Zapanjujuce je da danas kada se osetio dah svezeg vazduha, kada su se "otvorili prozori", odjednom vidimo da je secanje na monarhiju nesto sto je ugradjeno u svest i postoji kao fenomen, koji iznenadjuje svojim intenzitetom. Vecina onih koji su izasli da pozdrave prestolonaslednika Aleksandra prilikom njegovog povratka kuci su ljudi koji nisu na to naterani. Oni se u zelji za njenim povratkom klanjaju pravoslavlju i korenima srpskog postojanja.

O mestu Krune u nasim demokratskim prikljucenjima Evropi za "Borbu" govori Dragoljub Acovic, clan Krunskog saveta.

Dragoljub Acovic je po profesiji arhitekta, clan je Krunskog saveta, kao i predsednik srpskog heraldickog drustva i herold kraljevskog doma - vodi posebnu brigu o oznakama, grbovima i koriscenju tog posebnog znamenja i bavi se nadleznostima u okviru kraljevog ordenja) i v.d. staresina Saveza sokola Jugoslavije.

Acovic potice iz poznate srpske porodice, od oca lekara. Stric mu je bio priznati inzenjer i vlasnik velikog broja preduzeca i rudnika u Jugoslaviji.

Borba: Kralj se vratio u otadzbinu. Matija Beckovic je klasicno iskazao: s povratkom velikih ljudi stigla je i sloboda. Kakvo je po vama mesto krune u nasim demokratskim prikljucenjima Evropi?

Dragoljub Acovic: Mi iz Krunskog saveta ulogu krune posmatramo kao deo opsteg demokratskog procesa, ne vidimo je ni kao zamenu za demokratiju, ni kao suprotstavljanje demokratiji, vec kao deo nastajuce demokratske Srbije i Jugoslavije. Nasi problemi i nevolje zapoceli su onog trenutka kada je politicki volonterizam i revolucionarni zar odlucio da prekine sa tradicijom i da sve drzavne, demokratske i moralne institucije srpskog naroda zameni - sobom. Mi smatramo da je najkraci put za demokratsko prikljucenje Evropi vracanje tamo gde je sve pocelo. Ukidanjem antidemokratskih revolucionarnih dekreta i zakona, trebalo bi uspostaviti stanje koje je bilo, i pripremiti narod da svojom voljom izrazi opredeljenje kako ce i kojim putem ici ubuduce.

B: Kakvo je mesto evropske monarhije u demokratskim zemljama Evrope?

D.A: Danas u Evropi nemamo vise posla sa monarhijama koji su relikti proslosti, evropske monarhije su uzorne demokratske drzave i ne postoji ni jedan razlog da se sumnja da bi demokratija u Srbiji i Jugoslaviji bila drukcija ukoliko bi ovde bila vaspostavljena monarhija kao u Spaniji, Norveskoj ili Danskoj. Monarhija je jedna od dve najstarije institucije naseg naroda, pored crkve, i to je posle svih progona i nedaca opstalo u svesti u poimanju Srba.

B: Narod je svojevrsni cuvar prestola i u svojoj dusi je odbacio sve AVNOJ-ske i titoisticke indekse kada je rec o Karadjerdjivicima. Objasnite taj fenomen, kao heraldicar i kao clan Krunskog saveta. 

D.A: Kad naroda postoji poistovecenje i poimanje republike za poimanjem Josipa Broza i Slobodana Milosevica i simbolicki prikaz jednog rezima da poistovete sa samim bicem. Kao sto je revolucionarni zar svojevremeno uspevao da obezglavi na svim spomenicima dvoglave orlove, da ukloni krst izmedju ocila i da na svako mesto implantira crvenu petokraku zvezdu, tako postoji teznja da se u trenutku pada jednog rezima ukoni sve sto je on predstavljao. Ali to je uvek jedna vrsta katarzicnog dogadjaja. Sa jedne strane su oni koji pad rezima dozivljavaju kao oslobodjenje i koji pokusavaju da potru sve sto na njega podseca, a sa druge su oni koji pad vlasti posmatraju kao tragediju u dubini sopstvenog bica. Kada se takve stvari desavaju ljudi koji se bave fenomenom simbola i znamenja posmatraju kako opstaju progonjeni simboli, kako se cuvaju secanja i odrzava njegov kult.

B: Ko stoji iza montirane price da Aleksandar Karadjordjevic nije kralj?

D.A: Prica o tome da Aleksandar Karadjordjevic nije kralj treba da se posmatra sa izvesnom benevolentnoscu. Jasno je da posle ovolikog vremena mnogi ljudi ne znaju ni kako se prenosi kraljevsko dostojanstvo, ni ko su clanovi kraljevskog doma, nis ta predstavlja preduslov da bi se nasledje prestola moglo realizovati. U takvoj situaciji nije neobicno da se pojave izjave koje nisu proizvod neobavestenosti, nego su zlonamerna dezinformacija. U ovoj zemlji je nacelo da standarde propisuju neznanje i glupost. nasledje krune se kod nas i po pravnim i po ustanvim dokumentima, i po trediciji obavlja tako sto kralja nasledjuje najstarijis in iz zakonitog braka. To nasledje je momentalno, bezuslovno i neopozivo, i u trenutku kada kralj izdahne - novi kralj vec postoji. Kralj se ne bira, krlaj se postaje bozjom voljom i Zakonom o nasledju.

Izvesnu dilemu je uvek izazivalo sto se Aleksandar Drugi predstavlja kao prestolonslednik - to je pitanje njegovog licnog izbora. Ali samo po sebi ne menja prirodu njegovog prava. 

B.Kralj Aleksandar je najavio konacan povratak. da li Srbi pocinju da zive kraljevski i koliko ce odnos na relaciji Beograd-Podgorica uticati na tu fatalnu privlacnost?

D.A. ne znam da li se moze reci da Srbi pocinju da zive kraljevski u svakom mogucem znacenju te reci, ali sam siguran da odnosi na relaciji Beograd-Podgorica u tom pogledu mogu imati ozbiljne posledice, kao i u svakom drugom. Bilo kakav eventualni problem na relaciji Srbija - Crna Gora, koji bi bio vezan za prihvatanje ili neprihvatanje dinastije Karadjordjevica nije problem koji samostalno egzistira, nego je deo paketa problema, koji ce ostati problemi ako mi ostanemo republika, sto se nadam da necemo. Manje sanse su da ce se sukobi javljati na pitanjima monarhije nego sto ce se javljati po pitanju finansija, privilegija i dostupnosti. Kada se te stvari budu razresile, nikako ne mogu poverovati da bi nas dinastija mogla podeliti.