Press

Nacional 5. januar, 05. 01. 2002

Miloševiću zabraniti da se vrati u Srbiju!

BEOGRAD - Plavi salon Kraljevog dvora na Dedinju, bez ijednog komada nameštaja plave boje. Ceo donji sprat dvora pripremljen za decu, prepun igračaka i okićen. U domu Karađorđevića oseća se praznično raspoloženje. Na stolu sva izdanja beogradske i podgoričke dnevne štampe. Sa prestolonaslednikom Aleksandrom Karađorđevićem razgovaramo više od sat vremena na iznenađujuće dobrom srpskom.

- Ovo je prvi Božić posle šezdeset godina koji Karađorđevići provode na svome i proslaviću ga u domu moga dede i oca. Na Badnji dan ložićemo badnjak kako i dolikuje. Sve je divno i supruga i ja smo zaista srećni zbog svega. Zaista, zadovoljni smo što živimo ovde među našim narodom. Sada znamo šta je potrebno ljudima ovde i trudimo se da pomognemo na svaki način...

Vaše visočanstvo, sve bolje govorite srpski. Učite li svakodnevno?

- Mnogi ljudi koji ne žele demokratiju ne žele ni da ja dobro govorim srpski. Ali, nema problema. Još nekoliko meseci i pričaću kao da sam stalno bio ovde u Srbiji, mojoj otadžbini.

Kakav je bio osećaj kada ste prvi put ostali sami u dvoru?

- Doživeo sam sve veoma emotivno. Ovde je živeo moj otac i sve što sam znao o ovom domu slušao sam od njega. Obišao sam sve sobe. Polako. Gledao. U glavi mi je bilo sve što je pričao i pokušavao sam da povezem u kojoj prostoriji se šta dogodilo u njegovom životu. Praktično ceo život je ovde proveo, od pete godine do progona. Odmah sam prepoznao deo za koji mi je pričao da je u njemu imao školske časove. U tim odajama nije bio samo on, nego i đaci iz grada i profesori.

Kako sada provodite radni dan?

- Verujte, svaki dan imamo nekoliko sastanaka. Idemo na put po Srbiji. Ne svakodnevno, ali najmanje tri puta nedeljno. Vrlo često se sastajemo sa grupama iz inostranstva zbog humanitarne pomoći. Najviše smo zapravo oko toga i angažovani, posebno moja supruga, princeza Katarina.

Šta se promenilo na dvoru otkako Vi u njemu živite?

- On je sada otvoren za ljude sa strane, a ne kao u vreme komunizma, kada je bio zatvoren. Nekoliko hiljada ljudi do sada bilo je ovde. Imamo i plan koji već delimično sprovodimo i popravljamo pomoćnu zgradu. Ali, moramo sačekati s velikim radovima do lepšeg vremena. Na Belom dvoru moramo da popravimo krov i napravimo novi. Ima posla, i to velikog. Moraju se restaurirati slike, ima puno knjiga, jako dobrih... Trenutno eksperti rade katalog. Voleo bih i da uredim park. Jer, pogledajte (pokazuje rukom ka velikom drveću), to je zamišljeno da bude grm, a gledajte šta je izraslo. Ulagaću, kao što su to činili i moji preci, jer sva ova imovina je i spomenik našeg naroda. Ono što moramo da uradimo jeste da kompleks otvorimo za narod i to će se dogoditi čim otopli. Narod mora videti ovu do sada zabranjenu umetnost i lepotu.

U kakvim ste danas odnosima sa predsednikom SPO Vukom Draškovićem koji se slovi za najdoslednijeg zagovornika monarhije?

- Ustavna monarhija je vanstranačka. Ona je za ceo narod, za one koji su za, pa i za one koji su protiv jer, principijelno, ona je simbol jedinstva i kontinuiteta. I narod je taj koji odlučuje o tom pitanju. Nije samo on, već ima i mnogo drugih ljudi u raznim strankama. I u Demokratskoj stranci i u Demokratskoj stranci Srbije ima monarhista. I ne samo u njima, već i u svim drugim, pa čak i u SPS. Zato nema potrebe za monarhističkom strankom, jer ona je za narod i iznad svega toga. Ja nisam član nijedne stranke.

Bili ste protiv Miloševića. Kakav je danas Vaš stav prema njemu?

- Da se ne vrati u zemlju! Narod mora, stvarno mora da krene drugim putem. Mora mu se obezbediti pošten rad od koga može da živi. Moraju doći investicije i otpočeti ozbiljne reforme. Naša zemlja treba da se kreće i približava Evropi. Uostalom, kao i naši susedi Grci koji dobro žive.

Idete li u prodavnicu?

- Imam puno posla i ne idem. Ali sam išao na pijacu Zeleni venac. Bio sam oduševljen bogatstvom pijace. I to se mora iskoristiti za izvoz, jer se kod nas ne koriste pesticidi kao na Zapadu. Hrana je zdrava, a to je na Zapadu moderno. Kada kupite jabuku u inostranstvu ona nema ukusa. Naša srpska jabuka je divna. Supruga me stalno tera da ih jedem. Kaže da su zdrave i dobre za zdravlje.

Sviđa li Vam se srpska kuhinja?

- O da, specijaliteti od mesa posebno. Sviđa mi se ''Karađorđeva šnicla'', ali ćevapčiće obožavam. Jeo bih ih svaki dan. Desilo mi se, dok sam bio u Londonu, da mi u jednom restoranu preporuče hranu, i to rečima: Imamo meso iz Srbije. Uzeo sam i bilo je zaista dobro. Znači, naš narod može sve...

Šta mislite o aktuelnim političarima, družite li se sa nekim od njih posebno?

- Moja životna uloga je da budem prijatelj sa svima. Kada su u pitanju političari, onda su mi prijatelji oni koji su spremni da se žrtvuju za demokratiju i za boljitak naroda. Uvek kažem hvala onima koji su nam pomogli da se vratimo u zemlju. Znam da ima njih nekoliko koji su protiv, ali nemam ništa protiv njih. Dosta sam toga preživeo. Živeo sam i u demokratskoj zemlji, a i četiri godine pod diktaturom u Brazilu. Znam šta je i jedno i drugo.

Kada će se vratiti monarhija u Srbiji?

- Prvo moramo, ma kako to nekome zvučalo, da krunišemo rad. Sada, posle godina sankcija i kriminalnog bombardovanja, političari moraju da rade za narod. To je ono što je najvažnije. A monarhija - mislim da je dobra za naš narod. Prvenstveno jer kralj, po pravilu, nije član nijedne političke partije. On je ujedinitelj i on snižava tenzije. Moramo da se istinski vratimo korenima, ali da se istovremeno modernizujemo. Monarhija je simbol kontinuiteta i jedinstva.

Šta očekujete u budućnosti?

- Lepu 2004. godinu za sve. Tada će biti 200 godina od Prvog srpskog ustanka. Najavljeno je da će tada biti završen i Hram Svetog Save.

Volite li muziku, šta slušate?

- Klasiku, i to Betovena i Mocarta. Bitlse, jer oni su muzika moje mladosti. Volim našu pesmu „Tamo daleko", ali kada sam čuo „Marširala kralja Petra garda" oduševio sam se. Kupio sam disk i slušam ga često. Eto, to mi je omiljena naša, srpska pesma.

Za koga navijate?

- Za Zvezdu i Partizan.

E pa, ne može tako!

- Dobro, onda za našu reprezentaciju.

Kako se odmarate?

- Ponekad igram bilijar. Posebno kada su sinovi tu. Sa Filipom je nemoguće igrati, jer on stalno pobeđuje. Ali najviše volim skijanje i bio sam šampion u engleskoj vojsci sedamdesetih. To mi je i jedna od želja. Ako budem imao vremena, da ove godine odem na Kopaonik...

Željka Jevtić

Princ Petar planira studije u Evropi

- Čujem se svakodnevno sa svojim sinovima, mladim prinčevima. Petar svakog meseca ima neki novi plan vezan za umetnost i šta bi mogao da radi. Sada ima novi komjuter s programom za grafički dizajn i samo priča o tome šta će i kako raditi. Planira da upiše još jedan, novi fakultet, ali u Evropi. Aleksandar priča o komunikacijama koje studira. Filip je na španskoj književnosti. On ima malo više vremena i često je ov-de. Bio je nekoliko puta. Vole i oni Srbiju. Kada smo za slavu pravili prijem upoznali su mnoge naše mlade ljude, pričali su sa njima i kažu da im se sviđaju.