Kraljevi, a u republici 

"Titulu su zasluzili kvalitetom, a overena je potpisom samog prestolonaslednika. Iako je laskava, kazu da nema nikakvu politicku pozadinu, vec je samo nastavak tradicije kad je Srbija imala znacajno mesto medju evropskim narodima 

Srbija jos nije monarhija, mozda nece ni biti, ali za pocetak ima kraljevski orkestar. "Kraljevski gudaci svetog Djordja" nose ovu titulu vec dve godine. Dva puta su do sada svirali prestolonasledniku, u Banjaluci januara ove godine i pre nekoliko dana prilikom posete Aleksandra Karadjordjevica i princeze Katarine Skupstini grada Beograda, nekadasnjem Starom dvoru. 

- To je prva titula koja je dodeljena nekom orkestru u istoriji Srbije i Jugoslavije - objasnjava Nenad Nikolic, direktor i osnivac orkestra. - Kad se jednom dodeli ova titula, nijedan drugi orkestar je ne moze vise poneti. "Kraljevski gudaci svetog Djordja" su pod visokim pokroviteljstvom Aleksandrovog srednjeg sina princa Filipa Karadjordjevica. 

Poznavaoci prilika u monarhijama isticu da je u svetu obicaj da kada neka ustanova postigne odredjeni kvalitet u poslu kojim se bavi, dobije u formi priznanja odobrenje od dinastije da usvoji naziv ili atribut - kraljevski. Taj atribut je kod nas bio zastupljen u vreme Kraljevine Jugoslavije, ali poslednjih godina sve cesce se desava da jedan broj ustanova ili udruzenja imaju naziv kraljevski, i to neovlasceno. Lepo zvuci, a nema zakona koji bi to kaznjavao. 

Kako je kamerni gudacki orkestar poneo ovu laskavu titulu ispricao nam je direktor Nikolic: 

- Pre osam godina osnovao sam orkestar "Gudaci svetog Djordja" i privatnu koncertnu agenciju "Natan", prvu kod vas. Po profesiji nisam muzicar, jedina moja veza sa muzikom bila je sto sam radio kao profesor u muzickim skolama, gde sam predavao filozofiju i logiku, i psihologiju. Druzio sam se sa muzicarima i tako dosao na ideju da se i okusam u tom poslu, ali moja zelja je bila prvenstveno da poboljsam muzicki i kulturni nivo u gradu. Onda sam uvideo da to nije nimalo lako. Od prodaje ulaznica ne mozete da pokrijete ni pet odsto troskova organizacije koncerta. Najveca teskoca u ovom poslu je kako pronaci firme koje ce sponzorisati muzicke dogadjaje. Sto se tice orkestra i tu je islo tesko. Da bi pokrio troskove, Nikolic je morao da otvori kafic. 

Krajem 1996. godine razisli su se direktor i tadasnji dirigent Petar Ivanovic. Orkestar se cepa na dva dela koji sviraju pod istim nazivom. Nikolic podnosi tuzbu zbog zloupotrebe imena i radi zastite autorskih prava, pa se slucaj "Gudaca svetog Djordja" seli u sudnicu. Proces jos nije okoncan. 

- Posto je javnosti bilo nepoznato ko je ko, dva orkestra, a jedno ime - objasnjava Nenad Nikolic - obratio sam se Kruni i zamolio za dobijanje kraljevske titule. Vrlo brzo sam dobio odgovor iz Londona sa potpisom Djordja Novakovica, jednog od cetvorice clanova Krunskog veca. Pored Novakovica u Krunskom vecu su Dragomir Acovic iz Beograda, Slobodan Terzic iz Amerike i prestolonaslednik. 

"Njegovo velicanstvo prestolonaslednik Aleksandar", stajalo je u odluci, "ovlastio me je da Vas izvestim da je odlucio da prihvati Vasu zelju i molbu da se "Gudaci svetog Djordja" ubuduce mogu nazivati "Kraljevski gudaci Svetog Djordja". 

Od tada, 27. jula 1998. godine, orkestar je nastupao uglavnom u nasoj zemlji. Zbog sve vece napetosti u politickim odnosima sa evropskim drzavama pozivi za gostovanja su izostajali. Ipak, bilo je koncerata u svecanim prilikama, na godisnjicama u predstavnistu, "Mercedes benca", Rotario klubu, svirali su u Novom Sadu, Podgorici, odrzali koncert sa Beogradskom filharmonijom, svirali diplomatama u Beogradu, nastupali za Jugoslovensko-norvesko drustvo. Spremaju se da u novembru sviraju u Skoplju na festivalu kamernih orkestara gde ce ucestvovati muzicari iz Grcke, Bugarske i Makedonije. Ocekuju pozive i iz zapadnoevropskih zemalja. 

Sam orkestar ima petnaest clanova kojima rukovodi koncnertni majstor Sreten Krstic, clan Minhenske filharmonije. Ostali clanovi su zaposleni u Filharmoniji, na Radiju i u Operi, a ima i studenata. Oni se rado okupljaju kad god zatreba jer pored dodatne zarade i muzicki se usavrsavaju. 

Nenad Nikolic, ciji je predak bio Maksim Miskovic Nikolic, lekar kneza Milosa, o svojoj ideji kaze: 

- Moja molba za dobijanje kraljevske titule nema politicku pozadinu i nije u dahu dnevne politike jer i sam ne pripadam nekoj stranci. Glavni motiv i razlog je postovanje tradicije i proslosti u okviru koje je Srbija imala svoje mesto u Evropi. Povratak monarhije i kraljevskog doma Karadjordjevica jesu nastavak te tradicije i najbolja mogucnost da Srbija povrati svoje staro mesto medju evropskim narodima. 

Nikolic smatra da je sada na dobrom poslovnom putu. Poceo je da se bavi i muzickom produkcijom, izdao je do sada osam kompakt-diskova sa nastupa gudackog orkestra. 

- Sad zivim od muzike - jednostavno kaze. - Nemam vise kafic!