20.03.02
BLICNEWS

Moji prijatelji Koštunica i Đinđić veoma se dobro slažu

Karađorđević: Moja je dužnost da podržim i predsednika i premijera. Dužnost mi je da budem prijatelj i sa jednim i sa drugim, što i jesam. Njihove su ličnosti različite, ali rade zajedno. Zajedno su i na slikama i na sastancima

Autor: Marko R. Petrović

Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević se u domovinu vratio kao naslednik jugoslovenskog prestola i već osam i po meseci njegova adresa je Kraljevski dvor, Beograd. Po svemu sudeći međutim, država na čijem su se čelu nalazili njegov deda a, veoma kratko, i otac, uskoro će i definitvno prestati da postoji, budući da je sporazumom koji su u Barseloni potpisali Vojislav Koštunica i Milo Đukanović predviđeno da se umesto Jugoslavija, ona ubuduće zove Srbija i Crna Gora. Komentarišući ovaj sporazum, Prestolonaslednik Aleksandar II kaže:

- To je veoma neuobičajeno, ali moralo se naći rešenje kako da živimo zajedno poštujući jedni druge. Mislim da su osnove rešenja pronađene. Naravno, mnogi žele da profitiraju od vlasti ili da pokušaju da dođu na vlast, bez obzira na dobrobit naroda. Srbi i Crnogorci se dobro slažu, a verujem da bi trebalo da nađemo rešenje i za Republiku Srpsku.
 

Šta se postiglo sporazumom?

- Bar smo došli do tačke sa koje možemo da krenemo napred. Zašto Srbi i Crnogorci ne bi mogli biti pod jednim krovom? Mislim da je to savršeno, ako poštujemo jedni druge. Ako neko želi da kaže nešto drugačije, da ima drugačiju himnu ili grb, to neće nikoga da povredi. Mnogi Srbi vole da idu u Crnu Goru. A ima i mnogo, mnogo Crnogoraca u Srbiji. Nećemo mi nikoga da isterujemo, kao što neće ni oni. Hajde da sve to završimo zajedno i da pokažemo svetu da smo sposobni za to. Svet je zainteresovan za nas kao za prostor za potencijalne investicije. Imamo zlatnu priliku. Mi smo na raskršću puteva. Sve zemlje oko nas polako, a ja mislim sve brže, idu ka članstvu u EU. Mi ne želimo da budemo ostavljeni postrani.

Ne plašite se da za tri godine situacija može izgledati isto kao i sada?

- Moramo da sledimo ono što ljudi žele. Zato im moramo pružiti slobodno i fer informisanje, slobodne izbore, kako bi oni na kraju odlučili o budućnosti. Ali kojim god putem da krenemo, moramo da budemo zajedno, jer ste u EU u svakom slučaju deo zajednice.

Verujete li u dobru volju rukovodstava u Srbiji i Crnoj Gori da se to tako reši?

- Kao optimista moram da verujem u dobru volju svih. Ne mogu da kažem nekome da se ponaša loše. Moram da ohrabrujem ljude i volim to da radim.

Kakvi su vaši odnosi sa Đinđićem i Koštunicom? Izgleda kao da ste mnogo bliži Đinđiću iako je on republikanac, a Koštunica monarhista.

- Ne znam šta su oni, samo znam da ih je narod izabrao i da imaju zadatak da vode našu zemlju. Prirodno, predsednik Koštunica i premijer Đinđić se razlikuju, a moja je dužnost da ih obojicu podržim. Moja je dužnost da budem prijatelj i sa jednim i sa drugim, što i jesam. To nije ništa čudno. Veoma se dobro slažem sa obojicom. Za divno čudo, mogu vam reći da se i oni međusobno dobro slažu. Mediji samo prave tračeve tamo gde ih nema. Na Zapadu postoje veoma dramatični slučajevi kada se ljudi ne slažu i kada se zapravo i ne viđaju. A koliko ste puta njih dvojicu ovde videli zajedno? Mnogo, mnogo puta. Mislim da bi i mediji morali malo da odrastu. Oni vole našu zemlju veoma mnogo. Njihove su ličnosti različite, ali rade zajedno. Zajedno su i na slikama i na sastancima.

Izgleda kao da pokušavate da ih pomirite.

- Ne pokušavam ja ništa. Govorim vam istinu. Ne moram ništa da pokušavam. Ne vidim nikakav problem.

U javnosti vas ipak više ima sa Đinđićem nego sa Koštunicom.

- Trebalo bi da pogledate ko je ko u našoj strukturi. Predsednik Koštunica je do pre dva dana bio predsednik Jugoslavije. Sada imamo novo ime za državu. On ima i predsednika savezne vlade gospodina Dragišu Pešića koji je, takođe, fin gospodin. Oni imaju poseban zadatak koji se tiče budućnosti zemlje. Premijer Đinđić je, s druge strane, prvi čovek srpske vlade i on ima veliki zadatak da pokrene ekonomiju. On ima ljude poput Đelića i Pitića, a svaki od njih ima svoje odgovornosti. Mediji samo traže priču za povećanje tiraža, a zapravo nema priče. Mi smo na početku nečeg novog od 5. oktobra 2000. Mislim da smo uradili dosta. Evropska banka za obnovu i razvoj rekla je da smo mi najbrža zemlja u tranziciji. Da li je to iko saopštio javnosti?

Jeste, Đinđić.

- Da. Ali to bi trebalo ponavljati, jer je to veoma važno. U zemljama tranzicije u kojima je ekonomija bila dirigovana i u kojima je vladala diktatura, a mi smo bili u diktaturi, stvari se menjaju dramatično. Ipak, mi smo još u ranoj fazi. Mi smo, nažalost, poslednji u Evropi koji smo krenuli u promene. Naši građani sada očekuju porast zaposlenosti. Mislim da se krećemo napred korak po korak. Problemi su teški, ali moramo sve da uradimo kako treba. I moramo da prilagodimo zakone zakonima Evropske unije, jer jedan od ciljeva je, a o tome će biti sproveden i referendum, da budemo deo Evropske unije. Nije lako pronaći pravu brzinu. Čak ni sudski sistem nije bio nezavistan. To je veliki posao koji zadaje velike glavobolje i traži dosta aspirina.

Ljudi misle da se ide presporo.

- Svi mi želimo da idemo brže. To je normalno, ali ne želimo da imamo previše udesa na tom putu.

Kako mislite da bi ponovno uspostavljanje monarhije uticalo na situaciju u Srbiji i Crnoj Gori?

- Ja sam se vratio da živim u demokratiji. Nisam želeo da živim ovde u godinama diktature, jer bi na ovaj ili onaj način pronašli način da me iskoriste. Nažalost, iskoristili su neke druge članove porodice i to je tragedija. Sada su stvari drugačije. Divno je doći kući, gde su živeli i moj deda i otac, sve je puno emocija. Ovde su moji koreni. To je bio moj san.
Dokle god pričamo o ustavnoj monarhiji, mislim da je to odlično rešenje za našu zemlju. Ja nisam član nijedne političke partije, ali poštujem sve one partije koje se vode demokratskim načelima. Nama je potrebna jedna neutralna osoba, tačka jedinstva, koja obezbeđuje kontinuitet. Vladu bira narod, i zapravo premijer vodi zemlju. Glava zemlje bio bi monarh, ali bi on morao da sledi ono što vlada radi. A na prelazu između dve vlade on bi obezbeđivao kontinuitet. Bilo bi to divno za nas, a povrh svega vratilo bi nas tradiciji, korenima i bogatoj istoriji. Oko polovine Evropske unije čine ustavne monarhije, a ne zaboravite da je i Japan ustavna monarhija, koja je veoma uspešna.

Mislite da bi to bilo uspešno i ovde?

- Veoma uspešno. To bi nas vratilo na mapu. Ali neka nas narod upoznaje polako. Mi nismo ovde da se bavimo šok terapijom.

Neka istraživanja pokazuju da se svega dvadesetak odsto ljudi zalaže za monarhiju?

- Postoje i istraživanja na koja mi možemo da utičemo. Možemo sprovesti istraživanja koja mogu kazati bilo šta. Istraživanja javnog mnjenja nisu naučna istraživanja. Podsetiću vas da su često pre izbora istraživanja predviđala da će neko da pobedi, ali da su se pokazala kao potpuno pogrešna. Ja mogu da sprovedem istraživanje koje će reći da je 30 odsto za monarhiju, 30 odsto nema mišljenje, a 30 odsto je veoma protiv monarhije. Poenta je da bi ljudi trebalo da budu svesni da ova osoba poštuje sve, uključujući i komunističku prošlost. Nisam uklonio nijedan komunistički simbol sa ovog poseda. Ovde imamo komunistički grob Titove devojke, imamo crvene petokrake na spratu niže, imamo i rupe od metaka na Hristovoj glavi u kapeli... To su sve simboli onoga što se dešavalo u prošlosti. Mislim da bi trebalo da zadržimo te simbole i učimo iz njih. Ljudi imaju u meni nekoga ko želi da ih vidi da rade zajedno, bez osvete. Ja sa Zapada donosim ono što sam naučio, a to je demokratija. Ona možda nije savršena, ali je sve što imamo.

Može li onda da se zaključi da je vaš cilj da ponovo uspostavite monarhiju?

- Na narodu je da uspostavi monarhiju. Ja sam ovde da služim narodu. Molim vas zapamtite to. Mnogi političari misle drugačije.

Koji?

- Živeo sam u Južnoj Americi i video sam kako političari i funkcioneri misle da narod treba da ih izabere kako bi im služio.

Ima li takvih političara i ovde?

- Ne, mi imamo sreće i imamo veoma dobre političare. Ali, mora se biti obazriv kada dobiješ moć. Moraš da poštuješ ono što si dobio voljom naroda. Zato moraš da radiš za narod.

Ima kritika da bi obnavljanje monarhije izazvalo nove podele?

- Ja mislim suprotno. Mislim da bi monarh koji nije član nijedne partije ili pokreta, koji poštuje sve građane, prouzrokovao da oni poštuju demokratiju.

Kako bi se obnavljanje monarhije refelektovalo na Kosovo?

- Najpre moram da kažem da gospodin Čović radi veoma dobro svoj posao i ja mu se divim. To nije lak posao. Ali, još smo na početku. Dole se dogodila tragedija. Mi moramo da poštujemo svakoga. To je proces koji je u toku, koji moraju da reše naši političari.

Kako?

- To bi trebalo da ostavimo političarima, a mislim da će rešenje odnosa Srbije i Crne Gore znatno uticati na rešenje pitanja Kosova. Ja duboko poštujem naše korene na Kosovu. To je emocionalno pitanje, kao i pitanje Jerusalima za zapadnjake. Tako sam ja pokušavao da objasnim problem ljudima na Zapadu. Mi smo izgubili mnogo iz naših srca zbog svega što se dogodilo, ali na nama je da poštujemo druge onako kako bismo voleli da oni poštuju nas. U Srbiji i Crnoj Gori moramo da poštujemo sve građane ako hoće da pripadaju bilo kojoj religiji, ako hoće da budu ateisti, ako žele da se farbaju u zeleno, žuto... To je njihov problem ako imaju para da kupe boju. To je sloboda izbora, to je demokratija. Mislim da to možemo da uradimo, jer smo bistar, ljubazan i gostoprimljiv narod.

Imate dobre veze sa mnogim kraljevskim porodicama u svetu, da li ste pokušali da predstavnike nekih od njih dovedete u Srbiju?

- Da, bilo je takvih ideja, ali to mora da se radi u dogovoru sa našom vladom. Mnoge i republike i ustavne monarhije gledaju kako će se rešiti naša budućnost, jer posetilac mora da poštuje sve građane ove zemlje. Juče sam se na aerodromu šalio na račun naših aviona. JAT ima bele avione na kojima se nalazi samo registracija YU, koja je veoma neupadljiva. Inače, kako bismo ih farbali? Da li bismo ih farbali ove nedelje, pa bismo ih ponovo farbali sledeće nedelje? Ko smo mi? Mislim da smo sada, sa ovim dogovorom, krenuli ka tome da odredimo našu budućnost. Svaki posetilac ili investitor će da pita „Gde ja dolazim? Kako se zove vaša zemlja?“

Kakvi su vaši odnosi sa Nikolom Petrovićem, predstavnikom crnogorske dinastije?

- Poslednji put kada sam ga sreo bio je to veoma lep susret. Moja je dužnost da se slažem sa svima.

Radili ste na povezivanju stranih privrednika sa srpskim biznismenima i političarima. Koliko ste bili uspešni i koje ste kontakte napravili?

- Dolazilo je nekoliko delegacija, britanskih, švedskih i drugih. S druge strane, i ja sam putovao u inostranstvo i ubeđivao ljude da dođu i uspostave odgovarajuće kontakte sa ministarstvima. Nedavno sam išao u London sa ministrima Goranom Pitićem i Slobodanom Milosavljevićem, a na poziv princa Čarlsa i Foruma svetskih biznismena. Tamo je bilo 50 lidera u biznisu iz Evrope i Amerike. Ministar Goran Pitić je govorio briljantno o mogućnostima i budućnosti naše zemlje, a i drugi ministar je takođe bio dobar. Nas trojica smo ubedili mnoge ljude da dođu i obiđu nas. Plan nam je da uradimo još više, da uradimo dobar PR za našu zemlju, a moramo da se potrudimo da idemo napred s reformama i više da planiramo kako da pomognemo potencijalnim investitorima. Mi ne želimo „vikend investitore“, već ozbiljne, dugotrajne i posvećene investitore, jer mi smo dobar narod.

Koga ste ubedili da dođe?

- Ne mislim da bi njihova imena trebalo sada spominjati, ali radi se o nekoliko industrijalaca i nekoliko ljudi iz turističkog sektora. Jedan od ciljeva je i da vratimo našu zemlju na turističku kartu sveta, da razvijamo turizam. To su veoma osetljivi pregovori koje bi trebalo pažljivo i brzo odraditi u najboljem interesu naroda.

Da li ste imali probleme?

- Ne, nemam problema u sklapanju veza ni sa kim na svetu. Mislim da smo počeli da učimo tehnike kako se to radi i sad nam samo treba više prakse.
Često probleme stvore ljudi u Srbiji.

- Ne mislim da imamo problem sa našim ljudima. Problem je u izolaciji u kojoj je naša zemlja dugo bila - sankcije, bombardovanje, i potpuno ignorisanje. Druga tragedija je gubitak mnogih talenata. Mislim da smo sada na novom početku. Na kraju krajeva, ova srpska vlada postoji tek nešto više od godinu dana. Ima vremena.

Sam plaćam svoje račune

Ko plaća sve račune i održavanje dvorskog kompleksa?

- To je veoma jasno. Niko drugi osim mene. Nijedan građanin ove zemlje ne plaća nikakve račune za ovo ovde. Nisam došao ovde da budem krvopija ili pijavica ovog naroda, niti sam došao da od njega uzimam. Moja žena i ja smo došli da dajemo i delimo. I mislim da smo uradili dobar posao. Velika je odgovornost voditi ovaj kompleks. U to su upletene i emocije. Ovo je predivan kompleks i potrebno je mnogo popravki na njemu.

Kažete da ste došli samo da dajete narodu. Da li očekujete nešto zauzvrat?

- Ne.