krajnje ludosti, gluposti koju su ponovno platili neduzni civili svih etnickih grupa. Nijedan problem nije resen, a ljudi su sada siromasniji i apaticniji nego ikad pre. Moj je stav prema tom bombardovanju bio veoma jasan: ja sam na listu nasih protivnika samo dodao jos jedno ime - NATO. Ali, to ne znaci da sam i za malo promenio stav prema rezimu. Nisam poljubio rezim zato sto ga je NATO napao. Moja je pozicija ostala nepromenjena u odnosu na onu iz 1989.: da svaka zloupotreba moci mora biti kaznjena i da taj rezim mora otici sa vlasti.

Posetili ste Kosovo u junu ove godine, posle rata. Kako vidite buducnost Kosova?

Situacija na Kosovu je kriticna. To je rezultat mnogih gresaka medjunarodne zajednice, a posebno nesposobnosti Washingtona da razume definiciju terorizma i karakter teroristicke organizacije, kao sto je UCK. Clanovi te organizacije ne znaju sta je demokratija, a imaju iste ideoloske korene kao i MUP - u marksisticko-lenjinistickoj doktrini. UCK i MUP koriste istu tehniku ne bi li zastitili mafijaske rezime na vlasti. Usudio bih se cak reci i da medju njima postoji kontakt, ili barem razumevanje - takve grupe uvijek trebaju jedna drugu ne bi li legitimisale svoje sopstvene akcije. Rezultat njihovih akcija je da ni ljudi na Kosovu ni ljudi u Srbiji ne vide nikakvu pozitivnu buducnost. U posljednjih nekoliko meseci, svakodnevno gledamo osvetnicke akcije protiv Srba, koji imaju svako pravo da ostanu na Kosovu. Medjutim, Albanci isto tako pate od akcije UCK. U stvari, i na Kosovu i u Beogradu ljudi pate zbog teroristickih akcija mafijaskih organizacija, koje su povezane s vladama, ili ih vlade stite. Mafija na Kosovu i mafija u Beogradu su isti tip rezima, i prema tome zasluzuju potpuno isti tretman. U oba slucaja, oni potiskuju i prete umerenim i demokratskim elementima, a povremeno i ubijaju ljude demokratske orijentacije. Teroristicke i mafijaske organizacije ne smeju biti podrzane, cak i ako u jednom trenutku izgleda da su korisni kao saveznici. Medjutim, mi vidimo da se to nazalost upravo dogadja na Kosovu. Iskreno govoreci, mislim da gospodin Kouchner ima uzasnu glavobolju trenutno, jer se nasao u situaciji da mora sprovesti demokratizaciju Kosova i to s mafijaskim organizacijama koje stvarno kontrolisu Kosovo. Medjutim, kosovski se problem nece resiti dok se ne promeni situacija u Beogradu. Jednog dana kad demokratija zavlada u Beogradu, Kosovo jednostavno ne moze ostati pod kontrolom terorista i mafijasa.

Ne cini li Vam se, medjutim, da ce Kosovari htjeti zauvijek ostati izvan Srbije, bez obzira kakav tip vlasti se uspostavi u Beogradu? Ili - da pitam direktno - sto Vas navodi da vjerujete da ce Srbi i Albanci htjeti zivjeti u istoj zemlji, cak i ako i Beograd i Pristina postanu demokratski centri?

Svakako bih voleo videti snazniju poruku medjunarodne zajednice da nece biti promena granica u regionu. Mnogo su mi puta govorili, ukljucujuci i visoke predstavnike svetske politike, da ce se postovati integritet onoga sto je ostalo od Jugoslavije, ali se ponekad zaista pitam misle li oni ozbiljno kad to kazu. U odgovoru na Vase pitanje, treba reci da je Milosevicu odgovaralo da se pojave separatisticke tendencije svuda - u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, a sad bi mu moglo odgovarati da se to pojavi i u Vojvodini i cak i u Sandzaku. On ne brine mnogo o tome kolika ce Srbija biti sve dok je on na vlasti. Njegovi mediji jednostavno ne izvestavaju sta se stvarno dogadja na Kosovu, nego i dalje prikazuju to kao pobedu Srbije i Milosevica licno. Oni koriste Kosovo ne bi li optuzili medjunarodnu zajednicu i opoziciju u Srbiji za njihove navodne anti-srpske akcije. A mi zaista vidimo da je opozicija za sada preslaba da ga smeni, a i da je medjunarodna zajednica slaba da demokratizuje Kosovo i ucini ga sigurnim i razvijenim. Prema tome, ispada kao da je Milosevic stalno u pravu, i to ga odrzava na vlasti. Medjutim, veoma se nadam da ce se te stvari jednog dana promeniti. Zapravo, moje su akcije vrlo mnogo usmerene u tom pravcu. Jedini nacin da se to dogodi je tako sto ce se opozicija ujediniti. Veliki je korak u tom smeru nacinjen u Budimpesti i Sentandreji u novembru, ali tu jos mnogo treba uciniti. Mi mozemo da spasimo Kosovo samo ako Srbija postane demokratska zemlja. Bice naravno jos uvek ekonomskih i politickih problema u celoj Srbiji, a posebno na Kosovu. Medjutim, smena rezima je prvi korak, iako ne dovoljan da se stvari izmene. Bez toga, verujem da je buducnost i Kosova i Srbije mracna.

A kako Vase Visocanstvo vidi buducnost odnosa izmedju Srbije i Crne Gore?

Optimistican sam kad se radi o tim odnosima, naravno, pod istim uslovom - da Milosevic ode sa vlasti. Proslog sam leta proveo neko vreme sa Milom Djukanovicem i mogu da kazem da njemu nije neprijatelj ni srpski narod, ni srpska drzava, a posebno ne demokratska opozicija u Srbiji, nego mafijaski rezim, koji je ne samo anti-crnogorski, nego i anti-srpski i anti-jugoslovenski. Taj rezim nije zainteresovan ni za sta osim za svoju vlast, i spremni su da sve izgube pre nego svoju vlast.

Nije li medjutim malo prejednostavno zakljuciti da je Milosevic, skoro kao osoba, jedini krivac za sve sto se dogadja u regiji? Nije li on ipak pobedio na izborima, i nije li podrzan od velikog segmenta srpskog javnog mnenja?

Meni se cini da ta podrska dramaticno opada, iako je to tesko proceniti jer mediji, narocito elektronski, nisu sasvim slobodni. Jako je raspolozenje protiv njega, i to mi daje nadu. Sto se tice opozicije, oni su sad na prekretnici. Oni moraju raditi zajedno. Nejedinstvo je glavni razlog njihove slabosti, i vrlo mnogo se nadam da je novembarski sabor u Budimpesti oznacio kraj tog nejedinstva. To se vidi i po tome sto je rezim i njegovi mediji pojacao svoju anti-monarhisticku retoriku. Oni osecaju da je monarhija postala stvarna opasnost za sadasnji rezim. Glavni je cilj monarhije upravo u tome da ujedini razne grupe u opoziciji i da ih ohrabri da nastupe snazno protiv rezima. Takodjer, da bude okosnica buduceg okupljanja demokratskih snaga u Srbiji i sire, bez obzira na naciju. Postujem svakoga: ukljucujuci i republikance i bivse komuniste, ne samo Srbe vec i Albance i Muslimane i Hrvate, svakoga - uz jedan jedini izuzetak: sadasnji rezim. Hteo bih da svima porucim: svi su gradjani jednaki, i svi moraju biti tretirani jednako. Proslost mora da se ostavi iza nas, i moramo da gledamo u buducnost. Ta je politika bila uspesna u Spaniji nakon Franka, i ja ne vidim razloga da ne bude uspesna i u nasem slucaju.

Vi dakle, vidite ulogu monarhije u povezivaju Jugoslavena, u promoviranju ideje nacionalnog pomirenja, ne samo izmedju Srba i Crnogoraca nego i sire u regiji?

Da. Mislim da je to uloga koju verovatno jedino monarhija moze da uspesno obavi. Monarhija nije vezana ni za jednu politicku partiju, i ne pripada ni jednoj. Ona je mesto gde se ljudi srecu, gde se obezbedjuje kontinuitet i gde se potice dijalog. Monarhija moze da pomogne demokratskim procesima, ali kralj ne vlada, on kraljuje. Krajnja odgovornost za buducnost zemlje pripada demokratski izabranoj vladi. Ziveci toliko godina na zapadu, u Velikoj Britaniji, predlozio bih model parlamentarne demokratije kao najbolji. Pri tome mogu samo da dam savet, ne da odredim kakav ce tip sistema biti primenjen. Naravno, bice mnogo problema u demokratiji, ali se nadam da cemo uskoro doci u tu fazu da cemo se baviti takvim, normalnim politickim problemima i u nasoj zemlji.

Jesu li opozicijske stranke u Srbiji danas suglasne s takvom ulogom monarhije?

Ta se saglasnost pokazala u Budimpesti. Monarhija ima punu podrsku i ugled kod onih snaga u zemlji koje zele demokratizaciju. Moram da priznam da sam ocekivao i zeleo vece ucesce , ne samo iz Srbije i Crne Gore nego i sire iz celog regiona. Nadam se da ce se i podrska za monarhiju povecati, jednom kad opozicija dobije stvarnu sansu. Mi moramo da razumemo da smo sa diktatorima slabi, a da smo u demokratiji jaki. Samo u demokratiji mozemo da budemo veliki, i demokratija se moze i prosiriti.

Govorite o prosirenju demokratije. Kako gledate na buducnost Bosne?

Mislim da Bosna svakako mora da se analizira u okviru celine dogadjaja u regionu. Ne moze da se odrzi kao neko ostrvo izmedju demokratija. Naravno, moramo da proucimo razne oblike regionalizma u Bosni. Bio bih u prilog jednog novog dijaloga u regionu, koji bi doveo do mnogo stabilnije situacije. Kakva je sada, Bosna je nestabilna i nedovoljno demokratska. Ta se nestabilnost i nedemokraticnost u velikoj meri se zasniva na onome sta se dogadja u Zagrebu i Beogradu. Prema tome, ponovno - kljuc za Bosnu je u Beogradu i Zagrebu. Ali, pre svega, otrov mora da se iscedi pre nego sto dijalog zapocne.

Tu se postavlja i pitanje granica...

Hm, granice... Morate da shvatite da Drina nije granica, nego samo reka. Sto se mene tice, Drina je lepa reka, ali nije granica. Nadam se da ne moram nikoga da podsecam kakav je bio moj stav u vreme kad je Drina postala granica koja deli isti narod. Granica na Drini je proizvod jednog rezima koji je bez legitimiteta. Ako vodimo politiku koja svakoga respektuje, ona ne moze da podize granice izmedju ljudi, narocito ne izmedju istog naroda. Ako se postuju ljudska prava, ako se radi o demokratiji, onda nema granica. Postoji samo spoljna granica, a cak i ta mora da postane meka, u kontekstu savremenih zbivanja u Evropskoj uniji, u kojoj se ljudi krecu slobodno iz jedne teritorije u drugu. Tako se danas radi u zemljama Evropske unije gde svi mogu da se krecu iz jedne zemlje u drugu bez prepreka. Mislim da cemo i mi doci u tu fazu u godinama koje dolaze.

Sto ocekujete da bi se moglo dogoditi na januarskim izborima 2000. u Hrvatskoj?

Mogu samo da kazem da se autokratske vlasti nikada ne pripreme za situaciju koja nastaje posle odlaska autokratskog vodje. Autokrate ne zele nikakvog naslednika. Iskreno se nadam da ce demokratska volja hrvatskog naroda prevagnuti, i da ce Hrvatska postati demokratska zemlja, u kojoj ce svi biti tretirani kao jednaki. Svi: dakle i Srbi koji tamo zive i oni koji su morali da napuste Hrvatsku u leto 1995. Nadam se da ce i Hrvatska, kao i Srbija, prihvatiti osnovnu poruku: da su samo demokratske zemlje velike, a fasisticke da su male. Da se prosperirati moze samo u demokratiji, ne u mrznji i nasilju. I da politika osvete mora prestati. Svaki narod moze ostvariti svoje interese u demokratiji i kad postuje druge narode.

Predlazete li opcu amnestiju i oprostaj za sve sto se dogodilo, ili biste ipak radije videli politiku kaznjavanja za zlocine pocinjene u ovim ratovima?

Onima koji su ucinili zlodela i koji su odgovorni za njih ne smemo dozvoliti da se izvuku kao da se nista nije desilo. Oni moraju biti potpuno iskljuceni iz bilo kakvog projekta pomirenja. Ne mozemo dozvoliti da oni koji su ucinili da nasi narodi stradaju od nasilja i terora, koji su planirali i organizovali etnicka ciscenja i ubijanja nevinih ljudi, koji su nas udaljili od sveta i osramotili, sada jednostavno nastave kao da se nista nije desilo. Ostali moraju da zaborave proslost i da se okrenu buducnosti.

Jedini dio bivse Jugoslavije kojeg nismo jos spomenuli je (Bivsa Jugoslavenska) Republika Makedonija. Bi li Makedonija takodjer bila ukljucena unutar Vase definicije vanjskih granica te nove asocijacije?

Makedonija takodjer pati od neimastine, dobrim delom i zbog rata i prekida veza u bivsoj Jugoslaviji. Mislim da nije u interesu nijedne zemlje da ostane odsecena kao neko izolovano ostrvo u Evropi. Slucaj Makedonije nije nista drukciji od ostalih u regionu. Jednom kad Beograd postane demokratski, siguran sam da ce ubrzo ponovo postati glavni ekonomski i politicki centar Balkana, kao sto je bio kroz vekove. Verujem da onda nema nikakvih prepreka za sporazum izmedju zemalja bivse Jugoslavije, ukljucujuci i Makedoniju, da stvore ili neku vrstu labave asocijacije ili neku drugu formu povezivanja nezavisnih drzava. Ostaje da se vidi koji ce oblik imati ta nova saradnja, ali mislim da je svakome u interesu da saradjuje. Mi ulazimo u novu eru. Era autokrata na Balkanu je zavrsena ili je pri kraju. Oni su naneli mnogo zla svim narodima, ali sad su slabiji nego ikad. Bez njih, imamo novu sansu i novu nadu. Mislim da nasi ljudi mogu veoma dobro da saradjuju i da rese svoje probleme zajednicki.

Ali, da pitam jos jednom, da ne bi bilo nesporazuma: kad govorite o novom sporazumu, o labavoj asocijaciji ili drugom tipu povezivanja, tko je sve ukljucen u taj sporazum, a tko je iskljucen?

Pre no sto se odgovori na ovo pitanje, mora se sacekati da se vidi kakva ce biti sposobnost nove demokratske vlade u Beogradu, jednom kad nastupi, da pregovara sa susednim drzavama u interesu demokratije i ekonomskog razvoja. To se pre svega odnosi na Bosnu. Sve je ovo, naravno, hipoteticko pitanje, ali ja bih rado video da ljudi mogu ponovno slobodno da se krecu, da rade u drugim podrucjima, da se stvaraju nova radna mesta, da se zivi u miru i demokratiji bez straha i nasilja. Da se postuju sve verske i nacionalne grupe i da svi budu tretirani jednako. Sto se tice asocijacije: vidim Sloveniju definitivno izvan tog prostora. Oni se ekonomski razvijaju veoma dobro, nemaju iste politicke probleme i prema tome, zelim im svako dobro. Nadam se da cemo jednog dana imati razvijene ekonomske i politicke odnose, ali ne vidim da bi oni mogli imati interesa da se pridruze toj asocijaciji. Takodje vidim Hrvatsku da se krece u tom smeru, i nadam se da ce postati demokratija sa kojom cemo razviti dobre susedske odnose i trgovinu. Medjutim, kad se radi o Republici Srpskoj i ostalim elementima u Bosni i Hercegovini, tu je pitanje veoma otvoreno. Moram jos jednom naglasiti da je preduslov te asocijacije da je svaki gradjanin jednak, da su sve religije postovane jednako i da su svi tretirani isto. Govorim o demokratskoj situaciji, a ne o nastavku ludila koje je toliko mnogo stetilo svima. I, napokon, govorim i o Makedoniji u ovom kontekstu.

Bi li neka druga zemlja bila takodje ukljucena?

Na koje druge zemlje mislite?

Recimo na Albaniju, a mozda i druge jugoistocne evropske zemlje koje se spominju kao clanice raznih regionalnih asocijacija...

Ne bih isao tako daleko. Voleo bih da vidim da je Albanija demokratska zemlja, u kojoj vladaju red i zakon. Veoma je vazno i sa politicke i sa ekonomske strane da imamo stabilnu i demokratsku Albaniju na granicama, i nadamo se takodje da ce Evropska Unija i druge organizacije uspeti da ucine sto su obecale - da pomognu albanskom narodu da krene ka demokratskim i trzisnim reformama. Takodje, vidimo napredak i u Bugarskoj i u ostalim balkanskim zemljama, i pozdravljamo ga svim srcem. U prilog smo saradnje medju svim drzavama na Balkanu. Promene ce biti znatno ubrzane jednom kad Beograd postane demokratski. Ceo region je mnogo stradao za vreme ratova u bivsoj Jugoslaviji i zbog nedostatka demokratije u Beogradu. Svi mogu samo da pozdrave demokratske promene u Beogradu, jednom kad se dese.

A ako ta regionalna inicijativa propadne, ako bude neuspesna, mislite li da se politicke i ekonomske promene mogu provesti u Srbiji samoj, bez ulaska u neku novu asocijaciju?

Sasvim sigurno. Moramo odnekuda da pocnemo, a Beograd mora da postane ponovno vazni prestoni grad, kao sto je uvek bio. Moramo svima pokazati da smo u stanju priznati i postovati svakoga u nasoj zemlji. Moramo takodje da ocuvamo jedinstvo sa Crnom Gorom i da pokazemo postovanje za crnogorski identitet i specificnosti. Ne zelimo jos jedan razvod, koji ne bi bio nikome u interesu. Moramo da sledimo primer ostalih prijateljskih zemalja u regionu. Moramo svi da postanemo dobri susedi i prijatelji. Moramo slediti primer Nemacke i Francuske, koje su izgradile dobre odnose nakon tolikog ratovanja. Moramo da vidimo sta od irsko-britanskog primera iz Severne Irske moze biti primenjeno na Kosovu. Ta su dva slucaja razlicita, ali mozemo mnogo da naucimo o tehnikama dijaloga na severno-irskom primeru. Ovih dana smo imali prilike da vidimo nesto sta je samo pre nekoliko godina izgledalo potpuno neverovatno: da bivsi neprijatelji sede za istim stolom i da rade na demokratiji i mirnom razresenju problema. Ne gledaju u proslost, nego u buducnost. Na primeru Severne Irske mozemo da vidimo da demokratija i mir mogu da svim stranama donesu vise nego rat i nasilje. Ljudima u Severnoj Irskoj je dosta rata i nasilja. Mislim da je i nasim ljudima dosta toga. Nasi ljudi isto zele da krenu brzo napred u buducnost, da zive normalan zivot u normalnim demokratskim zemljama. Da ne misle hoce li im deca poginuti u ratovima, i hoce li im kuca biti razorena zbog terorizma. Moramo da ucimo od drugih, i nikad vise ne smemo ni da pomislimo na bratoubilacke ratove ili bilo kakav drugi oblik nasilja kod nas.

Napokon, Vase Visocanstvo - imate li neku posebnu poruku za Srbe iz Hrvatske?

Zeleo bih da iskoristim ovu priliku da posaljem svoje najsrdacnije pozdrave svim Srbima koji zive u Hrvatskoj. Imam veliko postovanje za njih i veliko saosecanje za njihove nevolje. Nadam se iskreno da ce doci bolja vremena. Mogu da ih ubedim da cu uciniti sve sto je u mojoj moci da unapredimo demokratiju i obezbedimo mir u regionu, da se vise nikada ne ponovi uzas rata i bede kakve smo videli za ovih deset godina. Zelim da ne ostanu bez nade da ce se to i desiti, ako radimo zajedno za dobrobit nasih naroda. Ne smemo dozvoliti da bilo ko vise strada. Moramo ziveti kao dobri susedi i dobri gradjani nasih demokratskih drzava. Zelim da znaju da ce svako prosperirati ako nas region postane stabilan i bezbedan i ako ne bude vise razloga da zivimo u strahu da ce se iza ugla pojaviti neka neman da nas ugrozi.

Dejan Jovic