POLITIKA, 17. 09. 2002.

Šta krije ''soba šapata''

Žubor vode iz bele fontane koju je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević posebno naručio kao ''specijalnu tehniku'' za ometanje prisluškivanja u tridesetim godinama prošlog veka i dalje se čuje u ''sobi šapata''.

Kao da smo ušli u jedno od poglavlja iz hiljadu i jedne noći. Zidove čarobnog, ili Orijentalnog salona oslikane raznim ornamentima, lustere od mesinga sa obojenim staklima, osmougaonog oblika, dekorisao je akademik Nikolaj Krasnov, inspirisan izgledom prestone dvorane Ivana Groznog, odnosno Termalnom palatom Kremaljskog dvorca.

Kažu da je Krasnov dekorisao podrumske prostorije Kraljevskog dvora na Dedinju uz muziku Rimskog Korsakova. Najpoverljivije razgovore o državnim poslovima Aleksandar Prvi vodio je upravo u tom salonu, jer je žubor vode prigušivao zvuk mnogih tajni. Posluga je u hodniku mogla da čuje samo šapate. Ivan Grozni nije imao te probleme, on je kao preventivu odsecao glavu svakome sa boljim sluhom.

Obični ljudi

Pedeset građana slušalo je jednu od priča sa Dvora koju im je prenosio Gavrilo Došen, prevodilac u Kancelariji Prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića. Prošlog vikenda, glavna kapija dedinjskog kompleksa otvorila se prvi put posle toliko decenija za obične ljude. Povod za obilazak Belog i Starog (Kraljevskog) dvora bio je ''Dan Evropske baštine'', kada su na kontinentu otvorene institucije od kulturnog značaja, a koje su inače zatvorene za građane.

Udruženje turizmologa Beograda sačinilo je spiskove zainteresovanih građana i prosledilo ih Kraljevskoj porodici. U subotu i nedelju, po 150 građana raspoređenih u tri grupe pokazalo je lične karte dežurnom oficiru Vojske Jugoslavije na kapiji, njihova imena su upoređena sa spiskovima najavljenih gostiju i kolona turista je počela obilazak.

Ako se Aleksandar Prvi štitio od prisluškivanja fontanom iznad koje su uklesani stihovi Branka Radičevića, od kada se na Dedinje uselio Josip Broz mnoge ''uši'' uselile su se u ''kuću od  slame'', izgrađenu u srpskovizantijskom stilu, sa fasadama obloženim klesanim pločama od belog bračkog kamena.

''Posle Drugog svetskog rata, ta kuća stavljana je na raspolaganje pratnjama mnogih šefova država koji su dolazili u posetu Beogradu'', ispričao je Došen.

Niksonov štab

Kada je od 26. maja do 3. juna 1955. godine u Beogradu boravio Nikita Hruščov, sovjetsje prethodnice su stacionirane u Slamnatoj kući, njihove obaveštajne ekipe su pažljivo ''osluškivale'' šta se dešava u okolini Starog dvora gde je noćio Hruščov.

Kada je 1970. godine u Beograd doputovao Ričard Nikson, na zgradu Starog dvora i Slamnate kuće, Amerikanci su pokačili moćne antene sa uređajima za komunikacije, montirali su telefone sa uređajima za ometanje prisluškivanja, dok su glavni štab stacionirali u damskom salonu sa baroknim nameštajem.

Posetioci su ušli, posle ovog ''triler-vremeplova'', u Stari dvor i videli radni kabinet Aleksandra Prvog, prostoriju koja se kroz istoriju najmanje promenila. Na drvenim postoljima su dragocene dekorativne urne od porfira, rađene za Luja Četrnaestog.

Zlatni salon je u umetničkom smislu najvrednija prostorija dvora. Sa obe strane vrata nalaze se autentične renesansne svadbene škrinje koje potiču iz palate Freskobaldi u Firenci. Škrinje su bile svadbeni pokon Aleksandru i kraljici Mariji i jedinstvene su u svetu.

Posle odmora na svežem vazduhu u Intimnoj bašti, gde su i dva ćupa čuvene porodice Mediči, ukrašena njihovim porodičnim grbom i naslikanim tabletama, spustili smo se ka ''sobi šapata'' i Bioskopskoj sali. ''To je jedna od prvih bioskopskih sala u Srbiji'', podsetio je Došen na vremena kada je film bio senzacija.

Bila je to i omiljena Titova sala. Na malom balkonu je samo jedna tamnozelena fotelja. Svi zidovi i plafoni su oslikani, a svetla su, kao i zidovi, zelena, da bi valjda, utisak bio potpun u zamračenoj sali.

Posle projekcija odlazili su u salu za pušenje, gde su skinuti grbovi doma Karađorđevića i nacrtani simboli novih vlasnika – crvene zvezde petokrake. Samo je u ovom salonu na celom dvoru bilo dozvoljeno pušenje. I igranje karata. Aleksandar Drugi, nepušač kao i njegov deda, ni danas ne dozvoljava svojim saradnicima da zapale u ovom kompleksu.

Na putu ka Belom dvoru, vodič je zastao na stazi između drvoreda i pokazao na nadgrobnu ploču u šumi. Stariji turisti su uzdahnuli kada su čuli da je to Davorjankin grob.

-Znači, stvarno je voleo – rekla je jedna gospođa, potresena melodramskim uspomenama.

U Velikom svečanom salonu Belog dvora posetioci su sa pažnjom zastali ispred stilskog baroknog nameštaja Luja Četrnaestog, presvučenog francuskim goblenima. Turisti su stvorili red, čekajući da sednu na kanabe Slobodana Miloševića. Prilično je udobno sedeti na tom komadu nameštaja. Ali, ništa drugačije od bilo kojeg dvoseda. Obično drvo i štof.

Posle dvočasovne šetnje kroz istoriju, neki od posetilaca posedali su na stepenice Belog dvora, a najumorniji su se u vozilima koja se viđaju na golf-terenima prevezli do kapije.

Za to vreme izvršena je smena straže pripadnika Vojske Jugoslavije u crvenim beretkama, koji su prebacili automatske puške preko ramena i krenuli u uobičajenu patrolu po imanju.

VEČERNJE NOVOSTI, 15. 09. 2002.

Dvorovi otvorili vrata

Raskošna zdanja Belog i Starog dvora, koje je u srpskoj prošlosti dizala i opremala dinastija Karađorđević, otvorena su juče, za posetioce. Kroz prostrane salone, dvorane za prijeme i razne odaje za uživanje i rad, prodefilovale su tri grupe od po 50 ljudi, kojima je dvorski vodič Gavrilo Došen pokazao blago iza ograde Dedinjskog kompleksa.

Otvaranjem kapija, kuća Karađorđevića izašla je u susret zahtevu Udruženju turizmologa Beograda, da se dva dana (juče i danas) u okviru manifestacije ''Dani evropske baštine'', kraljevski dvorovi otvore za narod. Danas će kroz dvorove proći još 150 ljudi, i to je neka vrsta probnih poseta – dok se ne steknu potrebni uslovi za organizovane dolaske u budućnosti.

Beograđanima je pokazana zgrada dvorske kuhinje, tunelom povezana sa kraljevskim dvorom, porodična crkva Sv. Andreja Prvozvanog, paviljon kraj bazena sa skulpturom Ivana Meštrovića, koja je vredela koliko čitavo kraljevsko imanje u Miločeru. Posetioce je naročito impresionirao zlatni salon u samom dvoru, po umetničkim predmetima najvredniji, u kojem su svadbeni darovi kraljice Marije i kralja Aleksandra Karađorđevića. Najživlje komentare izazvala je, ipak, sala za bioskop u suterenu dvora, sa omiljenom Titovom plišanom foteljom, i mali salon, ili salon za pušenje, koji je stanarima iz doba komunizma služio kao – salon za kockanje.

BLIC, 15. 09. 2002.

Građani obišli Beli dvor

Beograd (Beta) – Kompleks dvorova nekadašnje kraljevske porodice Karađorđević na Dedinju u Beogradu juče je bio, u okviru manifestacije ''Dani evropske baštine'', otvoren za posetioce. Manifestacija, u kojoj je građanima širom Evrope omogućeno da posete mesta koja tokom godine nisu dostupna javnosti, održaće se 14. i 15. septembra, saopšteno je iz Kancelarije Princa Aleksandra Karađorđevića. Inicijativu za otvaranje kompleksa dvorova pokrenulo je Udruženje turizmologa Beograda, a akcija je sprovedena s namerom da se građanima dvorovi porodice Karađorđević predstave kao istorijski i kulturni spomenici i skrene pažnja javnosti na značaj zaštite i domaće kulturne baštine. Posetioci su u pratnji turističkog vodiča obišli Kraljevski dvor, dvorsku crkvu, Belli dvor i park u okviru dvorskog kompleksa koji se prostire na površini od 100 hektara.

NACIONAL, 16. 09. 2002.

Dvorovi Karađorđevića otvoreni za posetioce

Beograd – Kompleks dvorova nekadašnje kraljevske porodice Karađorđević na Dedinju u Beogradu, u okviru manifestacije ''Dani evropske baštine'', otvoren je za posetioce. Inicijativu za otvaranje kompleksa dvorova pokrenulo je Udruženje turizmologa Beograda, a akcija je sprovedena s namerom da se građanima dvorovi porodice Karađorđević predstave kao istorijski i kulturni spomenici i skrene pažnja javnosti na značaj zaštite i domaće kulturne baštine. Posetioci su u pratnji turističkog vodiča mogli da obiđu Kraljevski dvor, dvorsku crkvu, Belli dvor i park u okviru dvorskog kompleksa koji se prostire na površini od 100 hektara.

POLITIKA, 15. 09. 2002.

Ulazak po spiskovima

Prvi građani u Belom i Starom dvoru

Tri grupe od po 50 posetilaca obišle su juče kraljevski kompleks na Dedinju, što predstavlja prvu posetu običnih građana Belom i Starom dvoru.

Obavijeni velom tajne, kao rezidencije vladara Srbije, od kralja Petra Prvog Karađorđevića, njegovog sina Aleksandra, namesnika Pavla i mladog Petra Drugog, do Josipa Broza i Slobodana Miloševića, dvorovi na Dedinju decenijama su predstavljali ''srpski zabranjeni grad''.

Prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević i njegova supruga Princeza Katarina odlučili su, međutim, da otvore glavnu kapiju za prvih 300 Beograđana, a povod je bio Dan svetske baštine, kada su u Evropi otvorene institucije od kulturnog značaja koje su, inače, zatvorene za turiste.

Posetioci su imali priliku da vide Zlatni salon Starog dvora, koji u umetničkom smislu predstavlja najvredniju prostoriju čitavog kompleksa, radni kabinet Aleksandra Prvog, bioskopsku salu, možda prvu u tadašnjoj Srbiji, koju je, kasnije, Josip Broz koristio za specijalne projekcije posle kojih se odlazilo na kartanje u sobu za pušenje.

Zidovi dvorova su ukrašeni radovima velikih majstora, tako da ovi dvorovi predstavljaju pravu umetničku galeriju. Događaji koji su se odigrali u njima, međutim, za građane nisu bili ništa manje interesantni. Tako im je vodič kroz kompleks pokazao čuvenu ''slamnatu kuću'', najozvučeniju građevinu Beograda, jer su u njoj odsedali pripadnici tajnih službi u pratnji svetskih lidera koji su boravili u Beogradu.

Posetioci su imali i retku priliku da sede na kanabetu Slobodana Miloševića u Velikom svečanom salonu Belog dvora, gde je pregovarao sa Ričardom Holbrukom, Martijem Atisarijem, Veslijem Klarkom. Obišli su i grob jedne od Titovih žena Davorjanke, koja je umrla pod misterioznim okolnostima...

Predrag Bačanin, koji je u Dvor došao sa suprugom, izrazio je zadovoljstvo što je konačno, posle svih evropskih dvorova, mogao da vidi i svoj.

Pravdoljub Radišić, penzioner, rekao je, takođe, da očekuje da ovakve posete budu stalne i da umetničko i istorijsko blago Srbije bude dostupno svim njenim građanima, kao Versaj, Bakingemska palata, Američki kongres, Bela kuća ili Kremaljski dvorac.

Turisti su juče ulazili u dvorove u 10, 12 i 14 časova, neki od njih vozili su se u vozilima za golf terene, dok su stazama kompleksa patrolirali pripadnici Vojske Jugoslavije sa automatskim puškama na ramenima.

Prestolonaslednik i njegova supruga nažalost nisu sačekali prve posetioce, jer su, kako nezvanično saznajemo, Princezi Katarini u posetu došle majka i sestra.

Posetioci će moći da i danas uđu u Dvor prema već unapred napravljenim spiskovima, a za sada još uvek nije poznato da li će ovakve posete postati i uobičajene.

GLAS JAVNOSTI, 16. 09. 2002.

Put kroz baštinu

Najradoznaliji Beograđani, u pratnji vodiča, uspeli su da za dva dana obiđu i uživaju u mnogim zanimljivim zdanjima prestonice. ''Put kroz baštinu'' obuhvatao je obilazak Skupštine grada Beograda, Dom Narodne skupštine, PTT muzej, Muzej automobila, Muzej Jugoslovenske kinoteke, Narodni muzej, Spomenik knez Mihailu, Knez Mihailovu ulicu, Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Kapetan-Mišino zdanje, Pedagoški muzej, Sabornu crkvu, Ambasadu Republike Francuske, Patrijaršiju, Muzej SPC, Konak kneginje Ljubice, Narodnu banku Srbije, Prirodnjački muzej, Botaničku baštu ''Jevremovac'', Beogradsku zadrugu, Kraljevski i Beli dvor. Putovanje ''Despotovim tragom'', tramvaj ''Čičica'' i stari Lejland, posebne su atrakcije ove manifestacije.

A, da Srbi vole bajke u stvarnosti, pokazao je broj prijavljenih posetilaca za obilazak i razgledanje kompleksa kraljevskih dvorova na Dedinju. Protokolom je tačno određen broj posetilaca u grupi, kao i dva sata (dovoljno vremena) za obilazak palata u kojima je komunistička vladavina ostavila duboke tragove.

Uzdasi posetilaca čuli su se već na putu kroz park između Starog i Belog dvora.

-Nisam znala da je Tito sahranio Davorijanku na ovom mestu. Ipak je istina da mu je ona bila ljubavnica – pričala je puna utisaka jedna dama u ''dobrim'' godinama, svojoj prijateljici.

Vodič je neprestano opisivao detalje koji su hranili radoznalost slušaoca, kao đaka na času žive istorije.

-Veliki broj žena u grupi na Dvoru potvrđuje bajku – Pepeljuge do kraja života traže svoje cipelice i prinčeve – kroz šalu je rekao Danilo, ne baš oduševljen pričom sa tužnim krajem.

Jovanka i Ratko Marković sa sinom Ivanom došli su iz Barajeva da vide Kraljevske palate na Dedinju. Oduševljeni su obilaskom Dvora i onim što su videli spolja i iznutra.

-Bilo je izuzetno lepo, mada znam da je nekada bilo više sjaja i dragocenosti u ovim palatama – rekla je Jovanka sva ozarena. Sin Ivan kao student istorije umetnosti mnogo utiče na roditelje i njihov odnos prema našoj kulturnoj baštini.

-Pre svega treba da znamo šta imamo i da to čuvamo i negujemo – rekao je Ivan. Na Dvoru nije lako provesti ni dva sata, pa je nekoliko posetilaca posle obilaska selo da ''odmori noge'' na stepeništu ulaska u kraljevsku palatu.

RTS 1, 14. 09. 2002., DNEVNIK 2, 19.30

VODITELJ – Kraljevski dvor i Beli dvor na Dedinju otvoreni su za posetioce 14-tog i 15-tog septembra i to samo za one sugrađane koji su već obezbedili ulazak. Dvorovi su otvoreni povodom dana Evropske baštine, a u Kancelariji Aleksandra Karađorđevića naglašavaju nameru da se dvorovi koji se prostiru na 100 hektara građanima predstave kao istorijski i kulturni spomenici koje treba zaštititi.