Buducnost nase zemlje kao pravne drzave zavisice ne samo od pravnih vec pre svega od izvanpravnih cinilaca koji cine zdanje demokratske kulture - kaze prof. dr Slobodan Perovic. - Pravo mora biti legitimno u svom izvoru i legalno u svojoj primeni. - Nezavisnost sudstva nije samo izraz pravnog htenja vec i kulture jednog naroda 

Pravo i pravda u nasoj zemlji poslednjih godina bili su na brodu koji tone zajedno sa ostalim drustvenim vrednostima. Na povrsinu su isplivali nepravo i nepravda, a okovano pravosudje potonulo je na dno. 
O dubokoj krizi prava, putevima ka izlasku iz nje i buducnosti nase zemlje kao pravne drzave razgovarali smo sa profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu dr Slobodanom Perovicem, predsednikom Udruzenja pravnika Jugoslavije, osnivacem Kopaonicke skole prirodnog prava, predsednikom Naucnog drustva Srbije i clanom Krunskog saveta. 
• Sta se dogadjalo sa nasim pravom tokom poslednjih deset godina? 
Produzavajuci poluvekovno trajanje socijalisticke naoruzane nepravde nase pravo je u poslednjoj deceniji ovog veka doslo u jedan konfuzni pravnicki lokalitet sa teskim obelezjem robinzonskog polozaja. Do toga je doslo usled razlicitih volja u sustini iste vladajuce partije. 
Konfuzija tog pravnog konglomerata sacinjena je od tri elementa. Prvo, nase zakonodavstvo se jos i danas sastoji od razmeksanog prava iz perioda revolucionarne svesti kojom je bila izvrsena "eksproprijacija eksproprijatora" u svrhu izgradnje planske drzavne socijalisticke privrede. Dokaz se vidi u cinjenici da jos i danas nemamo zakon o denacionalizaciji. 
Koraci na putu ka pravnoj drzavi 
Drugi element te pravnicke mesavine cine ostaci zakonodavstva iz perioda socijalistickog samoupravnog drustva koje se u svoje vreme sirilo na hipertroficnim talasima zamaskiranog praznorecja iza koga je opet stajala partijska drzava cije se pravo potcinjavalo diktatu politickog i ekonomskog monizma i tako izgubilo sve atribute potrebnog legitimiteta. Dokaz - drustvena svojina je u Srbiji ostala i dalje kao ustavnopravna kategorija mada je ona jedino moguca u socijalistickom samoupravnom drustvu. 
Trece, postojece ustavno uredjenje dvoclane federacije, sa svojim deklarativnim ali neostvarenim slovom i duhom zakona, cini primer kako ne funkcionise savezno zakonodavstvo. Sve je ovo dovelo do neprava u bitnim i prava u nebitnim podrucjima drustvenog zivota. To je bio siguran put koji nas je vodio u krizu pravnog sistem. 
• Koji su pravci izlaska iz te krize? 
Najpre se moramo osloboditi okvira i kategorija socijalisticke proslosti kao retrogradnih vrednosti kako bi mogli da izgradjujemo i primenjujemo pravedno pravo a ne pravo kao volju vladajuce klase. To bi bio prvi korak na putu ka pravnoj drzavi. Zatim se moramo opredeliti za koncept naseg prava u buducnosti. Slozicemo se da mi danas nemamo koncept naseg prava, vec je na sceni neka dnevna pragmatika ove ili one vrste. Ja taj koncept vidim u umnoj i racionalnoj skoli prirodnog prava. 
Takodje je neophodno primenjivati legitimne zakone, ratifikovane konvencije i medjunarodne standarde. Najzad, treba dosledno sprovesti princip trodelne podele vlasti, a narocito je vazno da sudski organi budu nezavisni jer je to izraz ne samo pravnog htenja vec i kulture jednog naroda. 
Medjutim, oporavak prava moze biti usporen delovanjem strucnih krivokletnika koji u nastojanju da izbrisu svoj jucerasnji dan, svoju biografiju i bibliografiju, brzo cine preobuku svoje odece kako bi i dalje bili u kursu drustvenog zbivanja. 
• Kao profesor gradjanskog prava i predsednik Udruzenja pravnika Jugoslavije, ali i kao clan Krunskog saveta, kako vidite buducnost nase zemlje kao pravne drzave? 
Ako pod pravnom drzavom podrazumevamo vladavinu nacela legitimiteta i legaliteta koja se krecu u granicama drustvene podnosljivosti, onda buducnost nase zemlje kao pravne drzave vidim u razvoju demokratske kulture kao savrsenog tipa demokratije. Takva vrsta demokratije pretpostavlja politicku zrelost koja proizilazi iz skupnosti odredjenih izvanpravnih cinilaca kao sto su stepen filozofske prosvecenosti, moralna zasnovanost, ekonomska konstitucija, politicka emancipacija, tradicija opstih pravila ponasanja, tehnicka civilizacija. 
Drzava, dakle, ne stice svojstvo pravne drzave na taj nacin sto je upisala u neki svoj akt ili u svoj ustav da je pravna drzava vec ona to postaje kada ishodiste prava ukazuje na to da je njeno pravo legitimno u svom izvoru i legalno u svojoj primeni. Prema tome, buducnost nase zemlje kao pravne drzave zavisice ne samo od pravnih vec pre svega od izvanpravnih cinilaca koji bitno uticu na kvalitet prava i njegovu primenu i koji cine zdanje demokratske kulture. 
Sto se tice oblika vladavine, pravnu drzavu je moguce ostvariti kako u republickom ustrojstvu tako i u uslovima ustavne parlamentarne monarhije. To nam nedvosmisleno pokazuje savremeni komparativni pregled, narocito u Evropi. Zato, kada je u pitanju nasa drzava, ovo pitanje prepustimo buducnosti. 
Ideja prirodnog prava 
• Da li se sa pocetnim koracima demokratizacije Srbije stvaraju i uslovi za ostvarenje ideje prirodnog prava? 
Filozofija prirodnog prava nastala je na pitanju, koje potice jos iz antickog vremena, da li pored postojeceg prava kao izraza organizovane volje ljudi postoji i neko drugo od prirode dato pravo, univerzalno i vecno i koje, kao pravedno po sebi, stoji iznad postojeceg odnosno pozitivnog prava. Racionalna koncepcija ove ideje vidi izvor prirodnog prava u ljudskom razumu i ona je posluzila kao temelj Opstoj deklaraciji o pravima coveka iz 1948. godine koja predstavlja do sada najpotpuniju kodifikaciju prirodnog prava, a posluzila je kao izvor svim drugim deklaracijama, konvencijama i medjunarodnim standardima u ovoj materiji. 
Sustinsko pitanje je da li danas uopste moze biti pravne drzave bez ostvarenih ideja racionalne koncepcije prirodnog prava. Skola prirodnog prava racionalnog smera, prihvacena i ostvarena u drustvu demokratske kulture i u sigurnom pravnom poretku, oznacava prostor na kome obitava pravna drzava. 
• Kopaonicka skola prirodnog prava vec 12 godina okuplja najbolje strucnjake iz Jugoslavije i sveta, ali poslednjih godina sudije i tuzioci iz Srbije nisu mogli da ucestvuju u njenom radu. Sa kakvim se teskocama suocavala skola? 
Tokom poslednjih sest godina Kopaonicka skola je stekla visok ugled i poverenje naucne i strucne javnosti. Medjutim, ona je bila i predmet opstrukcije, traca, pa i fakticke zabrane, ali nikad sa argumentacijom vec uvek sa kvalifikacijom mocnika dogmatske netolerancije. Ne znam ni za jednu godinu u radu Skole a da nije pukako glas u javnosti da se ona nece odrzati i to svake godine sve jacim tempom sve do organizovanog napora da se Skola srusi, jednom s jedne strane, drugi put sa druge strane. 
Poruke Kopaonicke skole 
Mozda je to zbog toga sto Kopaonicka skola nikome ne salje politicke brzojave niti menja svoju odecu prema svakom vetru kako to cine oni koji hoce da je ruse. A njen stav je dobro poznat - ova skola dolazi da vrati veru u pravo koje se nalazi u dubokoj krizi i to cini putem univerzalnih vrednosti filozofije prirodnog prava, od Aristotela i pre njega, do Kanta i posle njega, sve do danas kodifikovanih prava u okviru Ujedinjenih nacija. 
Kopaonicka skola prirodnog prava na sve zlo odgovara lepotom dobrog. I vise od toga - ona odgovara otvorenim vratima slobode naucne i strucne misli. Ona ne postavlja granice ovoj slobodi i u njoj ima mesta i za sve protivnike Skole. 
• Da li ce predstojeci susret pravnika na Kopaoniku, sredinom decembra, biti drugaciji od dosadasnjih? Sta ocekujete od ovogodisnje Skole? 
I ove godine Skola radi pod opstim naslovom "Pravda i pravo" s tim sto je ove godine opsta tema "Kultura prava i snaga zakona". Pripremljeno je 216 referata nasih i inostranih autora koji su rasporedjeni u heksagon prirodnog prava na sest velikih podrucja: zivot, sloboda, svojina, intelektualna kultura, pravda i pravna drzava. 
U danasnjim uslovima demokratizacije zemlje, Skola ocekuje da njene poruke nece doziveti sudbinu jednoumlja, kako je to do sada bilo, vec ocekuje da te poruke okupe paznju nase strucne, naucne i opste javnosti kako bi se nasli na putu vaspostavljanja prava i pravde kao stozerne covekove vrline. 
Aleksandra Panic