'''Чачански Глас'', 16. 07. 2002.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић

На рођендан, 17 јула, Принц Престолонаследник Александар и породица Карађорђевић, пријемом за одабране, обележиће годину дана од повратка у отаџбину, након више од пола века избеглиштва. Новинара ''Чачанског гласа'' Престолонаследник је примио неколико дана раније и поводом јубилеја, који славимо дан пре, за ''Глас'' дао ексклузивни интервју.

КОНАЧНО У КУЋИ СВОГ ДЕДЕ И ОЦА

Шта мислите о Србији после 5. октобра 2000. год.?

-Мислим позитивно о њеној будућности. Осећам се сјајно што сам се вратио кући у Србију, мојим коренима, после изгнанства. Осећам велико олакшање што смо се ослободили подмукле диктатуре и коначно постигли демократију после толико патњи и мука. Веома сам забринут због сиромаштва и социјалне заштите.

Какве су Ваше комуникације са актуелном влашћу?

-Моји односи са властима су одлични и веома присни. У потпуности подржавам циљеве и планове економске обнове које је Влада поставила. Ако желимо да напредујемо као земља и да стварамо нова радна места, морамо се реформисати, а срећом у српској влади имамо неке од најбољих финансијских експерата на којима нам завиде многе стране владе. Предложио бих да се сви потрудимо да у потпуности схватимо да пуног економског опоравка неће бити ако се будемо враћали уназад и копирали катастрофалне потезе неких бивших совјетсјих сателита које су изгубиле године враћајући се уназад. Ми имамо све шансе за економски успех ако останемо на садашњем курсу и престанемо са оговарањем.

Влада мишљење да сте се дистанцирали од политичких странака које су још почетком деведесетих година истицале монархистичку оријентацију и омогућиле Ваш први долазак у земљу?

-Моја позиција је да поштујем све који се придржавају демократских начела. Основна начела су да будемо јединствени као нација, поштујемо људска права и пустимо да гласачке кутије одлуче ко ће владати земљом. Монархија не држи страну никоме и нема своје фаворите. Оно што нам је као народу најпрече потребно је јединство, континуитет и стабилност, а уставна монархија обезбеђује управо то, баш као у западним земљама попут Шпаније, Норвешке, Шведске, Данске, Велике Британије, Холандије, Белгије, Луксембурга, као и у земљама као што су Јапан, Канада, Нови Зеланд и Аустралија.

Има много спекулација у јавности о могућности да постанете кандидат за председника Србије, што би Вас дисквалификовало као претендента на престо, што је апсурдно. Да ли бисте то прихватили?

-Ја нисам политичар и немам жељу да се кандидујем. Још једном наглашавам да нама треба шеф државе који је изнад политике, који је бранилац демократског процеса, како бисмо избегли управо ову ситуацију на данашњој политичкој сцени Србије која нам је нажалост добро позната. У уставној монархији демократска влада изабрана на слободним изборима управља преко председника владе као свог предводника, а монарх влада смањујући трвења и омогућавајући влади да све своје способности усмери на управљање земљом.

Ко би по Вашем мишљењу био идеални председник Србије?

-Данас пустимо народ да одлучи кога жели, на слободним и поштеним изборима, али немојмо занемарити могућност да једном за свагда створимо истинску стабилност успостављајући уставну монархију.

Како гледате на перспективе ројалистичког блока, имајући у виду најаве неких политичких странака да то буде једна од опција на будућим изборима за републичку Скупштину, а многи предвиђају велику будућност таквој опцији?

-На политичким странкама је да усвоје уставну монархију. Уставна монархија не искључује ни једну странку. Уставна монархија је ту за све оне који не верују у њу, јер ће она одлучно бранити свакога под условом да прихвата демократске принципе. У ствари, најстабилније демократске земље су уставне монархије, и треба нагласити да се у њима све политичке партије покоравају Уставу.

Бели Двор Вам је само уступљен на коришћење, упркос Вашим отвореним примедбама. Садашња власт обећала је да ће вратити сву имовину Карађорђевићима. У којој мери је то обећање испуњено?

-Ко се жали? Много тога се десило од 5. октобра 2000. а још ће се много тога десити. Испунио се мој сан да живим у кући мог оца и мог деде, а временом ће се и друга питања решити. Сваког дана ме запањује лепота дворова и читавог имања на Дедињу које је мој деда Краљ Александар купио и уредио. Два двора су архитектонски потпуно другачији и поседују огромни шарм. Краљевски Двор изграђен је у српско-византијском стилу и у њему живим са својом породицом. Градњу Белог Двора наручио је Краљ Александар са намером да буде резиденција моме оцу Краљу Петру Другом и његовој браћи Принцу Томиславу и Принцу Андреју. Двор је изграђен у класичном стилу.

За који тренутак у политичком животу земље сматрате да је важно да се народ изјасни по питању монархије?

-Не би требало примењивати шок терапију, ја сам у нашој дивној земљи само годину дана. Наша земља је пропатила под претходним режимом, санкцијама и бомбардовањем. У врло блиској будућности, како се приближавамо 200. годишњици Првог српског устанка под вођством мог претка Карађорђа, бићемо сведоци драматичног пораста интересовања за уставну монархију, и жудети за стабилношћу коју она обезбеђује демократији.

У којој мери будућност Ваших синова зависи од Вашег будућег статуса? Шта ће Петар, Александар и Филип радити уколико не постану званично наследници престола?

-Дечаци су стекли добре основе у свом образовању и настављају да се образују на добрим универзитетима, тако да у потпуности буду способни да зарађују за живот баш као што сам и ја. Они су стекли и извесно радно искуство. Петар студира графички дизајн, Александар медије, а Филип администрацију. Александар је у Калифорнији, Петар у Шпанији, а Филип у Лондону и најчешће долази кући, јер је најближи. Кад су у Београду излазе са својим пријатељима, без посебног публицитета.

Да ли, и колико очекујете подршку дијаспоре?

-Дијаспора је веома значајна и она треба да нађе најбољи начин како може помоћи домовини у погледу нових радних места и инвестиција. Дошло је време да Дијаспора постане активна, пошто је демократија коначно ту. Као и у домовини, интересовање за уставну монархију је живо.

ДВОРСКО ЗА НАВЕК

Двор је почетком јуна први пут отворен за јавност. Имате ли намеру да за јавност отворите и читав комплекс?

-Од 5. октобра 2000. године до данас на пријемима и састанцима у Двору је било 8.000 људи. Двор треба да буде отворен, и то је врло важно, али важно је и да имамо неколико младих људи који знају историју уметности и знају да представе дворове на прави начин.

Протеклих 60 година Двор је осиромашен за велики број уметничких дела. Између осталог, нестала је и читава колекција портрета краљевске породице. Има ли начина да отуђене уметнине вратите у Двор?

-Предстоји озбиљан посао на рестаурацији. Неколико слика је рестауирано, али то није учињено како ваља. Пре месец дана Двор је посетио директор ''Лувра'' и рекао да је код њега неколико слика на рестаурацији. То је, у осталом, веома скуп посао, посебно што немамо посебан фонд. Врло је важно да се рестаурација обави у сарадњи са Народним музејом и нашим експертима. Постоји неколико фондација у иностранству, којима су интерес сликари, као велики француски уметник Пусен. Овде има Пусенових слика које су у очајном стању, и очекујемо да нам дају помоћ за њихову рестаурацију. Наша жеља је да све што потиче са Двора вратимо, јер је то дворско за навек. Није за Карађорђевиће.

Ми смо само годину дана овде, има много посла, и народ би требало да зна шта радимо.