BAZAR, 4. 1. 2002.

Porodične priče

ZEMLJU TREBA VRATITI ŽIVOTU

• Titule ne čine ljude, osetilo se više nego jasno u razgovoru sa prestolonaslednikom Aleksandrom II Karađorđevićem i njegovom suprugom Katarinom.

• Sa prestolonaslednikom i princezom sedimo u kraljevskoj sobi prelepog zdanja Starog dvora. Oboje su jednostavni i srdačni ljudi koji su rado prihvatili našu molbu za razgovor. Otmeni i sofisticirani ambijent narušavala je samo jedna kvarcna grejalica kojom smo se dogrevali tog, najhladnijeg, jutra prošle godine

Piše Radmila Jovović

ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ

Vaš otac je napustio Jugoslaviju 1941. godine. Tačno 50 godina kasnije, 1991, vi ste prvi put stupili na njeno tlo. Da li ste živeći u Londonu verovali da će se to ikada dogoditi i kako ste se tada osećali?

- Mislio sam da će komunizam ovde vladati zauvek. Kada je 1989. pao Berlinski zid, moj život je počeo dramatično da se menja. Mnogi ljudi iz Jugoslavije počeli su da me zovu i da mi pišu. U tim kontaktima dobijao sam informacije o tome šta se zaista događa u zemlji, a to se značajno razlikovalo od zvaničnih informacija. Shvatio sam da imamo neprijatelja i da je.to prethodni režim. Bio sam uveren da me neće primiti u zemlju i da tom činu moraju da prethode prave demokratske reforme. Tada je počelo moje prijateljstvo sa gotovo svima koji su danas na vlasti. Sretali smo se u Ženevi, Londonu i Parizu i 1991. odlučio sam da na poziv opozicije dođem u Jugoslaviju. To je bio naš prvi susret i za mene je on bio veoma dirljiv. Danas sve ružno moramo da ostavimo iza nas, a zemlju treba vratiti životu.

Uz simpatije koje izazivate, često ide i zamerka da ne govorite dobro srpski jezik.

- Govorim nekoliko jezika i znam da moj srpski nije dovoljno dobar, ali otkad živim ovde osećam napredak jer sam stalno u kontaktu s ljudima, putujem po zemlji i jasno razumem sve što mi govore. Uz to, redovno uzimam i časove i verujem da će moj izgovor uskoro biti sasvim dobar.

Vaše živote, između ostalog, obeležavaju brojne obaveze i protokol. Da li to ume da bude dosadno i naporno?

- Ne, ako ste disciplinovana osoba. Naša vrata će uvek biti otvorena svim dobronamernim ljudima, ali kod nas neće moći da uđe onaj ko želi da nas prevari. Otvorili smo dvor, organizovali mnoge večere i prijeme, hiljade ljudi bili su naši gosti. Ne držimo se nekog posebno krutog protokola. Samo želimo da pokažemo da smo dobri domaćini. Kada se prolepša vreme, otvorićemo dvorski kompleks da ljudi mogu da ga vide. To je velika odgovornost jer će ulaz biti slobodan, ali će „zatvo-reni grad" napokon biti otvoren.

Koliko se i kako promenio kvalitet vašeg života dolaskom u Beograd?

- Kvalitet je ostao isti kakav je bio i na Zapadu, ali ono što je ovde bolje jeste - toplina ljudi. Mene, moju suprugu i sinove najviše brine težina života u Jugoslaviji: nedostatak lekova, medicinske opreme, struje... da ne nabrajam dalje. Obilazimo bolnice, srećemo doktore i medicinske sestre koji su istinski heroji jer rade u veoma teškim uslovima. To nas zaista boli i nastojimo da pomognemo koliko god možemo.

Kakvi su vam dalji planovi?

- Rad na usavršavanju jezika pre svega, ali isto tako nastojanje da pomognemo ljudima u našoj namučenoj zemlji. Moja supruga to već radi tako što svakog meseca u Beogradu organizuje sastanke sa humanitarnim organizacijama i predstavnicima vlade zbog prikupljanja pomoći bolnicama. Putujemo i upoznajemo zemlju i u tome zaista uživamo. Pred nama su i odlasci u inostranstvo jer želimo da pozovemo strane ulagače da investiraju svoj kapital i znanje ovde.

Koje vrline najviše poštujete kod svoje supruge i koje su njene mane?

Ona ima veliko srce i veoma voli naš narod. Veliki je humanitarni radnik. Naporno radi, brine se o našim sinovima, o svojim roditeljima i veoma je korektna prema svima. Žao mi je što nemamo više vremena jedno za drugo.

KATARINA KARAĐORĐEVIĆ

Ispričajte nam gde ste i kako upoznali princa.

- Biću kratka: upoznapi smo se u Vašingtonu, kod zajedničkih prijatelja na večeri na koju smo bili pozvani. Oboje smo tada tek bili razvedeni - moj muž dva meseca, a ja mesec dana. (O toj večeri poverila se princeza Katarina „Bazaru" pre nekoliko godina, prim, aut.) „To veče nikada neću zaboraviti jer sam samo sa Aleksandrom pričala. Sutradan mi je moja ćerka, koja je tada imala 17 godina, rekla da pripazim da se ne zaljubim. Nasmejala sam se, a ona mi je odgovorila: ''Ako osetiš da te stomak boli, da ti noge drhte, da su ti misli pomešane, da ti se ništa ne jede, znaj da si se zaljubila''. Odgovorila sam joj da je to nemoguće, a ona je kazala: ''Ne zaboravi da si još mlada žena''. Nekoliko dana kasnije osetila sam sve te simptome."

Posle udaje postali ste princeza. Kako ste se osećali kada ste se jednog dana probudili u kući sa četiri princa?

- Titule ne čine ljude. Biti princeza danas ne znači isto što je značilo nekada. Biti princeza je isto kao biti majka, a to znači imati mnogo obaveza, ali i mogućnosti da nečiji život učinite boljim. Važno je da sam našla čoveka koga poštujem i volim, a to je bio poklon od Boga. Blagoslovena sam ne samo divnim mužem nego i sjajnim sinovima koje sam nasledila. U to vreme blizanci Filip i Aleksandar su imali osamnaest meseci, a Petar tri i po godine i od početka su me zvali mama. Jedan od razloga za odluku da sa svojim mužem nemam više dece je taj što sam se plašila da će se nadmetati. Želela sam da se usredsredim na njih da bi nas doživeli kao blisku i upućenu porodicu. Nikada nisam imala različita osećanja za svoja tri sina i svoju decu iz prvog braka. Njih trojica su stalno živeli sa nama, a sada studiraju. Imaju takođe i veoma dobar odnos sa prvom suprugom mog muža. Posećujemo se međusobno. Družimo se, iako ne možemo da ujedinimo porodice. Deca su posebno osetljiva ako primete da u porodici postoje nesporazumi ili svađe i često postaju žrtve tih konflikata. Ja sam bila odlučna u tome da naši sinovi tako nešto nikada ne osete.

Da li su se, dok su bili mali, prinčevi, kao i sva druga deca, tukli oko igračaka i sklapali „neprincipijelne koalicije"?

- Da, a svađe su se uglavnom odvijale između Petra koji je bio na jednoj i blizanaca koji su bili na drugoj strani. Petar je uvek bio autoritativan, morali su da ga slušaju i prate. Ali, to je prirodno, on je bio najstariji dečak.

Vas opisuju kao ženu lokomotivu koja ima veliki uticaj na prestolonaslednika..

- Moj muž je isuviše pametan da bi bilo ko mogao da utiče na njega. Odmalena je naučio da čovek mora da bude u skladu sa svojim stavovima, bez obzira na to s kim razgovara. On je uvek otvoren za sugestije, ali na kraju dana ima sopstveni filter za sve, jer prati svoje ideje i osećanja. Rođena sam na Balkanu i znam gde mi je mesto: mogu da koristim svoje ženske moći i znanja, ali ne mogu i ne treba da zamenim svoga muža. Moja uloga je da mu dajem podršku i pomoć. On poštuje moje mišljenje, ali se često ne slaže s njim i na kraju dana sam donosi odluke. On je snažan i pametan čovek, ali nema potrebu da to ističe. Pametni ljudi nemaju potrebu da pričaju, nego delaju.

Koje vrline najviše poštujete kod svog supruga, a koje su njegove mane?

- Njegova najveća vrlina je njegova iskrenost, ljubav prema narodu, to što je dobar otac i suprug, što je porodičan čovek. Iskoristio je teške godine u svom životu da postane jači i ja ga zbog toga poštujem. Što se mana tiče, volela bih da se više kreće i vežba, ali se bojim da do sada nisam bila uspešna da u tome utičem na njega.

PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II KARAĐORĐEVIĆ

Rođen je 17. jula 1945. godine u apartmanu londonskog hotela „Kleridž". Pošto naslednik krune mora biti rođen na teritoriji Jugoslavije, britanska vlada je taj apartman proglasila jugoslovenskom teritorijom. Aleksandar II Karađorđević je čukun-čukununuk vožda Karađorđa i sin kralja Petra II, koji je u aprilu 1941. godine sa članovima vlade pred invazijom nemačkih snaga napustio zemlju.

Kralj Petar II oženio se 1944. godine u Londonu princezom Aleksandrom, ćerkom grčkog kralja Aleksandra. Iz tog braka, godinu dana kasnije, rođen je prestolonaslednik Jugoslavije Aleksandar II Karađorđević. Kumovi na njegovom krštenju bili su kralj Džordž VI i tadašnja princeza, sada engleska kraljica Elizabeta II. Obrazovao se u najboljim školama na svetu, u: Njujorku, Škotskoj, Švajcarskoj i Engleskoj. Zatim je stupio u Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije. Od 1966. godine kao oficir britanske vojske, u kojoj je napredovao do čina kapetana, bio je na Bliskom istoku, u Italiji i Zapadnoj Nemačkoj. Pošto je napustio vojnu službu posvetio se poslovnoj karijeri vezanoj za osiguranje i oglašavanje.

Prvi put se oženio princezom Marijom da Glorijom od Orleana i Braganse iz Brazilskog Carskog Doma. Iz tog braka ima tri sina, prinčeve Petra, Filipa i Aleksandra. Brak je okončan 1983. godine. Druti put se oženio 1985. godine Grkinjom Katarinom Batis iz Atine.

Prestolonaslednik voli skijanje, jedrenje, skijanje na vodi, ronjenje i podvodnu fotografiju. Titulu šampiona britanske vojske u skijanju osvojio je 1972. godine. Zanimaju ga i pozorište, i muzika, i informaciona tehnologija. Govori više jezika, sada uspešno savladava i srpski. Od 17. jula 2001. godine sa svojom porodicom živi u Kraljevskom dvoru u Beogradu.

PRINCEZA KATARINA

Rođena je u Atini 13. novembra 1943. godine u građanskoj porodici. Školovala se u Atini i Lozani (Švajcarska). Iz prethodnog braka ima dvoje dece, sina Dejvida i ćerku Alison koji sa svojim porodicama žive u SAD. Mnogo je putovala: živela je u Australiji, Americi i Africi. Na univerzitetima u Denveru (Kolorado) i Dalasu (Teksas) studirala je biznis, posle čega se u SAD više godina bavila privrednim biznisom.

Prestolonaslednika Aleksandra upoznala je 1984. godine u Vašingtonu, a venčali su se u Londonu 21. septembra 1985. godine. Važi za srdačnu i energičnu osobu, neopterećenu glamurom dinastije. Bavi se humanitarnim radom, naročito otkad su počeli ratovi u bivšoj Jugoslaviji. Pomagala je deci i starima, bez obzira na njihovo versko i nacionalno poreklo. Govoreći grčki, engleski i francuski, služi se španskim i uči srpski jezik. Princeza Katarina voli muziku, književnost, sve aktivnosti u vezi sa decom, pozorištem, kulinarstvom i kros-kontri skijanjem.

PRINC PETAR

Rođen je u Čikagu (Ilinois) petog februara 1980. godine. On je najstariji sin prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića i princeze Marije da Glorije od Orleana i Braganse. Najviše od dece liči na svog dedu.

Princ Petar je živeo u Čikagu do kraja 1981. godine, sa roditeljima se preselio u Virdžiniju, a zatim dolazi u London u jednu od najboljih osnovnih škola. Godine 1999. završio je osnove umetnosti na jednom fakultetu u Londonu. Trenutno studira u Americi, izučava istoriju umetnosti i umetničko stvaranje. Govori engleski, francuski i španski, a usavršava i srpski jezik. Princ Petar voli da skija na dasci i da slika. Interesuju ga umetnost, muzika i dizajn.

PRINČEVI FILIP I ALEKSANDAR

Budući da su prinčevi Filip i Aleksandar bpizanci, njihove biografije su veoma slične. Rođeni su u Ferfaksu u Virdžiniji (SAD) 15. januara 1982. godine. Princ Filip je drugi u redu nasleđa prestola (posle princa Petra). Živeli su u Virdžiniji do 1984. godine. Sa osam godina započeli su školovanje u Londonu.

Princ Filip (desno) trenutno je student na jednom poznatom britanskom univerzitetu gde se bavi hispanistikom. Govori engleski, španski i francuski, usavršava i svoj srpski jezik. Ljubitelj je skejtborda, ronjenja i skijanja na dasci. Interesuju ga slikarstvo, muzika, kompjuteri i prirodne nauke.

Princ Aleksandar je student na jednom poznatom fakultetu u Americi na kome izučava komunikacije. Govori engleski, španski, francuski i, naravno, uči srpski jezik. I on voli skejtbord, ronjenje i skijanje na dasci. Interesuju ga kompjuteri i prirodne nauke.