Petar Treci Karadordevic (Mali Pera)

Pocetak - roden je (sa 3,76 kilograma i 50 centimetara) 5. februara 1980. u Cikagu. Otac mu je Aleksandar Drugi Karadordevic, pretendent na srpski presto, majka Marija da Glorija od Orleansa i Bragance, poreklom od brazilskog cara, bliska rodaka spanskog kralja Huana Karlosa. 
Pre udaje za Petrovog oca, Marija, koja je zavrsila studije unutrasnje arhitekture, radila je kao arhitekta u Madridu. Rodila je Petra, i blizance Filipa i Aleksandra (preudala se za vojvodu od Segorbea, imaju dve kcerke i zive u Sevilji). Princ Petar potice od Karadordevica (utemeljivac je Crni Ðorde - sin Petronija i Marice, roden u seoskom vocnjaku, "s mesecom koji je sijao medu plecima". To je video jedan Turcin i uzviknuo: "Marice, nisi rodila sina, vec gospodara"). 

Poznavaoci "kraljevskih rabota" oduvek tvrde da nikakav kongres diplomata nije dao Karadordevicima krunu, na osnovu patricasnih pergamena, vec su svoje pergamene i presto stvorili sami, svojim macem i svojim znojem. Zahvaljujuci skromnosti Petra Prvog Karadordevica ("cika Pere"), njihova kruna i dvor ostali su najsiromasniji u Evropi, a on se pridrzavao nacela: "Kralj vlada, ali ne upravlja". 
Petar Drugi, poznatiji kao "Kralj decak", nije imao ni toliko, izgnan je iz zemlje, umro je pod nerazjasnjenim okolnostima u Denveru, u Koloradu, na operacionom stolu tokom transplatacije jetre (onda je ovaj hirurski zahvat bio u eksperimentalnoj fazi, lekari nisu trazili saglasnost sina Aleksandra, niti kraljice Marije). 
Detinjstvo - "Bio je fantasticna beba", kaze njegov otac. Kad je napunio godinu, porodica se preselila u Vasington, u Virdziniju. Poslali su ga u obdaniste Tajson Korner, a od 1984. zivio je u Londonu. 
Kao decarac u kratkim pantalonama, ispovedio je: "Zaista zelim da moj tata bude kralj. On je divan covek. Voli ljude. I ljudi vole njega. Voleo bih da odem u Jugoslaviju".
Nacionalnost - Englez (po faktima), Srbin (po osecanjima), Jugosloven (po duznosti). 
Verska opredeljenost - pravoslavna, krsten je u pravoslavnoj crkvi u Cikagu, kum mu je bio princ Aleksandar, sin kneza Pavla.
Obrazovanje - pohadao je skolu Hil Haus, u Londonu, potom elitni internat u Kenterberiju (nasa srednja skola), gde su se okupljala deca drugih vladarskih, evropskih porodica i aristokrata i bogatih ljudi. Kad je maturirao, razmisljao je da studira istoriju, ali kako je imao slikarskog dara, u planu je bila i Akademija likovnih umetnosti, koju je, na kraju, i izabrao (odlicno su mu isle i egzaktne i tehnicke nauke, kompjuteri...)
Ocu Aleksandru je obrazovanje sinova bio apsolutan prioritet. Kad razgovara s clanovima porodice, Petar cesto promeni i po cetiri jezika - engleski, srpski, spanski ili portugalski.
Karijera - sta ce od Petra biti, niko ne zna. Ipak, princa naslednika, prilikom prvog dolaska kraljevske porodice u "rodnu zemlju", srpski narod je odusevljeno docekao. Dok su mu skandirali "Pero, "Pero"... tad jedanaestogodisnjak, princ se iznenadio, potom spontano mahnuo i na tecnom srpskom izgovorio: "Draga braco i sestre", i "Dragi moj narode". 
Tako je nepriznati princ zanavek kupio svoje podanike, neko je u masi, u suzama, prozborio: "E, ovaj ce da bude kralj".
Na sahrani kraljevica Tomislava, dok su drugi davali izjave, Petar, sad vec mladic koji likom i stasom veoma podseca na dedu, okupljene je pozdravio s tri dignuta prsta.
Zanimljivosti - iako nije dobio vizu da 1998. dode u SRJ (nije ju ni trazio, princevi ne mole), punoletstvo mu je svecano proslavljeno u Srbiji. Uprilicene su tri svecanosti, jednu je organizovala Demokratska omladina za kraljevinu (Sluzbom u Sabornoj crkvi i svecanom akademijom u "Aeroklubu"), drugu je napravio Klub mladih SPO-a, i trecu, Liberalna omladina iz Smederevske Palanke. 
Matija Beckovic, tad je objasnio, Srpstvu, neupucenom: "Kruna nije samo simbol trajanja jedinstva srpskog naroda, vec i njegovog stradanja i stranstvovanja, a u nase vreme i produzetka gradanskog rata, stradanja dece zbog roditelja, pa, evo, i unuka zbog dedova... 
Princ Petar Treci mogao je da se nazove i Petar Peti jer su njegovi preci i srodnici ne samo Petar Prvi Oslobodilac i Petar Drugi, dete s krunom, izgnanik i mucenik, vec i sveti Petar Cetinjski i Petar Petrovic NJegos, koji je Karadordu posvetio "Gorski vijenac", pa ta posveta nacionalnog jevandelja mozda je za prestiz Karadordu znacila jednako ko srpski ustanak".