BELGUEST, 27.11.2001.

U poseti Kraljevskim Dvorovima

Dvor ponovo živi

Posle šest decenija izgnanstva srpska dinastija Karađorđević ponovo je u Beogradu!

Nedugo posle petooktobarskih promena, nova vlast je odlučila da dvorski kompleks na Dedinju – srpsku Bakingemsku palatu – ustupi na korišćenje njihovim pravim vlasnicima – porodici Karađorđević. Odluka je usvojena aklamacijom i to ne samo u vladajućoj koaliciji, već i među građanima Srbije. Tako su se, posle 60 godina, Karađorđevići iz izgnanstva vratili u Beograd.

Mnogi poznavaoci istorijskih prilika tvrdili su da je baš zbog proterivanja naslednika Karađorđa, osnivača srpske dinastije, navučena i zla sreća koja je dugo potom pratila njegove podanike.

Odmah pošto je dobio ključeve Belog i Starog dvora, njegovo kraljevsko visočanstvo-prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević sa suprugom princezom Katarinom, uselio se u najčuvenije dvorce Srbije.

SADA I NEKADA

Od tada, dvor je postao mesto okupljanja najuticajnijih ličnosti naše zemlje. Večernji prijemi koje priređuje prestolonaslednik Aleksandar postali su važan deo društvenog i kulturnog života Srbije i Jugoslavije. Mnogi konstatuju-i političkog. Gosti dvora bili su i predsednik SRJ Vojislav Koštunica sa suprugom, premijer Srbije Zoran Đinđić, takođe, sa suprugom, članovi savezne i republičke administracije, kao i svi ambasadori i otpravnici poslova akreditovani u Beogradu.

Povratak dinastije Karađorđević svakako vraća stari sjaj Beogradu i Srbiji. Beli i Stari dvor u kojima sada živi princ, približava Beograd po imidžu onim evropskim gradovima sa sličnom monarhističkom istorijom.

Priča o istoriji dinastije Karađorđević i dvorovima na Dedinju, zapravo je istorija Srbije. Dinastija Karađorđević stara je dva veka. Godine 1804. imućni srpski trgovac Đorđe Petrović, nazvan od Turaka zbog svoje hrabrosti i surovosti Karađorđe (Crni Đorđe), podigao je Srbe na ustanak protiv Otomanskog osvajača. Godine 1811. proglašen je za vladara, a njegova porodica dobila je pravo nasleđa krune. Posle gotovo jednog veka, godine 1903. Skupština Srbije odlučila je da princ Petar Karađorđević, Karađorđev unuk, stupi na presto. Sa kraljem Petrom I u Srbiji je počela era demokratije i liberalnog upravljanja zemljom. Njegova rezidencija bila je u centru Beograda i danas se u njoj nalazi Skupština grada Beograda.

IZGRADNJA DVORSKOG KOMPLEKSA

Sin kralja Petra, kralj Aleksandar I Karađorđević, posle ženidbe s Marijom Rumunskom 1922. godine, odlučio je da izgradi letnjikovac. Odabrao je prostor na Dedinju – danas najlepšem rezidencijalnom prostoru Beograda. Glavni projektant dvora-letnjikovca bio je arhitekta Živojin Nikolić, a projektovanje enterijera i parka povereni su ruskim arhitektama Nikoli Krasnovu i Sergiju Smirnovu. Radovi su završeni 1934. godine. Stari dvor, kako se danas naziva, u kojem odnedavno živi unuk Aleksandra I Karađorđevića-Aleksandar II –jednospratna je rezidencija srpsko-vizantijskog stila. Dekoracija stubova, prozora i dovratnika na fasadi i enterijeru rađena je u plitkom reljefu zoomorfne i biljne ornamentike. Fasada je obložena čuvenim belim mermerom sa ostrva Brača od koga je izrađena i kamena kolonada koja povezuje glavni objekat sa crkvom. Zanimljivo je da je i Bela kuća u Vašingtonu obložena bračkim mermerom. Dvorska crkva je posvećena porodičnom patronu – Svetom Andreju Prvozvanom i projektovana je po ugledu na Milutinovu Kraljevu crkvu manastira Studenice.

Stari dvor je još bio u izgradnji kada je kralj Aleksandar I poželeo da sagradi kuću i za svoju decu. Želja mu je bila da svakom sinu izgradi apartman na posebnom spratu, kao i sobe za vaspitače i dva apartmana za goste. Izgradnja je započeta 1934. godine prema projektu arhitekte Aleksandra Đorđevića. Zdanje je završeno 1936. godine i to je današnji Beli dvor-verovatno najmističnija građevina u istoriji Srbije.

Ime-Beli dvor-dao joj je knez Pavle, prvi stanar velelepnog zdanja, koji je kao namesnik vladao zemljom posle ubistva kralja Aleksandra I u Marseju. Idejni tvorac ovog velikog graditeljskog poduhvata, kralj Aleksandar I, osnivač one velike Jugoslavije, veliki državnik, diplomata, političar i ratnik, nije dočekao da vidi završene radove.

ŽIVOT VAN OTADŽBINE

Vrtlog istorije je 1941. godine povukao čitavu kraljevsku porodicu u izbeglištvo. Posle napada nacista na Jugoslaviju, Aleksandrov sin, kralj Petra II i jugoslovenska vlada povukli su se iz Beograda preko Atine, Jerusalima i Kaira u London, gde su se pridružili mnogim vladama u izgnanstvu.

Bilo je to dugotrajno izgnanstvo, jer istorija je bila nemilosrdna-u pratnji sovjetskih tenkovskih brigada 1944. godine, partizani su ušli u Beograd i oformili komunističku vladu. Godinu dana kasnije, monarhija je nezakonito ukinuta, a Jugoslavija se preobrazila i više od pet decenija ostala totalitarna jednopartijska država. Kralj Petar II nikad nije abdicirao. Rođenje njegovog sina Aleksandra II Karađorđevića 17. jula 1945 godine smatra se jednom od najpotresnijih ali istovremeno i najuzbudljivijih srpskih priča.

Naime, prestolonaslednik Aleksandar se rodio u apartmanu londonskog hotela «Kleridž», ali budući da je naslednik prestola morao da bude rođen na jugoslovenskom tlu, britanska vlada je hotelski apartman broj 212 proglasila jugoslovenskom teritorijom.

Prestolonaslednika je u Vestminsterskoj opatiji krstio njegova Svetost patrijarh srpski gospodin Gavrilo. Kumovi su bili kralj Džordž VI i tadašnja princeza Elizabeta, sada njeno kraljevsko veličanstvo kraljica Elizabeta II.

Negde baš u vreme kada je prestolonaslednik Aleksandar II ugledao svet, u Beli dvor na Dedinju uselio se maršal Josip Broz Tito, doživotni vođa komunističke Jugoslavije.

KRAJ ISTORIJSKE NEPRAVDE

Posle decenija izgnanstva, princ prestolonaslednik Aleksandar II je kročio na tlo Srbije tek 1991. godine, kada su ga oduševljeno pozdravile stotine hiljada ljudi. Kao ubeđeni borac za demokratiju, aktivno se pridružio borbi svog naroda za oslobođenje od totalitarnog režima. Njegova borba i borba naroda nije bila uzaludna. Aleksandar II konačno živi u kući svoga dede i svoga oca, a Beograd danas ponovo ima svoj istinski Kraljevski dvor.

Dinastija Karađorđević je ceo dvorski kompleks uredila i opremila vrednim umetničkim delima. Iz dvorske riznice mogu se potpuno slučajnim uzorkom izdvojiti skulpture «Sfinga» i «Miloš Obilić» rad poznatog vajara Ivana Meštrovića. U slobodnom prostoru može se videti izvanredna bronzana skulptura «Violinist», rad vajara Tome Rosandića.

Dvorski saloni su poseban svet-na primer, u svečanom salonu jedan zid ukrašava raskošna tapiserija iz XVII veka izrađena u francuskim radionicama. Nameštaj, biblioteka, predmeti svakodnevne upotrebe, slike-svaki detalj privlači oko. U dvoru možete videti slike Rembranta, Pusena, Veroneza... Svaki detalj svedoči o ukusu i, naravno, o našem istinskom evropejstvu, koje nije nastalo u sadašnjem trenutku, i nije nastalo iz puke nužde, već je deo naše duge tradicije.

Prestolonaslednik Aleksandar je nagovestio da će uskoro ova prelepa zdanja otvoriti za javnost, koja će konačno i uživo moći da se upozna sa lepšim i uspešnijim delom svoje istorije.

Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević

Dvor je moj dom

Kompleks Kraljevskog dvora, u kome su živeli moj otac kralj Petar II i moj deda kralj Aleksandar I, za mene je pre svega porodični dom.

Međutim, to je istovremeno i istorijski i kulturni spomenik, jedna nedeljiva celina koja treba da se sačuva i za potonje generacije. Želja mi je da tu bude mesto susreta prošlosti sa budućnošću, istorije sa savremenicima, ljudi sa ljudima, naroda sa narodom. Zato nameravam da što više ljudi poseti Dvor, da u njemu upriličim ozbiljne razgovore o putevima našeg razvoja, i verujem da će atmosfera i mesto doprineti da se shvati kako sve što se danas odluči ima svoje posledice u bliskoj i u dalekoj budućnosti.

Knjiga gostiju

Dvorove na Dedinju su mnogi u Srbiji nazivali «zabranjeni grad», jer su u doba komunizma bili strogo čuvani od očiju javnosti. Ipak, zanimljivo je da se danas podsetimo bar nekih ličnosti koje su tamo boravile.

Prvi gost bio je car Haile Selasije 1954. godine. U dokumentima je zapisano da je za doček cara bio potreban i poseban protokol. Jugoslovenski komunistički funkcioneri su samo za tu priliku šili frakove, nabavljali cilindre i bele šalove.

Gost na dvoru je bio i šef SSSR-a Nikita Hruščov. Sovjetske prethodnice pažljivo su obilazile dvor, a naročito famozni KGB. Pregledana je svaka stopa, a obaveštajci su merili čak i radijaciju. Nikita Hruščov je, beleže hroničari, bio oduševljen superluksuzom dvora.

U vreme hladnog rata u Beograd je stigao i predsednik SAD-a Ričard Nikson. Bilo je to 1970. godine. Opet je pitanje bezbednosti američkog predsednika bilo primarno. Veliki transportni avion je u Beograd dovezao nekoliko blindiranih kadilaka, a na zgrade dvorova postavljene su brojne antene za komunikaciju. U suteren Starog dvora, koji je uređen i oslikan po uzoru na odaje ruskog carskog dvorca-Kremlja, Amerikanci su smestili svoj pres centar. Glavni štab bio je smešten u damskom salonu sa baroknim nameštajem.

Pamti se i boravak britanske kraljice Elizabete II, princa Filipa i princeze Ane 1972. godine. U dvoru je 1985. godine boravio i španski kralj Huan Karlos I sa kraljicom Sofijom. Huan Karlos je noćio u apartmanu Aleksandra I, a njegova supruga u apartmanu kraljice Marije. Kažu da su ih posebno oduševila dva velika ćupa svojevremeno rađena za Medičije.