NOVI IDENTITET, intervju sa Prestolonaslednikom  Aleksandrom II, 22.11.2001.

Imajući u vidu da ovaj razgovor vodimo na 83-godišnjicu stvaranja prve Jugoslavije, a ima mišljenja u Srbiji da je to bila greška, šta   mislite iz ove perspektive i nakon svega što se desilo, da li su u pravu oni koji smatraju da je Kralj tada trebalo da stvara Srbiju, a ne Jugoslaviju?

Postoji dobra narodna izreka da su posle bitke svi generali! Lično, ne m islim da je stvaranje Jugoslavije bilo greška, ali jeste bilo pogrešno dozvoliti da se jedna plemenita ideja izmetne u svoju karikaturu. Jugoslavija nije bila politički program ili zamisao jednog čoveka, već čitavih  naraštaja.

Vi ste rođeni, iako na ostrvu, ipak na teritoriji Jugoslavije, ali daleko od otadžbine. Na koji način ste se počeli upoznavati sa Vašim poreklom i rodnim krajem i kako je to delovalo na vas?

Gde god da sudbina odredi čoveku da se rodi, uvek postoji fina, tanana nit koja ga vezuje sa krajem u kojem su svi njegovi koreni. Ne znam kada sam prvi put čuo za svoju zemlju, ali od kad znam za sebe znam i za Srbiju i Jugoslaviju. Naravno, sasvim je druga stvar kada prvi put sretne svoje sunarodnike u njihovom prirodnom i domaćem ambijentu... Kao što znate, ja sam na tlo otadžbine prvi put stupio u jesen 1991. godine i onda traje moje upoznavanje i trajaće dok sam živ. Jer, čovek nikad sasvim ne upozna samog sebe i u sopstvenom domu nalazi najveće misterije.

Koliko Vaš domaćin u izgnanstvu (Velika Britanija) snosi odgovornost za pobedu komunizma u Jugoslaviji?

Politička odgovornost ratne vlade Ujedinjenog Kraljevstva za pobedu komunizma nije mala. Kao što je poznato, kada se radi o preživljavanju (a setićete se da je Engleska bila u ratu od 1939. godine i to prilično usamljena, dok se u rat nisu uključile SAD i Sovjetski savez), Britanci misle prvo o sopstvenim interesima, a tuđi interesi ih preterano ne opterćuju. Pogrešna procena i lažni izveštaji o uspesima Titovih partizana, kao i neaktivnosti Kraljeve vojske doveli su do pogrešne odluke, a cenu smo na kraju platili svi mi.

Naš list, ne slučajno, nosi naziv Novi identitet. Koliko na svakodnevni život, koji mora da teče bez obzira gde čoveka život ponese, utiče upravo život sa novim identitetom u smislu nove sredine, novih navika, novog načina života?

Novi identitet je po pravilu samo forma, neophodna ali ipak samo forma. Nema novog identiteta koji može da poništi sopstvenu prošlost i sve ono što čovek u sebi nosi. Vrlo je teško promeniti svoj prirodni ambijent i zameniti ga nečim sasvim različitim, ali razni ljudi i to uspevaju na različite načine. Naše iseljenišvto, koje je na žalost sve veće i brojnije, nosi se sa ovim problemom decenijama. Da nije u pitanju dramatičan porast broja, i da nije u pitanju relativna mladost nove emigracije, rekao bih da su naši iseljenici naša najbolja veza i predstavnici širom sveta. Ovako, voleo bih da se otvaranjem novih perspektiva za bolji život u otadžbini, eliminiše najveći deo socijalnih i ekonomskih razloga za iseljavanje, a time i potreba za radikalnom izmenom identiteta u smislu Vašeg pitanja.

Kakva prava ima srpska kruna na britanskom dvoru i kakave su vaše veze sa kraljevinama u Evropi i svetu?

Nisu u pitanju nikakva prava koja bi bila regulisana bilo čim, osim činjenice porekla. Ja sam potomak engleskih, škotskih i britanskih kraljeva, kao što sam potomak i naših vladara, i gotovo svake istorijske dinastije na tlu Evrope. Zahvaljujući tome, svi današnji vladari, a i predstavnici dinastija koje danas nisu vladajuće, moji su rođaci i prijatelji. Naravno postoje oni koji su mi bliži i oni koji su mi manje bliski, ali ja sa svima održavam kontakte.

Ko vam od aktuelnih političara u Srbiji uliva najviše poverenja? Sa kim, po Vama, Srbija treba da se veže, američkom ili evropskom opcijom?

Teško bi mi bilo da bilo koga izdvojim. Ja u redovima aktuelnih političara vidim značajan broj ljudi velikog talenta i rekao bih sa vizijom pravca razvoja. To ne znači da se uvek sa njima slažem i da se naša gledišta podudaraju, ali ne sporim vrednost njihovih stavova i legitimnost opcija koje zastupaju.

Čini mi se da narod u Srbiji sa simpatijama gleda na monarhiju, uprkos poluvekovnoj vladavini komunizma. Ali ima onih koji kažu nije prikladno da srpski kralj ne zna svoj jezik. Kako to da slabo vladate srpskim jezikom?

Ne vladam dobro, kao što svi znaju. Na pitanje zašto je to tako, verovatno bi najbolje mogli da odgovore oni koji su me još kao bebu proglasili neprijateljem i lišili me otadžbine.  Maternji jezik se uči iz dana u dan, iz sata u sat, iz minuta u minut, od dana kad se rodite. Maternji jezik se može i zaboraviti, ako živite tamo gde ga malo ljudi zna i koristi. Koliko sam do sada sreo naših iseljenika koji su zemlju napustili kao mladi ljudi, a koji ratuju sa padežom, rodom i brojem ili im nedostaju reči i izrazi da bi mogli neometano komunicirati na maternjem jeziku, a govorili su ga prirodno i tečno. Dakle, okolnosti i tu deluju. Ako ste bili dobar pijanista, pa niste seli za klavir deset godina, ne verujem da će vaši prsti prepoznavati dirke onako kako vaše oči prepoznaju note.

Imate li nameru da se u perspektivi aktivnije uključite u politiku i možda kao bugarski kralj Simeon izađete na izbore?

Ne mislim da je strategija bugarskog kralja dobra i primenljiva u našem slučaju. To je rešenje za Bugarsku, ne za Jugoslaviju i ne za Srbiju.

Da li vam je imovina u Srbiji vraćena u vlasništvo ili samo na korišćenje?

Jedan deo imovine je dat na korišćenje, a što se vraćanja u vlasništvo tiče, to će verovatno biti predmet posebnog zakona.

Onakve Jugoslavije, stvorene pre 83 godine više nema, nema ni njene naslednice iz 1945. godine, dok je aktuelna Jugoslavija na klimavim nogama. Verujete li u opstanak zajednice Srbije i Crne Gore i u kom obliku?

Naravno da verujem. Verujem i zato što je dobro da zajednica opstane i to dobro podrazumeva dobro za sve i svakoga. Što se oblika tiče, tu ja ne bih hteo da bilo šta prejudiciram ili sugerišem. Valjalo bi samo da se u čitavoj toj priči više čuje glas naroda, a manje glas političara.

Vaš predak Karađorđe Petrović je crnogorskog porekla iz Vasojevića, da li se Vi osećate kao Crnogorac, Srbin ili Jugosloven?

Ne znam da li bilo koja od ovih opcija može da isključi druge dve, a da to ne bude svojevrsno nasilje.

Smatrate li da narod Srbije na referendumu treba da se izjasni između monarhije i republike?

Narod niko nije pitao kada mu je monarhija ukidana. Možda je zaista vreme da ga neko nešto pita. Međutim verujem da je referendum najgora od svih varijanti za saznanje volje naroda.

Da na kraju razbijemo dosadašnji ton razgovora lakšim temama, da li volite sport, recimo fudbal, i za koga navijate u Jugoslaviji, a za koga ne engleskom prvenstvu?

Sport volim, pre svega skijanje i ronjenje. Fudbal cenim, ali nemam klub koji stavljam iznad svih drugih, ni ovde ni u Engleskoj.

Volite li srpsku kuhinju i šta najradije jedete?

Volim srpsku kuhinju, a od svega najradije jedem ćevapčiće.

Na kraju vaša poruka izbeglicama kojih je oko milion u SR Jugoslaviji?

Morate izdržati ovu veliku nevolju, ne zbog nekih velikih i opštih ciljeva, već zbog sebe samih i svoje dece. Vi ste najveće žrtve i stradalnici ovog vremena, a što je žrtva veća i teža, teže joj je pomoći. Ostali ste bez ičega, a pomoć vam duguju oni koji su jedva nešto imućniji od Vas i koji i sami jedva sastavljaju kraj s krajem. Vaš se status može poboljšati samo zajedničkim naporom i ekonomskim i političkim i kulturnim i zdravstvenim, a pre i iznad svega moralnim. Moja supruga i ja se trudimo da koliko god možemo, Vaše breme makar malo olakšamo. Crkva radi i više nego što može. Država se upinje iz petnih žila. Vi niste zaboravljeni, a krenuće vam nabolje samo onda kada čitavom ovom namučenom narodu krene na bolje. Uzdam se u to.