Nedjelja, 21. februar

NAS GOST: PRINC ALEKSANDAR KARADJORDJEVIC

SVE JE JAKO TUZNO

Nijesam revansista, ali sve te ljude koji su Srbiju doveli do kolapsa - volio bih da vidim penzionisane. U Belom dvoru se od 1945. smjenjuju „kraljevske porodice". Rambuje je logican nastavak katastrofalne politike 

Slobodana Milosevica. Definitivan krah se moze izbjeci samo ako Srbija obezbijedi demokratske promjene i postovanje ljudskih prava
Princ Aleksandar Karadjordjevic ovih dana je u Londonu razgovarao sa nasim saradnikom Matom Pavicevicem.
„Pobjeda nedjeljom" iz opsirnog intervjua izdvaja odgovore koji se ticu njegovih vidjenja aktuelnih prilika u Srbiji i narocito toka pregovora o rjesavanju kosovskog problema.
Princ Aleksandar Karadjordjevic govorio je i o Crnoj Gori, o njegovim vezama sa princom Nikolom Petrovicem NJegosem, o imovini svoje porodice, zivotu daleko od zavicaja...

SRBIJA: U otadzbinu nameravam da odem sto je pre moguce. Za to sam uvijek raspolozen i siguran sam da bih mogao posluziti mom narodu da se izvuce iz kolapsa u kome se nalazi. Voleo bih da vidim promene na bolje u Srbiji, voleo bih da postanemo deo sveta. Kao covek nijesam ravansista - voleo bih da vidim sve te ljude - koji su Srbiju doveli do ovoga penzionisane, sklonjene sa vlasti. One iste koji su stvorili negativni nacionalizam, zloupotrebljavajuci i religiju, i to iskljucivo u cilju osvajanja i ocuvanja vlasti. LJude koji lazu i koji igraju igre sa svojim narodom, kome predstoji teska buducnost ukoliko ne promenimo kurs. A oni su i na vlasti, a ima ih i u koaliciji i opoziciji.

UZASI: Prvi put kada sam boravio u Srbiji, oktobra 91. godine, ucinio sam sve sto je bilo u mojoj moci da se sretnem sa svim vodecim politicarima, ne samo sa opozicijom. Medjutim, kao i danas, oni su me ignorisali, kao da ne postojim.
Kada sam se rodio ovde u Londonu, rodio sam se na jugoslovenskoj teritoriji. A 1947. godine, kada sam imao dve godine nama je oduzeto drzavljanstvo, sva prava i sva imovina, tako da ja prakticno i ne postojim.

Pokusao sam te 1991. godine da vidim ne samo opozicione lidere nego i clanove vlade, ali bio sam ignorisan. Bio sam samo tri dana. Bilo je mnogo problema zato sto sam tako toplo docekan od naroda, a narod je upravo ono sto cini jednu zemlju - njena sadasnjost i njena buducnost. I onda rat koji je kao sto znate prvo poceo u Sloveniji. Otisao sam i 92. godine kada je rat vec poceo u Bosni. Uzasne stvari su se dogodile, ljudi su ubijani i povredjivani, kako su mi to Amerikanci rekli: „Imate vijetnamsku situaciju"! I ponovo su ljudi - narod zeljeli da ja ostanem. Ali gde? U hotelu? Ja nisam covek koji bi mogao da zivi u hotelu, a pogotovo kada se u mojim kucama, Starom i Belom dvoru smenjuju „kraljevske porodice" od 45. godine. I to porodice koje na potpuno nedemokratski nacin, misle samo na svoje interese a protivno interesima svoga naroda, koji su zapravo neprijatelji svoga naroda. Poslije tog boravka pocela su podmetanja - kao na primer pismo Patrijarhu srpskom Pavlu koje sam navodno ja napisao, pa zatim sve sto je bilo u njihovoj moci da me obrukaju.

RAMBUJE: Sastanak u Rambujeu je logicni nastavak katastrofalne politike Slobodana Milosevica koji je, sluzeci se negativnim nacionalizmom, dosao na vlast. Kao i Jerusalim za Jevreje tako je i Kosovo sveta zemlja za nas. Nema potrebe da ponavljam istorijat i pominjem Kosovsku bitku. Problem je u tome da ukoliko u Beogradu nastave da razlicite narode ne tretiraju ravnopravno - Kosovo ce ostati stradalnicko. U Rambujeu mi nemamo ono sto je najvaznije a to su kljucne licnosti koje mogu da rese problem. Istina je da mi imamo na Kosovu albanski terorizam, ali imamo i drzavni terorizam ministarstva unutrasnjih poslova, njihove policije i njihovih anti-teroristickih trupa.

Jedino sto je moguce uraditi jesu korenite promene koje treba da se odigraju u Beogradu. Demokratske! 

Ekonomske su takodje veoma vazne, ali svakako ne one koje se sada desavaju gde rezim prodaje ono sto je narodno - ne da bi poboljsao situaciju nego da bi opstao.

Mislim da bi od svega bilo najbolje prici problemu u celini - balkanizovati ga - a to znaci da ne samo u Beogradu, nego i u Zagrebu, Sarajevu i Tirani treba otvoriti novu stranicu, jer cela regija strada u velikoj nemastini, svuda vlada kompletni kolaps. 
Moja je nada da ce Kosovo ostati u danasnjoj Jugoslaviji. U tom slucaju, ekonomske promjene bi dovele do toga na narodima - ljudima vise ne bude vazno koje su religije ili nacije vec da mogu da zive u miru. Kako bi Australija izgledala kada bi tamo ostali samo Aboridzini, ili anglo-saksonci, ili: kako bi izgledao London koji ima nekoliko miliona ljudi od kojih veliki broj dolazi iz svih delova sveta? Kako bi bilo izbaciti sve te ljude - mislim da ne bi mnogo stanovnika ostalo ni u Australiji ni u Londonu. Takav je i Beograd u kome zive razlicite nacionalnosti i razlicite vere. Ukoliko se ne pristupi ovom problemu na pravi nacin - sta je sledece? Sandzak, Vojvodina... I sta ce nam ostati - Sumadija. Jer fakat je da imamo coveka kome je najpre stalo do licnog bogacenja, coveka koji je vec van zemlje pripremio svoj odlazak. Iskreno se nadam da ce jednoga dana tamo i otici.

AMBASADOR: Ono sto je Srbiji najneophodnije u ovom trenutku jesu obezbedjenje ljudskih prava i demokratske promene. Samo u tom slucaju mi mozemo da budemo veci teritorijalno, a i po znacaju i vaznosti svetu.

Bio sam na sahrani kralja Huseina. Tamo sam se sreo sa „svetom". Bio sam impresioniran. Kralj Husein je bio musliman. Bio je veliki covek! Uvek cu pamtiti sta mi je govorio o postovanju prema svim ljudima. Mislim da je to kljucno pitanje i da to treba da bude politika i u nasoj otadzbini. Samo na tj nacin mozemo da izbegnemo probleme a i dalji raspad Jugoslavije.

U Amanu sam imao prilike da pomenem ova bolna pitanja. Putovao sam sa Princom Carlsom, sa kojim sam blizak prijatelj i koji me u ovakvim prilikama pozove da idem njegovim avionom. Tamo sam imao i kratke razgovore sa Jeljcinom, Klintonom, Sirakom, Arafatom i Blerom. Sve ove razgovore, najkrace mogu da ocenim kao izuzetne. Imam utisak da svi oni stvarno brinu o situaciji u nasoj zemlji. Pitali su me sta ja mislim - koji je moj stav i pogled na to kako resiti te velike probleme? Ja sam svima isto odgovorio: demokratske promene su neophodne. Ne moze se ocekivati da ce se one desiti preko noci, ali u jednoom razumnom periodu. Svi su me pazljivo saslusali - kao ambasadora svoje drzave i svoga naroda. Ali, ja sam u beznadeznoj situaciji, jer ja u otadzbini nisam i nemam iza sebe demokratsku vladu ciji bi zapravo ambasador i trebalo da budem, posto sam stekao i mislim da imam mnogo dobronamernih prijatelja medju svetskim liderima. Ali to sto radim - radim, jer sam siguran da sam u srcima naseg napacenog naroda i zato cu i nadalje ciniti sve sto je u mojoj moci da pomognem svoju otadzbinu.

TUZNO: Kao sto je poznato, mi nismo jedina kraljevska kuca kojoj je sve oduzeto. Dinastiji Karadjordjevic je sve konfiskovano poslije Drugog svetskog rata, uz objasnjenje da je sve sto je oduzeto bilo narodno. Porodica Karadjordjevic je imala veliko imanje i bila je bogata. (Rodonacelnik Karadjordje je bio bogati zemljoradnik, njegov sin Knez Aleksandar je, pored svoga nasljedja, znatno uvecao svoju imovinu ozenivsi se Persidom Nenadovic, ciji je otac u to vreme bio jedan od najbogatijih Srba, prim. M. P.)

U vreme Tita bio je veliki skandal o tome kako je moj deda Kralj Aleksandar imao tajni racun i sef u Svajcarskoj. I u poslednjih, nesrecnih, deset godina, pricale su se razne price u vezi toga. Bilo bi to lepo da je istina. Posto nije - kao i svi drugi imamo kredite, placamo kirije, struju - radimo da bismo ziveli kao i svi ljudi.
Cinjenica je da u Starom i Belom dvoru, koji je vlasnistvo moje porodice a koji su takodje i nasledje pa i simbol u nasem narodu, czive te nove „kraljevske porodice", sto sam vec pomenuo.
To je prava kradja - ne mogu ni da zamislim sebe da bih mogao da zivim u necijoj kuci, koja je bespravno oduzeta. To je sve jako, jako tuzno.

PRINC NIKOLA

Nikola Petrovic NJegos i ja smo se do sada nekoliko puta sretali u Parizu. Ja ga postujem i kao rodjaka a i kao umetnika. On je izvanredan umetnik. Smatram da bi trebalo da ga postuju i u Crnoj Gori. Nadam se da ce se i on jednoga dana vratiti i zivjeti tamo.
Za vrieme prenosa posmrtnih ostataka Kralja Nikole i Kraljice Milene i njega su pokusali da zloupotrebe, ali je on to odbio. Crna Gora je bila deo Kraljevine i ne smatram da je bilo sta lose u tome da Crnogorci imaju pozitivni nacionalisticki stav - u smislu da su ponosni sto su Crnogorci, jere je to izuzetno lepa zemlja i divan narod. 

Beograd bi trebalo da ostane nas zajednicki glavni grad a Crna Gora bi trebalo da ima punu ravnopravnost u zajednickoj drzavi u kojoj bi doslo do demokratizacije na svim nivoima, gdje bismo slobodno mogli svi da raspravljamo ko smo i sta smo i odakle smo; da svi raspravljamo o nasim grbovima, o nasim himnama, ali da smo zajedno u otvorenom i ravnopravnom dijalogu.

CRNA GORA

Bilo bi mi veoma tesko ako bi doslo do rascepa, odnosno odvajanja Srbije i Crne Gore. Ali, to je opet ista politika - diverzija - problemi ovde problemi onde, raznorazne gluposti a u stvari anestetik za narod koji treba da bude uspavan - zavaran. Tako je i u ovom slucaju.

Ja sam poslao cestitku gospodinu Milu DJukanovicu kada je pobedio na izborima i pozeleo mu sve najbolje. Ja, medjutim, i dalje ocekujem da vidim bitnije promene u cilju poboljsanja zivota jugoslovenskih gradjana, promene koje ce biti najpre u njihovom interesu. Od njega ocekujem da ce uspeti da prenese „zdraviji razum" (common sense) u Beograd. Video sam nekoliko pozitivnih stvari, ali u ovom trenutku me veoma, veoma zabrinjava buducnost.