НАЦИОНАЛ, 20. 07. 2002.

Принц Филип Карађорђевић: Оженићу Београђанку

Краљевићи Филип, Александар и Петар интензивно уче српски језик и за Национал говоре о својим плановима да се настане у Београду

Београд – На прослави прве годишњице од повратка краљевске породице Карађорђевић у Југославију и њихов Бели двор, с лица млађаног Принца Филипа, двадесетогодишњег студента хиспанистике на Универзитету у Лондону осмех није нестајао. Разлог је потпуно разумљив – симпатичног и шармантног плавушана буквално су салетале прелепе девојчице, у тоалетама за које верују да ће их увести у бајку о живим српским принчевима.

На кратак разговор за Национал неодољиви Краљевић пристао је упркос жаљењу могућих принцеза и, без сумње, дао им наду.

Како одолевате оволикој количини лепоте?

-Радују ме лепота и интелигенција Београђанки. Оне су неупоредиво лепше од девојака у Лондону, које су ружне и тмурне као време. Уствари, девојке у Југославији су најлепше.

Да ли Ваше срце, можда, већ куца за неку изабраницу?

-Овде сам још увек ''гост'', јер студирам шпански језик и историју на Универзитету у Лондону. Кад год ми обавезе дозвољавају долазим с радошћу, јер ми се допадају људи и живот овде.

Хоћете да кажете да смо другачији од осталог света?

-Да, али у најпозитивнијем смислу. Овде се живи спорије и лагодније, као, на пример, у јужној Шпанији, а мени се то много допада. Одушевљавају ме људи који умеју да уживају у животу, а људи овде раде да би живели, а не живе да би радили.

Како напредујете у учењу српског језика, како би Вам људи овде били још ближи?

-Трудим се и верујем да ћу догодине већ сасвим добро да се споразумевам на српском језику. Засад много боље разумем него што говорим.

Упознајете ли, временом, и српску историју? Знате ли да је Ваш предак, краљ Петар И, био први демократски изабрани краљ у свету и да је с њим почела парламентарна демократија?

-Поносим се том чињеницом, и кад год имам времена радо читам или слушам добре зналце историје с ових простора.

Значи, радовало би Вас да Ваш најстарији брат постане Престолонаследник монархије Србије?

-Наравно, ако би тако одлучио српски народ.

Постоји ли могућност да једног дана одлучите да живите у Београду?

-То зависи од посла који ћу радити кад завршим студије, али ћу у сваком случају овде проводити већи део времена.

Где излазите кад сте у Југославији?

-Одлазим у јако симпатичне кафиће и идем на сплавове, којима сад не могу да се сетим имена, али то није ни битно. Идем на места на којима се добро осећам.

Излазите ли искључиво елегантно одевени, у оделу?

-Волим гардеробу која ми дозвољава да се осећам комотно и удобно.

Какве су шансе Београђанки да нека од њих постане принцеза?

-Највеће! Верујем да ћу се оженити Београђанком!

Трећи по реду за наслеђивање престола, после Принца Петра и брата близанца Филипа, јесте Краљевић Александар. Ноншалантно наслоњен на камену ограду терасе Белог двора, у ноћи кад је високо друштво славило рођендан његовог оца, прича нам како би радије са својим пријатељима седео на неком београдском сплаву.

-Тек ових дана сам видео да овде, испод терасе, постоји базен. Дефинитивно желим да се настаним у Београду, али навикао сам да живим сам па ћу, чим завршим школу, за пар година изнајмити или купити стан у граду – каже Краљевић Александар.

Принц наследник, двадесетдвогодишњи Петар, најстарији је од тројице синова Престолонаследника Александра ИИ из брака са Принцезом Маријом да Глорије од Орлеана и Браганце. Рођен је у Чикагу. Тренутно је студент познатог факултета у Западној Европи, где приводи крају изучавање графичког дизајна и компјутерске технологије.

Нешто штурији на речима у односу на свог брата, Петар нам открива да, иако је наследник престола, сања о животу нормалног човека, без протокола и строгих правила.

-Целог живота моја породица се труди да живи нормалним, обичним животом. То је оно што и ја желим. Нормалну породицу и пријатеље. Прошлу годину провео сам радећи у Шпанији у области графичког дизајна и имам мало времена за Београд, али једно је сигурно, желим да живим овде. За пар година, то ће бити реалност – каже Петар, који слободно време најчешће проводи у сликању и цртању.

Са Принчевима смо разговарали на енглеском, али смо се договорили да следећи пут причамо на српском, који, како кажу, ужурбано уче.