Grci rado pomazu 
- Moja misija nije samo u Londonu, vec i svuda gde zive Srbi. Nastojim da obavestim ljude u rasejanju i medjunarodnu zajednicu o problemima u nasoj otadzbini. Trudim se i da ujedinim srpsku dijasporu u naporima da pomogne svom narodu. Kao sto znate, nas narod je ponosan i human narod, ali su i individualisti. Vole da rade na svoj nacin, ali mozemo mnogo vise da pomognemo ako to radimo ujedinjeni. To su shvatili u Londonu i mnoge pravoslavne humanitarne organizacije ujedinile su se pod mojim pokroviteljstvom u medjunarodnu humanitarnu organizaciju "Ujedinjena pravoslavna pomoc", sto je otvorilo mogucnost ukljucenja i grcke zajednice, jer grcki narod u dijaspori voli Srbe i rado pomaze, a ovo je novi put da se ta pomoc brze i lakse ostvari. Mislim da bi bilo dobro da tim putem krene i srpska dijaspora - porucuje sagovornica "Vesti". 

Upoznali se u Vasingtonu 
Princeza Katarina Karadjordjevic, rodjena je 13. novembra 1943. godine u Atini od oca Roberta i majke Ane Batis. Zavrsila je studije trgovine u SAD. Govori engleski, grcki, francuski i spanski, a intenzivno uci i srpski, jezik otadzbine svog supruga. Iz prvog braka ima dvoje dece (sina i kcer), koja zive u Americi i koja je svesrdno podrzavaju u svim aktivnostima. Prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica upoznala je u Vasingtonu 1984, a godinu dana kasnije su se vencali. Princeve Petra i blizance Filipa i Aleksandra iz princevog prethodnog braka sa spanskom princezom Marijom Glorijom - prihvatila je i odgajila kao sopstvenu decu. A i oni su, kako istice, i nju odmah zavoleli i nazvali "mama". 

Privilegija i obaveza 
O izuzetno velikoj pomoci koju je u proteklih osam godina poslala na ugrozena podrucja u otadzbini, ne zeli previse da govori, niti pamti statistiku o tome. Kaze da je pomoc slala u Srbiju, Republiku Srpsku, u Krajinu, jer za nju kako istice "Drina nije granica medju nasim narodom". 
- Ja se osecam kao srpska majka, a kad ste majka onda vam i nije vazno da se zna da pomoc dolazi od vas. I nije vam bitno da kazete svojoj deci sta sve cinite za njih. To je za mene prirodno, tako da mnogi ljudi i deca kojima pomoc stize i ne znaju da je od mene. Cesto nema ni vremena da se obavesti javnost, jer potrebe su toliko velike da treba raditi brzo i efikasno. Mi imamo organizaciju koja je tu da pomogne, a ne da radi medijsku promociju, da se reklamira. Meni je vazno da smo moj suprug i ja uvek u srcu i mislima sa nasim narodom, u dobru i u zlu da smo sa njim, i da mu svesrdno pomazemo kad je to potrebno - kaze princeza Katarina Karadjordjevic. 

Ljubav bolja od grdnje 
Pitali smo sagovornicu "Vesti" da li ona kao srpska majka, oseca ponekad potrebu da uzme "prut" u ruke ili da bar izgrdi svoju decu u otadzbini i rasejanju, kad su u medjusobnim trvenjima, ili se dele i razjedinjuju. 
- Ja sam protivnik "pruta", a i nije vreme da se bilo ko grdi. Treba svojoj deci pomoci savetima, ljubavlju, strpljenjem i razumevanjem da prevazidju probleme u medjusobnoj komunikaciji, ako ih ima. Ti koji nisu ujedinjeni ili su u "svadjama", nisu takvi zato sto su rdjavi, vec zbog okolnosti. Dobar je, predobar nas narod, pametan, lep i obrazovan. A s obzirom da su nasi ljudi prosli kroz tolike patnje i stradanja, ljubav i podrska su im potrebni vise nego ista. 

Ucila od roditelja 
Njeno kraljevsko visocanstvo objasnjava da je njen radni dan tipican i da pocinje brigom o deci sa svim uobicajenim jutarnjim omladinskim konfuzijama kada blizanci Filip i Aleksandar (18) treba da krenu na nastavu u gimnaziju. Najstariji sin Petar (22) je na studijama i zivi u internatu sa svojim vrsnjacima. Zatim, sa muzem prestolonaslednikom Aleksandrom odlazi u kancelariju gde zapocinje njen radni dan humanitarnog aktiviste, koji se nastavlja i kod kuce do kasnih vecernjih sati. 
Kaze da su joj deca velika radost, ali i potpora u dobrotvornim aktivnostima, i da od nje uce kako treba pomagati ljudima u nevolji, kao sto je i ona to ucila od svojih roditelja. 

Boravak u RS 
Princeza Katarina je sa suprugom prestolonaslednikom Aleksandrom i sinovima princevima Filipom i Aleksandrom nedavno boravila u Banjaluci na poziv Vlade RS, gde je u okviru svoje dobrotvorne misije sa sinovima obisla Klinicko-bolnicki centar, Dom za nezbrinutu decu, jednu osnovnu skolu, stacionar za retardiranu decu i obdaniste koje nosi njeno ime u Laktasima. Svuda je, raspitujuci se detaljno o humanitarnim potrebama domacina, delila igracke i slatkise, a Domu za nezbrinutu decu poklonila je i kompjuter. Malisani su joj uzvratili poljupcima dobrodoslice, razdraganim srcima i prigodnim priredbama.
 

Radmila Loncar