DANAS



Saopstenje princa Aleksandra povodom nedoumica o vlasnickom statusu Kraljevog i Belog Dvora Jos nema najavljenog zakona

Beograd - Iz kancelarije princa Aleksandra Karadjordjevica saopsteno je da do danas nije donet poseban zakon kojim bi bili utvrdjeni uslovi za povracaj konfiskovane imovine Karadjordjevicima sto je bilo predvidjeno Zakonom iz 2001. godine kojim je ukinut Ukaz Prezidijuma Narodne skupstine FNRJ iz 1947. godine o konfiskovanju imovine. U saopstenju se navodi da je Ukazom iz 1947. godine konfiskovana sva imovina koju su, prema resenju Srpskog suda Beograda, od kralja Petra II, na ravne delove nasledili njegovi sinovi Petar II, Tomislav i Andrija. Sopstenje kancelarije izdato je na zahtev Krunskog saveta, a povodom nedoumica i razlicitih interpretacija u vezi s vlasnickim statusom Kraljevog i Belog dvora.

N. B.

Petak, 28. decembar 2001.

POLITIKA

SAOPŠTENJE KANCELARIJE PRINCA ALEKSANDRA II KARAĐORĐEVIĆA

Naslednici Aleksandra Prvog njegovi sinovi 

Rešenjem Sreskog suda za grad Beograd od 27. oktobra 1938. celokupna pokretna i nepokretna imovina Kralja ujedinitelja, znači i objekti na Dedinju, dodeljena Petru I, Tomislavu i Andriji Karađorđeviću.

Povodom nekih nedoumica i različitih interpretacija iznetih u javnosti koje se odnose na vlasnički status Kraljevog i Belog dvora u Beogradu, Krunski savet je zatražio od kancelarije njegovog kraljevskog visočanstva prestolonaslednika Aleksandra Drugog da javnosti stavi na uvid sledeće činjenice, navodi se u jučerašnjem saopštenju. Za maloletstva kralja Petra II, a u vreme namesničke uprave kneza Pavla, dr Radenka Stankovića i dr Ive Perovića, Sreski sud za grad Beograd nadležan po masi blaženopočivšeg Kralja ujedinitelja Aleksandra I Karađorđevića doneo je 27. oktobra 1938. godine rešenje (br. 428/34) kojim je utvrđena svojina kralja Aleksandra I na celokupnoj nepokretnoj i pokretnoj imovini. U rešenju su, između ostalog, u tačkama 1 do 7 navedeni svi objekti na Dedinju sa oznakom zemljišno-knjižnih podataka - među njima i Dvorac (Stari dvor) sa kućištem, dvorištem i šumom, kao i zgrada "Beli dvor" sa pripadajućim objektima - precizira se u saopštenju kancelarije princa Aleksandra Drugog i dodaje: Tim rešenjem za naslednike celokupne privatne nepokretne i pokretne imovine kralja Aleksandra î oglašeni su njegovi maloletni sinovi: kralj Petar II, kraljević Tomislav i kraljević Andrija, i to na ravne delove. Ovo rešenje postalo je izvršno na dan 4. marta 1939. godine. 

Sva ova kao i celokupna druga imovina porodice Karađorđević bila je konfiskovana na osnovu ukaza Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ (br. 392) od 8. marta 1947. godine. Ukaz je sproveden na osnovu naredbe Vlade FNRJ (br. 1433) od 2. avgusta 1947. godine, kojim
se u tački 6, pod stavom a. navodi da se "dvorci Dedinje i Beli dvor" - "vode pod K. O. Beograd 7 na ime Petra, Tomislava i Andrije Karađorđevića, br. z. k. uloška 82, 86 i 89 u 9 parcela".  Pomenuti Ukaz - podseća se u saopštenju - ukinut je Zakonom o ukidanju Ukaza o oduzimanju državljanstva i imovine porodici Karađorđević od 2001. Istim Zakonom rešeno je da će se uslovi za povraćaj konfiskovane imovine urediti posebnim zakonom. To stanje traje do danas.

NACIONAL, 28.12.2001.

Čiji su dvorovi na Dedinju odlučeno 1938. godine

Princeza Jelisaveta i knez Aleksandar nisu naslednici

Povodom nekih nedoumica i različitih interpretacija koje su se u poslednje vreme pojavile u javnosti a koje se odnose na vlasnički status Kraljevog i Belog dvora u Beogradu, na zahtev Krunskog saveta, kancelarija prestolonaslednika Aleksandra Drugog, prezentovala je juče činjenice iz zemljišnih knjiga  i rešenja o naslednstvu koje je doneto 1938. godine. Iako to nije apostorfirano u saopštenju kancelarije, da se zaključiti da linija Karađorđevića kojoj pripada princeza Jelisaveta i knez Aleksandar, deca u ono vreme namesnika kneza Pavla, ne polažu pravo na imovinu a kako se to oni ističu u javnosti.

-U vreme maloletstva Kralja Petra II, Sreski sud u Beogradu koji je u to vreme bio nadležan doneo je 27. oktobra 1938. godine rešenje kojim je utvrđena imovina. U tom Rešenju, između ostalog, u tačkama od dva do sedam, navedeni su svi objekti na Dedinju sa kućištem, dvorištem i šumom, što znači za Stari Dvor kao i za Beli dvor. Ovim rešenjem za naslednike celokupne imovine počivšeg kralja Aleksandra I ujedinitelja proglašeni su njegovi maloletni sinovi kralj Petar II, kraljević Tomislav i kraljević Andrija. NJima je sve pripalo na ravne delove, kažu u kancelariji prestolonaslednika.

Noviji deo istorije više poznat u javnosti je konfiskacija te imovine Ukazom od 8. marta 1947. Ukaz je sproveden na osnovu Naredbe Vlade FNRJ od 2. avgusta 1947. godine, kojim se u tački 6, navodi da se “dvorci vode na ime Petra, Tomislava i Andrije Karađorđevića...”

Ove godine donet je zakon o ukidanju ukaza o oduzimanju državljanstva i imovine porodici Karađorđević. Istim ovim Zakonom rešeno je da će se uslovi za povraćaj imovine urediti posebnim zakonom.

EKSPRES, 28.12.2001.

NASLEDNICI KRALjEVSKOG IMANjA

Povodom nekih nedoumica i različitih interpretacija iznetih u javnosti koje se odnose na vlasnički status Kraljevog i Belog dvora u Beogradu, Krunski savet  je zatražio od Kancelarije Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra Drugog da javnosti stavi na uvid sledeće činjenice:

Za maloletstva Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, a u vreme namesničke uprave Nj.K.V. Kneza Pavla, dr. Radenka Stankovića i dr. Ive Perovića, Sreski sud za grad Beograd nadležan po masi Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Ujedinitelja Aleksandra I Karađorđevića doneo je dana 27. oktobra 1938. godine Rešenje O.Br. 428/34 kojim je utvrđena svojina Kralja Aleksandra I Ujedinitelja na celokupnoj nepokretnoj i pokretnoj imovini bliže označenoj u pomenutom Rešenju Sreskog suda za grad Beograd. U tom Rešenju, između ostalog, u tačkama 1 do 7, navedeni su svi objekti na Dedinju sa oznakom zemljišno-knjižnih podataka, među kojima su nalaze i Dvorac (Stari Dvor) sa kućištem, dvorištem i šumom, kao i zgrada "Beli Dvor" sa pripadajućim objektima.

Pomenutim Rešenjem Sreskog suda za grad Beograd oglašeni su za naslednika celokupne privatne nepokretne i pokretne imovine Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja njegovi Maloletni Sinovi: Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kraljević Tomislav i Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kraljević Andrija, i to na ravne delove. Ovo Rešenje postalo je izvršno na dan 4. marta 1939. godine.

Sva ova, kao i celokupna druga imovina porodice Karađorđević, bila je konfiskovana na osnovu Ukaza Predsedništva Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ U. br. 392 od 8. marta 1947. godine. Ukaz je sproveden na osnovu Naredbe Vlade FNRJ Pov. br. 1433 od 2. avgusta 1947. godine, kojim se u tački 6, pod stavom a. navodi da se “dvorci Dedinje i Beli Dvor” -  “vode pod K.O. Beograd 7 na ime Petra, Tomislava i Andrije Karađorđević, br. z.k. uloška 82, 86 i 89 u 9 parcela”.

Pomenuti Ukaz ukinut je Zakonom o ukidanju Ukaza o oduzimanju državljanstva i imovine porodici Karađorđević od 2001.  Istim Zakonom rešeno je da će se uslovi za povraćaj konfiskovane imovine urediti posebnim zakonom.

To stanje traje do danas.

KRUNSKI SAVET

 Krunski savet čine: akademik Ivan Antić, akademik  Matija Bećković, akademik Živojin Bumbaširević, Svetlana Velmar-Janković, prof. dr Slobodan Vitanović, akademik Drago-mir Vitorović, akademik Aleks Dragnić, akademik Miroslav Gašić, prof. dr Dragoljub Kavran, akademik Dušan Kovačević, prof. dr Nikola Moravčević, prof. dr Pavle Niko-lić, akademik Milorad Pavić, akademik Predrag Palavestra, akademik Slobodan Perović, prof. inž. Branko Pešić, akademik Branko Popović, akademik Mladen Srbinović, prof. dr Đorđe Vid Tomašević

NOVOSTI, 28.12.2001.

DOM KARAĐORĐEVIĆA POVODOM STAROG I NOVOG DVORA

VLASNICI SE ZNAJU

Rešenjem Sreskog suda u Beogradu od 27. oktobra 1938. nslednici celokupne pokretne i nepokretne imovine kralja Aleksandra I postali njegovi maloletni sinovi Petar, Tomislav i Andrej

Beograd- Povodom nekih nedoumica i različitih interpretacija iznetih u javnosti koje se odnose na vlasnički status Kraljevog i Belog dvora u Beogradu, Krunski savet zatražio je od kuće Karađorđevića da stavi javnosti na uvid činjenice koje bi te nedoumice razjasnile:

Za maloletstva Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, poručuju tim povodom iz kancelarije princa Aleksandra, a u vreme namesničke uprave Nj.K.V. Kneza Pavla, dr. Radenka Stankovića i dr. Ive Perovića, Sreski sud za grad Beograd nadležan po masi blaženopočivšeg kralja ujedinitelja Aleksandra I Karađorđevića doneo je 27. oktobra 1938. godine Rešenje O.Br. 428/34 kojim je utvrđena svojina Kralja Aleksandra I Ujedinitelja na celokupnoj nepokretnoj i pokretnoj imovini.

U tom Rešenju, navedeni su svi objekti na Dedinju sa oznakom zemljišno-knjižnih podataka, među kojima se nalaze i Dvorac (Stari Dvor) sa kućištem, dvorištem i šumom, kao i zgrada "Beli Dvor" sa pripadajućim objektima.

 Za naslednika celokupne privatne nepokretne i pokretne imovine blaženopočivšeg kralja oglašeni su pomenutim rešenjem njegovi maloletni sinovi: Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kraljević Tomislav i Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kraljević Andrija, i to na ravne delove. Ovo rešenje postalo je izvršno na dan 4. marta 1939. godine.

Sva ova, kao i celokupna druga imovina porodice Karađorđević, bila je konfiskovana na osnovu Ukaza Predsedništva Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ U. br. 392 od 8. marta 1947. godine. Ukaz je sproveden na osnovu Naredbe Vlade FNRJ Pov. br. 1433 od 2. avgusta 1947. godine, kojim se u tački 6, pod stavom a. navodi da se “dvorci Dedinje i Beli Dvor” -  “vode pod K.O. Beograd 7 na ime Petra, Tomislava i Andrije Karađorđević, br. z.k. uloška 82, 86 i 89 u 9 parcela”.

Pomenuti Ukaz ukinut je zakonom o oduzimanju državljanstva i imovine porodici Karađorđević od 2001.  Istim Zakonom, saopštavaju iz dvora na Dedinju, kaže se da će se uslovi za povraćaj konfiskovane imovine posebno urediti.

To stanje traje do danas.

BORBA, 28.12.2001.

BEZ DLAKE NA JEZIKU

SAOPŠTENjE KANCELARIJE Nj.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA II

Povodom nekih nedoumica i različitih interpretacija iznetih u javnosti koje se odnose na vlasnički status Kraljevog i Belog dvora u Beogradu, Krunski savet  je zatražio od Kancelarije Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra Drugog da javnosti stavi na uvid sledeće činjenice:

Za maloletstva Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, a u vreme namesničke uprave Nj.K.V. Kneza Pavla, dr. Radenka Stankovića i dr. Ive Perovića, Sreski sud za grad Beograd nadležan po masi Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Ujedinitelja Aleksandra I Karađorđevića doneo je dana 27. oktobra 1938. godine Rešenje O.Br. 428/34 kojim je utvrđena svojina Kralja Aleksandra I Ujedinitelja na celokupnoj nepokretnoj i pokretnoj imovini bliže označenoj u pomenutom Rešenju Sreskog suda za grad Beograd. U tom Rešenju, između ostalog, u tačkama 1 do 7, navedeni su svi objekti na Dedinju sa oznakom zemljišnoknjižnih podataka, među kojima su nalaze i Dvorac (Stari Dvor) sa kućištem, dvorištem i šumom, kao i zgrada "Beli Dvor" sa pripadajućim objektima.

Pomenutim Rešenjem Sreskog suda za grad Beograd oglašeni su za naslednika celokupne privatne nepokretne i pokretne imovine Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja njegovi Maloletni Sinovi: Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kraljević Tomislav i Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Kraljević Andrija, i to na ravne delove. Ovo Rešenje postalo je izvršno na dan 4. marta 1939. godine.

Sva ova, kao i celokupna druga imovina porodice Karađorđević, bila je konfiskovana na osnovu Ukaza Predsedništva Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ U. br. 392 od 8. marta 1947. godine. Ukaz je sproveden na osnovu Naredbe Vlade FNRJ Pov. br. 1433 od 2. avgusta 1947. godine, kojim se u tački 6, pod stavom a. navodi da se “dvorci Dedinje i Beli Dvor” -  “vode pod K.O. Beograd 7 na ime Petra, Tomislava i Andrije Karađorđević, br. z.k. uloška 82, 86 i 89 u 9 parcela”.

Pomenuti Ukaz ukinut je Zakonom o ukidanju Ukaza o oduzimanju državljanstva i imovine porodici Karađorđević od 2001.  Istim Zakonom rešeno je da će se uslovi za povraćaj konfiskovane imovine urediti posebnim zakonom.

To stanje traje do danas

Krunski savet čine:

akademik Ivan Antić, akademik  Matija Bećković, akademiŽivojin Bumbaširević, Svetlana Velmar-Janković, prof. dr Slobodan Vitanović, akademik Drago-mir Vitorović, akademik Aleks Dragnić, akademik Miroslav Gašić, prof. dr Dragoljub Kavran, akademik Dušan Kovačević, prof. dr Nikola Moravčević, prof. dr Pavle Niko-lić, akademik Milorad Pavić, akademik Predrag Palavestra, akademik Slobodan Perović, prof. inž. Branko Pešić, akademik Branko Popović, akademik Mladen Srbinović, prof. dr Đorđe Vid Tomašević

 
VESTI-FRANKFURT

28.DECEMBAR, 2001
 

SAOPŠTENJE KANCELARIJE PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA

NASLEDNICI DVOROVA KRALJEVI SINOVI
 

Povodom nedoumica i različitih interpretacija u javnosti koje se tiču vlasničkog statusa Kraljevog i Belog dvora u beogradskom rezidencijalnom naselju Dedinje, Kancelarija prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića obaveštava javnost da su jedini i ravnopravni zakoniti naslednici celokupne imovine, pa i dvorova na Dedinju sa pripadajućim zemljištem, kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja, njegova tri sina: kralj Petar Drugi i kraljevići Tomislav i Andrija Karađorđević. Rešenje o tome doneo je Sreski sud grada Beograda 27. oktobra 1938. Rešenje je postalo izvršno 4. marta 1939. godine, navodi se u saopštenju.
Celokupna imovina Karađorđevića bila je konfiskovana Ukazom Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947, a ukaz je sproveden na osnovu Naredbe Vlade FNRJ od 2. avgusta te godine, u kojoj se navodi da se "dvorci Dedinje (Kraljev dvor) i Beli dvor vode na ime Petra, Tomislava i Andrije Karađorđevića. Pomenuti Ukaz ukinut je ove godine posebnim zakonom, kojim je rešeno da će se uslovi za povraćaj konfiskovane imovine urediti novim posebnim zakonom.

R. Lončar

GLAS, 24.12.2001.

Reagovanje

Informacije koje zbunjuju

«Zašto samo Karađorđevićima», «Glas javnosti», 19. decembar 2001. godine

Povodom izjave g-dina Dragora Hibera, pravnog eksperta i visokog funkcionera GSS i DOS-a, «da će se pri procesu denacionalizacije zalagati za princip jednakog prava, odnosno da se ne može vratiti imovina porodici Karađorđević i SPC, a da se to isto pravo uskrati drugim zajednicama i ostalim vlasnicima», a što je dnevni list «Glas» dana 19. 12. 2001. godine objavio pod bombastim naslovom «Zašto samo Karađorđevićima?», «Srbija zajedno» nema informacija da je bilo ko u Srbiji i bilo kada, posebno ne od strane porodice Karađorđević ili SPC insistirao, podržavao ili nastojao da proces denacionalizacije bude delimičan, a ne sveobuhvatan. Zato, «Srbija zajedno» moli g-dina Dragora Hibera da ako on raspolaže sa takvim informacijama, da ih javno obelodani, u suprotnom, njegova izjava, posebno naslov u «Glasu», nanose nesumnjivo štetu ugledu porodice Karađorđević i SPC.

Na drugoj strani, «Srbija zajedno» pomenutog pravnog eksperta podseća da su gotovo sve zemlje u tranziciji među prvim donesenim zakonima novih demokratskih vlasti usvajali zakone o sigurnosti vlasništva i denacionalizaciji. Prošlo je više od godinu dana od oktobarskih događaja, a takvi zakoni još uvek nisu ugledali svetlost dana u našoj zemlji.

                                                                                              Dragan Milošević

                                                                                              Predsednik «Srbija zajedno»,

                                                                                              Beograd

ILUSTROVANA POLITIKA, 22.12.2001.

Nama treba monarhija

Čitam u domaćoj i stranoj štampi izjavu prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića da je «povratak monarhije moguć». Još je dodao da nije revolucionar, niti veruje u nametanje rešenja, ali da ima «dosta ubedljivih argumenata u prilog monarhije».

Komentarišući odnose u federaciji, on je izrazio uverenje da ima mnogo više argumenata za opstanak zajednice Srbije i Crne Gore nego razloga protiv. Jer, šta će nam «mala zemlja» sa nestabilnim parlamentom i slabom ekonomijom. NJ.K.V. Aleksandar Drugi je ponovio stav monarhije Karađorđevića da je «kruna nadstranačka i vanstranačka» i da on «ne učestvuje u političkim pogodbama, nagodbama i okršajima» u vezi sa rešavanjem državno-pravnih odnosa u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Jugoslovenski narodi su imali čestitu krunu Karađorđevića, ali je 1946. godine Josip Broz uveo totalitarni poredak u zemlji i zabranio povratak u otadžbinu kralju Petru Drugom Karađorđeviću. Više od pedeset godina narod je trpeo komunistički režim. Tugovala je familija Karađorđevića zbog toga, u zemlji su u «strahu skrivali sliku kralja petra Drugog iza svetih ikona», kralj nas je bodrio u otadžbini i dijaspori da istrajemo zajedno u borbi protivu nametnute nam diktature.

Nažalost, 1970. godine kralj Petar Drugi Karađorđević je preminuo, ali časnu borbu je nastavio prestolonaslednik Aleksandar Drugi sa istim požrtvovanjem. Uspeo je da okupi našu opoziciju za konačnu pobedu protiv režima Slobodana Miloševića (Sentandrejski sabor, skup u Banjaluci, Atinska konferencija). I cilj je ostvaren u mirnoj revoluciji 5. oktobra 2000. godine.

Dvanaestog marta 2001. savezni ministar unutrašnjih poslova Jugoslavije Zoran Živković zvanično je uručio državljanstvo prestolonasledniku Aleksandru Drugom Karađorđeviću i članovima njegove porodice. Tim povodom prestolonaslednik je rekao:

«Ovo je istorijski i veoma dirljiv trenutak za mene i moju porodicu. To je dan kada mi je vraćeno jugoslovensko državljanstvo, koje mi po rođenju pripada. Duboko sam dirnut što je savezni ministar unutrašnjih poslova doputovao čak u London. Moja otadžbina prolazi kroz teška vremena i potrebna joj je pomoć. Moja porodica i ja želimo da pomognemo da se obnovi prosperitet Jugoslavije. Veoma se ponosimo time što konačno možemo da se vratimo kući i da doprinesemo ostvarenju bolje budućnosti za sve građane Jugoslavije».

Jugoslovensko društvo nema tradicionalni parlamentarizam, saradnja sa drugim zemljama je već jednu deceniju prekinuta, nema izvoza na strana tržišta, ekonomija je loša, privreda posustala. Našoj zemlji treba poznat i priznat čovek a tu ulogu može da ostvari samo prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević.

Kruna je garancija za družtvenu stabilnost i ekonomsko blagostanje. Uzmite samo za primer kraljevinu u Švedskoj koja raspolaže najvišim ekonomskim i socijalnim standardom u svetu.

Moderni kraljevi imaju autoritet, moć da spreče «krizu vlade». I ja se sećam 1967. godine kada je švedski kralj Gustav Šesti (narodni kralj, kako su ga zvali) pomirio zavađeni i podeljeni parlament, ali je ujedno sprečio i opšti švedski sindikat da proglasi generalni štrajk u svim javnim ustanovama i policiji. Takvu vrstu političke krize Šveđani nazivaju društvena opasnost.

Zato apelujem na sve demokratske građane Jugoslavije da je u njihovom ličnom interesu da podrže krunu Karađorđevića.

                                                                                              Živan M. Lajšić

                                                                                              Geteborg, Švedska