NACIONAL, 15.1.2002.

Srpska princeza Katarina veruje u tradicionalne porodične vrednosti a svoju poziciju doživljava kao obavezu i privilegiju:

Biti kralj ne znači sesti na presto i staviti krunu

Ceo život radim na svom unutrašnjem razvoju i pretpostavljam da se to vidi spolja

Nemam ambicija da preuređujem Beli dvor, to je ipak nacionalna baština, srpsko blago

Tako mala, a tako energična-prvi je utisak koji odaje srpska princeza Katarina Karađorđević. Ova žena iskreno veruje da svako u životu ima svoju misiju, a njena je da pomogne srpski narod.

-Mislim da je došlo vreme da se promeni negativan imidž našeg naroda u svetu, koji on ne zaslužuje. Ljudi koji su nam ga nametnuli nisu razumeli našu istoriju, nisu razumeli nas. Moja želja je da damo mogućnost ljudima da se povežu sa svetom i da drugi vide lepotu našeg naroda. Svet je video samo pojedince-monstrume, a ne našu dobrotu.

Da li ste pre deset godina pomišljali da ćete se naći u današnjoj poziciji?

-Kada sam upoznala Aleksandra nismo razgovarali o plemstvu i Dvoru. Pričali smo o narodu i kako mu možemo pomoći. To je uvek bio naš glavni interes.

Kako se danas osećate u Srbiji?

-Kao da se san ostvario. Sada imam tu mogućnost da donesem osmeh na lica dece, da poboljšam ljudima život, jer ovaj narod mora dobiti šansu da živi kao i svaki drugi evropski. Da može da računa na bolju budućnost, plate i poslove.

Da li ste razmišljali o tome da preuredite unutrašnjost Dvora, kao što je to '60 učinila Džeki Kenedi sa Belom kućom?

-Nemam tih ambicija. Ono što smo menjali bilo je nužno, da bi Dvor učinili prijatnijim za život. Bilo je važno da kuhinja bude blizu trpezarije, kancelarije su osposobljene, uvedene su nove telefonske linije. Popravljeni su prozori i vrata, grejanje i krov. To su samo osnovne izmene, jer ovo je nacionalna baština. Dvor pripada narodu, on je deo istorije. Ovde su naši koreni, naša tradicija. Vrlo sam privilegovana što sam ovde, sve mi se jako dopada. Mnogo sam se selila u životu, mnoge domove sam sređivala. Dom je za mene uvek bio važan, ali su mi trenutno mnogo bitniji ljudi i želim da uložim svoje vreme, obrazovanje i ugled u moje zemljake. Istu želju delimo moj suprug, deca i ja.

Da li vam nedostaju sin i ćerka koji žive u Americi?

-Naravno da mi nedostaju, svih petoro njih, mojih četvoro unučića, ali oni razumeju da mi pratimo svoju i sudbinu svog naroda, i podržavaju nas u tome.

Čime se bave vaše dvoje starije dece?

-Moj najstariji sin je bankar. Moja ćerka se bavi telekomunikacijama i kompjuterima i ima svoju kompaniju sa suprugom. Nedavno su svi skupa bili na krstarenju od Engleske do Amerike, jer moja ćerka ne voli da putuje avionom. Tako su proveli Božić i Novu godinu, a poslednje nedelje im se pridružio i moj sin.

Da li najstariji sin i ćerka razmišljaju da se nastane ovde?

-Oni su se rodili u Sjedinjenim Američkim Državama i tamo sredili život. Nikada nismo o tome razgovarali jer se sve desilo vrlo brzo, ali možda njihova deca, ili deca njihove dece. Nikad nije kasno za povratak korenima.

Da li vam nedostaju kraljevići Petar, Aleksandar i Filip koji studiraju u Americi i Engleskoj?

-Veoma mnogo, jer su blizanci imali osamnaest meseci kada su došli u moj život, a Petar tri i po godine. I već nakon par meseci su me zvali mama. Ja sam ih odgajala sve ove godine. Veoma ih volim i brinem za njih. Uz supruga su mi data i tri divna sina i ja sam vrlo ponosna na njih.

Kakvi su kraljevići bili kao deca?

-Bili su kao svi tipični dečaci za svoj uzrast. Voleli su igračke, iskradali su se noću iz kreveta, da bi se igrali. Izvodili su sve male nestašluke kao i ostala deca. Danas su oni sigurni u sebe, vrlo inteligentni i postaju divni mladi ljudi. Oni su divna deca i mi smo veoma srećni što su nam sinovi.

Da li ste i kako kraljevića Petra pripremali za presto?

-Ja pripremam svo troje dece, jer svaki od njih ima svoju ulogu. Nije u pitanju presto, već davanje celog sebe u ime nekog cilja. Biti monarh ne znači sedeti na prestolu, staviti krunu i biti kralj, ili kraljica. Ako monarh ne pomaže svom narodu, onda ne znam zašto presto uopšte postoji.

Uvek izgledate vrlo doterano. Da li se neko brine o vašem izgledu?

-Ušla sam ovde sa olovkom, naočarima i telefonom. Od devet ujutru imam sastanke i nisam prošla ni blizu ogledalu. Pri sebi nemam karmin niti puder. Kada imate dobre namere u srcu, one se pokazuju na licu. Vrlo je bitno kako se osećate iznutra, jer se to pokazuje i na spoljnom izgledu. Ceo život radim na svom unutrašnjem razvoju i pretpostavljam da se to vidi i spolja.

Jelena P. Marić