"Za nekoliko meseci cu okoncati svoju ulogu profesionalnog izbeglice za koju sam mislio da mi je dozivotno dodeljena. Vracam se kuci", izjavio je prestolonaslednik Aleksandar primajuci izvode iz maticne knjige drzavljana Jugoslavije 
S teskom mukom, sputavajuci emocije, prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic se obratio prisutnima na svecanosti uprilicenoj u ponedeljak, 12. marta, u londonskom hotelu "Kleridz". 
Kraj progonstva Karadjordjevica 

"Za nekoliko meseci cu okoncati svoju ulogu profesionalnog izbeglice za koju sam mislio da mi je dozivotno dodeljena. Vracam se kuci", izjavio je prestolonaslednik Aleksandar primajuci izvode iz maticne knjige drzavljana Jugoslavije 
S teskom mukom, sputavajuci emocije, prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic se obratio prisutnima na svecanosti uprilicenoj u ponedeljak, 12. marta, u londonskom hotelu "Kleridz". 
(NASTAVAK SA PRVE STRANE) 
- Uveren sam da se nikad vise iz nase otadzbine nece odlaziti silom, a da ce se u nju svi, koji su ikad prognani, vracati s ljubavlju. Pre pedeset sest godina apartman 212 u ovom hotelu bio je proglasen delom Jugoslavije i na tom tlu sam zapoceo svoj zivot izgnanika. Danas, uz prisustvo njegove ekselencije ambasadora Jugoslavije i ministra unutrasnjih poslova Savezne vlade, prestaje progonstvo Karadjordjevica. 
Bio je to zavrsni cin ispravljanja nepravde nanete clanovima dinastije Karadjordjevic Ukazom predsednika Prezidijuma Narodne skupstine FNRJ iz 1947. godine, kojim su im oduzeta drzavljanstva, gradjanska prava i imovina. 
Savezna skupstina SR Jugoslavije je nedavno ukinula ovaj sramni ukaz, a ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic je otputovao u London da prestolonasledniku i ostalim clanovima porodice Karadjordjevic licno uruci izvode iz maticne knjige drzavljana SR Jugoslavije. Clanovi kraljevske dinastije, ciji su preci osnovali Jugoslaviju, konacno su postali njeni drzavljani. 
- Blago receno, ispravlja se greska i princ ponovo postaje nas drzavljanin - rekao je ministar Zivkovic predajuci dokumenta prestolonasledniku Aleksandru. - Siguran sam da je ovo pocetak ispravljanja velikih nepravdi koje je rezim ucinio mnogima i potpuno je prirodno da ispravljanje pocne od porodice Karadjordjevic. Siguran sam da su sada stvoreni uslovi da se princ Aleksandar sa porodicom vrati u zemlju i da nam pomogne da utemeljimo demokratiju i pocetak novog razvoja nase drzave. 
Ova skromna ali i te kako vazna svecanost priredjena je u "Kleridzu" gde se zavrsio izbeglicki put Karadjordjevica zapocet na niksickom aerodromu, a nastavljen visemesecnim putem preko Atine, Jerusalima i Kaira. U tom hotelu je 17. jula 1945. godine rodjen prestolonaslednik Aleksandar. Za tu priliku premijer Vinston Cercil je apartman 212 proglasio za teritoriju Jugoslavije, ustupajuci britanski suverenitet kako bi se mladi princ rodio na svojoj zemlji. 
Prestolonaslednik se skolovao u uglednim vojnim skolama i akademijama u Americi, Skotskoj i Engleskoj i postao oficir britanske armije u kojoj je stekao cin kapetana. Vojna sluzba ga je odvela na Bliski istok, u Italiju i Zapadnu Nemacku, pre nego sto je skinuo uniformu i posvetio se poslovnoj karijeri, s mnogo uspeha. Izvesno je da njegov zivot ne pociva na nepostojecoj "dvorskoj apanazi". 
Upisom u knjigu drzavljana i povratkom imovinskih prava koja tek treba da ostvari daljim zakonodavnim postupkom, prestolonaslednik Aleksandar prakticno zapocinje pakovanje za konacan povratak na - staru adresu, najverovatnije u zdanje Starog dvora u Beogradu. 
- Za nekoliko meseci cu okoncati svoju ulogu profesionalnog izbeglice za koju sam mislio da mi je dozivotno dodeljena - izjavio je prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic londonskom "Sandej telegrafu" i dodao: - Vracam se kuci. 
Princ Petar 
Petar je rodjen u Cikagu 5. februara 1980. godine. On je najstariji sin princa Aleksandra i princeze Marije da Glorije od Orleansa i Bragance. Princ Petar je unuk kralja Petra Drugog. Njegov kum je princ Aleksandar od Jugoslavije, sin princa Pavla, jugoslovenskog regenta. 
Kraljevic Petar je u Cikagu ziveo do kraja 1981. godine da bi se potom sa roditeljima preselio u americku drzavu Virdziniju. Vec 1983. je krenuo u jutarnju predskolsku ustanovu u mestu Tajsons Korner a godinu dana kasnije je poceo da pohadja i dnevni program iste skole. 
U vrhunsku pripremnu skolu u Londonu se upisao 1988. Deset godina kasnije, juna meseca, diplomirao je u Engleskoj. S proleca 1999. kraljevic je na jednom koledzu u Londonu stekao osnovu za obrazovanje iz oblasti umetnosti. U maju prosle godine je zavrsio seriju umetnickih programa sirom Evrope, uglavnom u Spaniji. Trenutno je student druge godine razlicitih oblasti umetnosti u Sjedinjenim Americkim Drzavama. 
Kraljevic Petar govori engleski, spanski i francuski jezik a nastavlja da uci i srpski. Voli snoubord, crtanje i slikanje a zanima se i za muziku i graficki dizajn. Petar je 1991. posetio Srbiju prvi put i to ponovo ucinio jula prosle godine. Proputovao je gotovo ceo svet. 
Princ Filip 
Princ Filip je rodjen u Ferfaksu (Virdzinija) 15. januara 1982. godine. 
On je brat blizanac princa Aleksandra i drugi u redu do trona. 
Kumovi su mu isti kao i kod princa Aleksandra. 
S obzirom na to da su blizanci, dva decaka su imala slicno odrastanje i identicno osnovno i srednje obrazovanje, s tim sto je, pored spanskog jezika, poznavanja drzavne uprave i politike, najvise ocene dobio iz geografije (brat Aleksandar je bolje vladao francuskim). 
Princ Filip je na prvoj godini studija spanskog jezika u Londonu, a uporedo, privatno, intenzivno uci srpski. 
Kao i brat, voli skejtbording, skijanje i ronjenje, a zanimaju ga likovna umetnost, muzika, kompjuteri i nauka. Srbiju je posetio 1991, a Bosnu 2000. godine. 
Princeza Katarina 
Princeza Katarina je rodjena u Atini 13. novembra 1943. godine. Cerka je Roberta i Ane Batis. Skolovala se u Atini i Lozani (Svajcarska). 
Ranije je bila udata. Iz tog braka ima dvoje dece Dejvida i Elison koji imaju svoje porodice i zive u SAD. Princeza Katarina je dosta putovala i zivela u Australiji, Africi i Americi. Princa Aleksandra je srela u Vasingtonu 1984. godine a narednog septembra su se u Londonu vencali. Kum im je bio grcki kralj Konstantin a svedok princ Tomislav, Aleksandrov ujak. 
Princeza Katarina je ucestvovala u brojnim dobrotvornim akcijama, posebno otkako je poceo konflikt u bivsoj Jugoslaviji. Najvise je pomagala deci i starim osobama bez obzira na njihovo versko ili nacionalno poreklo. Ona je pokrovitelj mnogih humanitarnih organizacija. 
Sa muzem i mladim princevima je 1991. prvi put posetila Jugoslaviju i stotine hiljada gradjana su ih docekale sa radoscu i uverenjem da je dinastija Karadjordjevic najbolje resenje za demokratsku buducnost ove zemlje kao ustavne monarhije. Princeza Katarina je Srbiju posecivala 1992, 1993, 1994, 1995. i 2000. godine. Crnu Goru i Kosovo je posetila 1999, a Bosnu 2000. godine. Govori grcki, engleski, francuski i pomalo spanski, a uci i srpski. Princeza voli muziku, knjizevnost i sve sto ima veze sa decom, kuvanjem i pozoristem. 
Princ Aleksandar 
Princ Aleksandar je rodjen u Ferfaksu, americka drzava Virdzinija, 15. januara 1982. godine. On je brat blizanac princa Filipa i treci po redu do trona. 
Roditelji su mu prestolonaslednik princ Aleksandar i princeza Marija da Glorija od Orleansa i Bragance. Unuk je kralja Petra Drugog i kraljice Aleksandre. 
Njegovi kumovi su spanska kraljica, grcki kralj Konstantin i vojvotkinja od Kalabrije. 
Ziveo je u Virdziniji do 1984. da bi potom sa bratom blizancem bio upisan u jedno londonsko obdaniste. Juna prosle godine je zavrsio srednju skolu u Engleskoj sa vrhunskim ocenama iz spanskog i francuskog jezika, poznavanja drzavne uprave i politike. Sada je brucos fakulteta za studije komunikacija u SAD. I dalje vredno usavrsava svoj srpski jezik. 
Princ uziva u skejtbordingu, skijanju i ronjenju. Zanimaju ga kompjuteri, nauka i desavanja u svetu. Srbiju je posetio 1991, a Bosnu 2000. godine. 

PONOSIO SE STO JE SRBIN

Zanimljiva knjiga otkriva kakav je kralj bio prema svojim sradnicima, porodici, diplomatama i zasto ga do kraaja zivota nije napustala nada da ce jednog dana sloboda sigurno vasrsnuti.  Voleo je nase ljude i sa njima otvoreno razgovarao »Kao Srbin sa Srbinom«.  Zenu je uvek oslovljavao kraljicom 
 

Kralj je voleo naseg coveka, voleo je otvoreno da porazgovara kao Srbin sa Srbinom. Voleo je istinu da cuje i nikada se nije obazirao na spoljnu formu i titulu. Kada nekog uvedem koji dolazi prvi put, on se nasmeje, bratski mu pruzi ruku, zahvali se sto je dosao, pa ga ponudi da sedne. Onda otvori tabakeru, ponudi mu i pripali cigaretu. Covek je zbunjen, i ne veruje da mu se to dogadja. Kada posle prijem izadje, kaze kratko: » Divan covek ovaj nas kralj. Bog da ga pozivi«
 Ovako je u svojim zapisima o malo poznatom zivotu kralja Petra II Kradjordjevica u Parizu ostavio trag njegov licni sekretar, gospodin Vlada Vukovic. Knjiga je retkost, i u Londonu je imaji malobrojni Srbi. Jer, rec je o gotovo nepoznatim detaljima iz vladarevog zivota, o tome sta je radio u slobodnom vremenu, gde je putovao, sa kim se druzio, koliko je brinuo o otadzbini i porodici.
 - Stanovali smo u Parizu, a kralj je skoro svakog meseca odlazio u London, gde je bilo najvise ranijih ministara, polotickih predstavnika i diplomata u emigraciji, bas kao i u Svajcarskoj – objasnjavao je Vukovic. Ja sam ostajao u njegovom apartmanu da ga cuvam i odgovaram na telefonske pozive. Kad je odlazio sa porodicom, ostavljao mi je kljuc od sefa. Bio je neverovatno galantan: »Vlado uzmite iz sefa koliko Vam treba«. Po povratku je, naravno, nasao samo  isplacene njegove racune.
 Zenu, kraljicu Aleksandru, je uvek oslovljavao sa »Kraljica«. Bila je mirne prirode, kako je njegov licni sekretar cesto govorio, »klasicni grcki tip: dostojanstvena, ozbiljna, ali sa prijatnim manirima. 

NIJE VOLEO GORILE

- I ona me je oslovljavala sa Vlado – belezio je dalje kraljev licni sekretar. – Kao majka, bila je skoncentrisana na sina. Dok sam obavljao duznost privatnog sekretara, prestolonaslednik Aleksandar je imao nepune dve godine. U Pariz je dosao u pratnji dadilje, a licni zastitnik mu je, pored mene, bio licni kraljev sofer Jovan Tomic. Obicno se znalo: u rano jutro se privucemo vratima sobe gde mali kraljevic spava sa dadiljom, i cim cujemo njegov glas, sretni smo, sve je u redu.
Ali dolazak mladog kraljevica, kako je ostavio pisani trag Vlada Vukovic, doneo je glavobolje onima koji su se brinuli o kraljevoj bezbednosti.
Krenemo u setnju jednim od pariskih bulevara, dadilje ga gura u kolicima, a mi, njegovo obezbedjenje, idemo sa strane i pozadi – prisecao se.- Dete je bilo veselo, mahalo je prolaznicima...
I kralj kao da nije mnogo mario za licnu bezbednost.
Voleo je da izadje pre podne i kupi sveze voce na obliznjem trgu. Jednostavno, sidje niz stepenice i kaze mi: »Vlado, idemo da kupimo voce za Aleksandra«. Krenemo pesice, pojedinci ga prepoznaju i javljaju mu se, prilazimo standu, kupuje voce, stara prodavacica ga odmah prepozna i, govoreci cenu glasno kaze: »Mazeste«. Svi se okrecu, nastavljamo dalje, i tek kad dodjemo u hotel vidimo da smo se svi preznojili  za njegov zivot.
Kralj je imao unutrasnju duhovnu snagu, da podnosi tegobe svakodnevnog zivota, kao i gorcinu u tudjini. Uvek je bio vedar, nasmejan, unoseci veru i nadu okolini i oko sebe, kao i onima sa kojima je prvi put dolazio u dodir. Duznost je svoje ispunjavao sa unutrasnjim ubedjenjem i svescu da cini ono sto mu savest nalaze. 
Gde god da je bio u poseti, bilo to Amerika, Evropa, Kanada ili Australija, posecivao je sluzbu Boziju, a kad se ona zavrsi, sa svima se rukovao – pise dalje njegov licni sekretar.
Posmatrao sam ga i u teskim casovima. Na bolest koju je godinama osecao i znao da nosi u namucenom organizmu, nikada se nije pozalio. Bio je hriscanin u pravom smilsu reci. Osecao je i saosecao sa bliznjima, i podnosio je svoju sudbinu, kao neki deo golgotskog puta koji se mora proci da bi se doslo do vaskrsa slobode i sretnije buducnosti mlade generacije.
Svaki dan kraljaPetra II Kradjordjevica je bio ispunjen radom, bez obzira da li je radni ili praznicni. Citao je mnogo, nasu i stranu stampu. Nije bio bolesni optimista, ni rodjeni pesimista, vec objektivno lice koje se suocavalo sa problemima, sa teznjom da nadje gde je istina i gde je jedino moguce resenje.

PONOSIO SE PRECIMA

 Njegove diskusije sa stranim strucnjacima i odgovori, cak i kada su mu mu postavljali provokativna pitanja, bila su na akademskom nivou. – prisecao se gospodin Vukovic.
Izasao je izgnanickim putem sa ubedjenjem da ce sloboda vaskrsnuti, iz prostog razloga sto je njegov plamen neugasiv, i sto ga je srpstvo nosi kroz vekove u intimnom delu duse. Sa ponosom je govorio: » Ja sam Srbin, potomak Karadjordjevica«. Bio je otac, i prirodno je imao osecaj za mladu generacije.
 Njegov licni sekretar je inace u Parizu stanovao nedaleko od kraljevogov apartmana, sa bratom od strica, djeneralstabnim majorom Bogoljubom Vukovicem, i to u Ulici Konjak Ze broj 7. Zbog toga se vladar na tu temu cesto salio: » Kako da u celom Parizu nadjete ulicu koja se bas zove »konjak? 
 Kralja su pratile mnoge sluybe sveta, a novinari su vrebali savki njegov pokret.
- Srecom se kad je jednom prilikom zvala kraljica iz Venecije – ostalo je zapisano u ovoj zanimljivoj knjizi. – Kao i uvek bila je vrlo ljubazna: »Alo Vlado, kako je kralj, je li umoran?...« Rekoh joj da nije legao, ali je u apartmanu, i tek je onda trazila u vezi sa njim.

NIJE STRAHOVAO

Prilikom jedne posete Minhenu, kralj je pozeleo da ide u »Dojce Muzeum«. Sveta je, ako i uvek bilo puno, imao je pratnju, pa se narod cudio tom  njegovom urodjenom slobodnom kretanju, iako je bilo jasno da mu zivot moze biti ugrozen od politickih protivnika. 
- Jednom smo – zapisao je takodje njegov licni sekretar – imali zajednicku veceru, desetak minuta od hotela u kome je odseo. Jednostavno je rekao: »Idemo peske...« I krenemo peske kroz Minhen, iako je obezbedjenje predvidelo voznju automobilom. Pesice smo se, naravno, i vratili. 

TAJANSTVENA GRETA

U VISEGODISNJOJ saradnji sa kraljem Petrom II, njegov licni sekretar secao se i mnogoh anegdota. 
 - Tako se jednog dana u isti hotel nastanila i Greta Garbo – zapisao je. – Patila je od preterane anonimnosti. Nije zelela da je ma ko pogleda, nosila je neverovatno velike naocare, a koza na licu je bila sva u nekim pegama. Ni personal na recepciji nije smeo da joj se javlja. Ali, dogodilo se da me je kralj pozvao u svoj apartman, kad ispred lifta Greta Garbo. Udjemo zajedno u lift i ja joj okrenem ledja. Znala je da sam sa kraljem i kaze mi ljubazno: »Hvala vam. Vi ste stvarno pazljiv covek«. Od toga se samo meni javljala. Kralj je to znao, smejao se i povremeno bi me pitao: »A sto se Greta Garbo ne javlja meni, nego Vama?« Ja se nasmejem i odgovorim: »To je tajna moga sarma«. 

-Ovo je istorijski i veoma dirljiv trenutak za mene i moju porodicu.  Veoma se ponosimo time sto konacno mozemo da se vratimo kuci i da doprinesemo ostvarenju bolje buducnosti za sve gradjane – izgovorio je prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic pre dva dana na mestu svog rodjenja, u apartmanu 212 londonskog hotela »Klaridzis«, kada je Zoran Zivkovic, jugoslovenski ministar unutrasnjih poslova clanovima prestolonaslednikove porodice zvanicno urucio svedocanstvo o drzavljanstvu.  Sa uverenjem o jugoslovenskom drzavljanstvu pricezi Katarini je u London poslato i pismo Decije bolnice iz Tirsove ulice u Beogradu, sa molbom da Njeno kraljevsko visocanstvo prihvati duznost predsednika Upravnog odbora i kopijom Povelje osnivaca bolnice, kraljice Marije, prestolonaslednikove bake. 
 »Uveren sam da ljudi iz nase otadzbine vise nikad nece odlaziti silom, a da ce se u nju, svi koji su ikada prognani, vracati s ljubavlju, jer to su plodovi demokratije i nauk proslosti«, porucio je prekjuce staresina Kraljevskog doma Karadjordjevic. 
 Prestolonaslednik Aleksandar (1945) je sin jedinac kralja Petra Drugog i kraljice Aleksandre (grcke princeze).  Po srpskoj liniji je potomak Crnoga Djordja, a po rumunskoj kraljice Viktorije.  Na krstenju koje je u Vestminsterskoj opatiji obavio tadasnji srpski patrijarh Gavrilo (Dozic) kumovi su mu bili engeski kralj Dzordz Sesti i njegova kci princeza Elizabeta, sada britanski suveren.  Skolovao se u Svajcarskoj, SAD, Skotskoj i Engleskoj.  Po zavrsenoj Britanske kraljevskoj vojnoj akademiji postao je britanski oficir.  Tokom vojnicke karijere sluzbovao je na Bliskom istoku, u Italiji i Zapadnoj Nemackoj.  Potom se posvetio poslovnoj karijeri. 
 Iz prvog braka sa brazilskom princezom Marijom de Glorijom od Orlensa i Bragance ima tri sina:  priceve Petra (1980) i blizance Filipa i Aleksandra (1982).  Od 1985. godine u braku je sa Grkinjom Katarinom Batis.  Trenutno zivi u Londonu.  U prestolonaslednikovoj zvanicnoj biografiji na listi njegovih interesovanja nalaze se skijanje na snegu i vodi, jedrenje, ronjenje i podvodna fotografija.  Govori vise svetskih jezika, a i sa srpskim sve vise napreduje.  Vazi za dobro obavestenog coveka, umerenog u nastupu i izjavama, koji se u krugu prijatelja ne ustrucava da pokaze i iskru balkanskog temperamenta.  U poslednjih nekoliko meseci, od pada Milosevicevog rezima, dva puta je boravio u Srbiji, umirujuci one koji pate od neobuzdanog straha od krune i monarhije da se on zalaze »za krunisanje demokratije«. 
 -Ne bezim od nasledja i imena, ali na narodu je da odluci ko ce da vlada.  Moj povratak je realan, ali smatram da to treba uraditi polako, korak po korak, sa dopustenjem vlade – porucuje prestolonaslednik Aleksandar koji se u poslednjih deset godina zalagao i radio na ujedinjenju srpske opozicije, humanitarnoj pomoci za nas narod i slobodu medija u Jugoslaviji. 

Jelena Tasic 

London, 12. marta 2001. 
 U londonskom hotelu »Claridge« (cita se »Kleridz«) odrzana je danas ceremonija urucivanja sertifikata o drzavljanstvu prestolonasledniku Aleksandru Drugom Karadjordjevicu i clanovima njegove obitelji.  Savezni ministar za unutrasnje poslove Zoran Zivkovic, u pratnji ambasadora SRJ u Ujedinjenom Kraljevstvu Vladete Jankovica, je u apartmanu 212, gde se Princ Aleksandar rodio pre 55 godina, svecano urucio kraljevskoj porodici potvrde o drzavljanstvu, koje im je komunisticka vlast oduzela posebnim dekretom 1947. godine. 
 Prestolonaslednik Aleksandar se uzbudjenim i drhtavim glasom zahvalio ministru Zivkovicu i novoj demokratskoj vladi SR Jugoslavije na ovom civilizacijskom aktu koji ce omoguciti clanovima kraljevske porodice da se vrati u svoju zemlju ne vise kao posetioci i izbeglice, vec kao njeni gradjani koji zele da ucestvuju u njenoj demokratskoj i privrednoj obnovi.  Svoj napisani govor Princ Aleksandar je, vidno uzbudjen i sa suzama u ocima, skratio i zavrsio recima:  »Idemo kuci«. 
 Na pitanje novinara da li ce Jugoslavija ponovo postati monarhija, ministar Zivkovic je citirao ranije izjave prestolonaslednika kako je u Srbiji 5. oktobra krunisana demokratija, a da ce i pitanje eventualne restauracije monarhije doci na red.  Ministar Zivkovic je istakao da u Srbiji trenutno ima bar 100 pitanja koja se moraju urgento resiti kako bi se uspostavio normalan zivot gradjana. 
 U post-ceremonijalnom obracanju novinarima Princ Aleksandar je apelovao da se vlade Britanije, Evropske Unije, kao i Sjedinjenih drzava sto pre angazuju oko obnove bombama i komunistickim terorom razrusene i opljackane zemlju, istakavsi da recimo Dunav ni do danas nije rasciscen i osposobljen za plovidbu.  Govoreci o svom narodu kao vrednom i radnom, prestolonaslednik je pozvao i privatne investitore da sto pre dodju u Jugoslaviju i uloze novac u projekte koji ce pomoci nasu zemlju, dati posao ljudima, a njima doneti dobar profit. 
 Ceremoniji su prisustvovali i gotovo svi clanovi krunskog saveta i veca, kao i istaknuti srpski rojalisti iz Britanije,od kojih vecina tu zivi jos od Drugog svetskog rata. 
 Profesor imovinskog prava na beogradskom pravnom fakultetu i clan krunskog veca, Dr. Slobodan Perovic, u izjavi za nas list je objasnio kada ce Karadjordjevici moci da dobiju nazad i svoju imovinu koja im je vec pomenutim dekretom konfiskovana:  »Zakon koji je donesen pre nekoliko dana predvidja ukidanje tog sramnog akta iz 1947. godine kada je jedan ne-Srbin lisio Srpstvo potomaka Karadjordja.  U tom zakonu, kada je rec o imovini, kaze se da ce se imovinski odnosi regulisati posebnim zakonom.  To znaci da danas oni nisu regulisani, vec je to ostavljeno i rezervisano za jedan posebni zakon koji moze biti zaista sasvim poseban (odnositi se na ovu konkretnu materiju), a moguce je da bude deo nekog opstijeg zakona kojim ce se ispraviti naoruzana nepravda koja je trajala pedeset i nesto godina.  Neki zakon o denacionalizaciji bi mogao to da bude, mada termin nije bas najpogodniji.  Sve u svemu, moguce je doneti poseban zakon o imovinskim odnosima, ili ce to biti odredbe u nekom opstijem zakonu – to je nebitno pitanje.  Bitno je da ce se imovinski odnosi regulisati u nekom opstem ili posebnom zakonu u jednom doglednom vremenu, koje ja ne mogu da procenim«. 

 U SCENI punoj snaznih emocija I istorijskog znacenja, juce su u Londonu prestolonasledniku princu Aleksandru Karadjordjevicu I njegovoj porodici urucena uverenja o drzavljanstvu koja su im bila uskracena odlukom starom pedeset I tri godine. 

 U hotelu “Kleridzs”, u samom centru Londona, njegovo visocanstvo, princ Aleksandar primio je iz ruku saveznog ministra unutrasnjih poslova, Zorana Zivkovica, dokumente nakon sto je Savezna skupstina ukinula akt Skupstine FNRJ iz 1947. godine, kojim je oduzeto drzavljanstvo I konfiskovana celokupna imovina kraljevskoj porodici. Dekret o oduzimanju drzavljanstva I zabrani povratka Karadjordjevica potpisao je osmog marta 1947. dr Ivan Ribar, tadasnji predsednik prezidijuma Narodne Skupstine FNRJ, a akt o oduzimanju imovine Edvard Kardelj. 

 “Uveren sam da se vise nikada iz nase otadzbine nece odlaziti silom I da ce se u nju, svi koji su ikada prognani vracati sa ljubavlju”, rekao je princ primajuci dokument o drzavljanstvu, da bi, savladan suzama, prekinuo unapred napisani govor.  Pribravsi se nakon zagrljaja sa suprugom, princezom Katarinom, princ je, jos uvek u suzama primetio: 
 “Kao sto vidite, ne mogu da se savladam.  Uostalom, ja se vracam kuci”. 
 Ministar Zoran Zivkovic je pred prepunim apartmanom visokih zvanica predao princu Aleksandru, pored uverenja o drzavljanstvu I zapisnik sa sednice Savezne skupstine, na kojoj je ukinut ukaz iz 1947. 
 Prestolonaslednik je, zatim, odveo goste I veliku grupu novinara u sobu u kojoj se rodio nakon bekstva kralja Petra i kraljice Marije u London ispred nacisticke okupacije Jugoslavije 1941. 
 Tadasnji predsednik britanske vlade, Vinston Cercil je bio proglasio hotel “Kleridzis” suverenom jugoslovenskom teritorijom kako bi novorodjence kralja Petra moglo da ugleda svet na teritoriji svoje otadzbine. 
 Odgovarajuci na pitanja novinara, prestolonaslednik je potvrdio da se, zajedno sa porodicom definitivno vraca u zemlju.  Vreme povratka nije precizirao, ali je nagovestio da ce to biti uskoro i da “nema zurbe”, glavno je da su “vrata otvorena”. 
 Na pitanje da li ce postati novi kralj Jugoslavije, princ Aleksandar je odgovorio da mu to nije u prvom planu.  Zeli da pomogne da se Jugoslavija izvuce iz teskoca u koje je zapala.  Pozvao je SAD i EU da pomognu u obnavljanju zemlje.  Posebno je apelovao na Evropu da sto pre pritekne u pomoc u otvaranju Dunava za slobodnu plovidbu. 
 Ministar Zivkovic, upitan o buducnosti monarhije u Jugoslaviji, odgovorio je da zemlja trenutno ima na stotine hitnih problema za resavanje, ali da ce pitanje monarhije svakako doci na dnevni red. 
 Na svecanosti u hotelu “Kleridzis” urucene su uverenja o drzavljanstvu i za princezu Katarinu i prestolonaslednikove sinove Petra (21), Filipa (19) i Aleksandra (19).  Ceremoniji je prisustvovao i jugoslovenski ambasador u Londonu Vladeta Jankovic. 

Dejan Lukic 

Uverenja o jugoslovenskom drzavljanstvu kraljevskoj porodici juce je urucio jugoslovenski ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic. Na ceremoniji su bili i jugoslovenski ambasador u Londonu Vladeta Jankovic i clanovi Krunskog veca i krunskog saveta: Dragomir Acovic, Dragoljub Kavran, Djordje Novakovic, Slobodan Perovic i Pavle Nikolic. Zbog obaveza na fakultetu sa svecanosti je izostao jedino najstariji prestolonaslednikov sin Petar. 

Prestolonaslednik Aleksandar je, primajuci uverenje o jugoslovenskom drzavljanstvu, istakao da ovim cinom "prestaje progonstvo doma Karadjordjevica" i podvukao da je "uveren da ljudi iz nase otadzbine vise nikad nece odlaziti silom, a da ce se u nju, svi koji su ikada prognani, vracati s ljubavlju, jer to su plodovi demokratije i to je nauk proslosti". 

Naglasivsi da je ovo istorijski i veoma dirljiv trenutak za njega i njegovu porodicu, NJKV Aleksandar je porucio da ce pomoci obnovu i prosperitet Jugoslavije i njenog naroda: "Veoma se ponosimo time sto konaccno mozemo da se vratimo kuci i da doprinesemo ostvarenju bolje buducnosti za sve gradjane", kazao je prestolonaslednik ..Ministar Zivkovic je rekao da je vracanjem jugoslovenskog drzavljanstva dinastiji Karadjordjevic "ispravljena velika istorijska nepravda". 
R. Loncar 

LONDON - Jugoslovenski prestolonaslednik princ Aleksandar Karadjordjevic i princeza Katarina izjavili su da nameravaju da se za nekoliko meseci za stalno presele u Beograd, i da im je neposredan cilj pomoc u postavljanju tamosnjeg drustva i privrede na noge, pre nego obnova monarhije. 

Visnja Vukovic 

 Licni nakit, skulpture, drvorezi, bakrorezi, zlatno i srebrno posudje, escajzi, odlikovanja, zbirke umetnickih slika, stilski namestaj, skupoceni tepisi, akcije, zlato u polugama...bogatstvo od koga se obicnom smrtniku zavrti u glavi.  A najvecim delom je nestalo bez traga. 
 Iako su generacije skolaraca godinama slusale o epohalnom begu mladog kralja Petra Drugog sa basnoslovnim dragocenostima u Englesku, a narod, za razliku od njegovog dede Petra Prvog, ostavio na cedilu, istina se bitno razlikuje.  Bar u onom delu o bogatstvu.  Petar je samo manji deo toga uspeo da spakuje u avion za London.  Ostalo je pokradeno bez milosti i morala.  Mnogi tvrde da je veliki deo zavrsio u Vatikanu.  »Tito je njihovim dragocenostima podmicivao vlastodrsce sirom sveta, a posebno Italijane i Vatikan, kako bi zadrzao granice Hrvatske i Slovenije«. 
 Veliki broj umetnickih dela zavrsio je u spavacim sobama novopecenih revolucionara, koji su bez reda i rasporeda odvlacili ono sto im se dopalo.  Njihovi prethodnici Nemci bar su sve oduzete predmete pedantno belezili. 
 Potomcima vodje Prvog srpskog ustanka-vozda Karadjordja ukinuta su sva prava.  U Beogradu je ostao jedino princ Djordje, koji je tu ziveo sve do smrti.  Zato je morao da se odrekne svog imetka, pa cak i da sopstveni automobil ustupi Josipu Brozu.  Bio je redovni posetilac kafane »Kod ruskog cara« (restoran za samoposluzivanje »Zagreb«) u Knez Mihailovoj.  Opstao je, mozda, kao dokaz demokratskog opredeljenja nove revolucionarne vlasti. 
 Ostali Karadjordjevici u proteklih pola veka rasuli su se po svetu.  Zenili, razvodili i radjali.  Snalazili su se kako je ko znao i umeo.  Zbog nekih njihovih brakova engleskoj kraljevskoj porodici dizala se kosa na glavi, jer samo obicni smrtnici imaju privilegiju da se zene i udaju iz ljubavi.  Mnogi evropski dvorovi preziru ih zbog toga.  Ili, mozda zbog siromstva u koje su Karadjordjevici posle 50 godina potucanja po svetu morali da zapadnu. 
 Clanovi jedne od najmocnijih evropskih dinastija u vreme ubistva kralja Aleksandra Prvog u Marseju postali su obicni ljudi.  I vise of toga.  Bavili su se sitnim biznisom, uzgojem jabuka, a neki potomci (Katarina Oksemberg, cerka princeze Jelisavete) cak i glumom.  Ipak, prestolonaslednik Aleksandar drzao je do nekih kraljevkih manira.  Prilikom primanja stranaka u svom birou unosio bi srpsku zastavu i grb.  Plava krv jaca je od siromastva. 
 Glavobolje Karadjordjevica nece prestati kada im impovina bude vracena.  Za vratom ce imati poreze na svojinu.  Prema nekim procenama, samo za odrzavanje Dedinjskog kompleksa potrebno je vise od milion i po dinara mesecno. 
 Kako je u Srbiji na snazi predsednicki sistem mogli bi kao i mnoge evropske dinastije, otvoriti vrata svojih dvoraca za razgledanje.  Tako bi i Srbi konacno usli u »zabranjeni grad«.  I videli da nisu »tikva bez korena«. 

A.Z.I.