Kumovi Karađorđevići i Jeličići sreli se posle 60 godina

Krili Kralja u bačvi

Princ Aleksandar Karađorđević i Princeza Katarina posetili su tokom vikenda Brus. Domu zdravlja Princeza je poklonila ''jugo skalu'', vozilo namenjeno hitnim intervencijama, za koje su sredstva prikupljena humanitarnim radom. Sliku ''Preobraženje'' prinčevski par ostavio je u istoimenoj crkvi, a poseta Karađorđevića bila je i prilika za prvi susret sa kumovima Jeličićima.

Kako saznajemo od istoričara i hroničara Brusa Aranđela Rake Jeličića, kumstvo datira iz perioda pred prvi srpski ustanak, kada je Crni Đorđe sakupljao novac za oružje, a Srbin Jeličić mu pomogao. Ova porodica posedaovala je kuće i imanja, a današnji Dom kulture bio je nekada boravište Kralja Aleksandra Karađorđevića, koje su mu kumovi ustupali kada gostuje u Brusu. Posetu, prvu posle 60 godina, organizovao je i upriličio predsednik SO Milutin Jeličić, kome je Princ uručio zahvalnicu u spomen na tradiciju koja vezuje njihove porodice, obećavši da će i ubuduće pomagati ovaj siromašni podkopaonički kraj.

''Neko vreme Jeličići su krili starog kralja Petra Karađorđevića od Obrenovićevih žandarma'' – priča Milan koji je doputovao iz Novog Sada radi ovog susreta. Došli su i njegovi bratanci dr Cvetko iz Aranđelovca i Bratislav iz Beograda. ''Krili su ga u ogromnim bačvama, a on je unutra držao balon s vinom, pa kada su pretresali kuću i proveravali šta je u bačvama, Sibin uzme crevo, kralj stavi u balon, i kada povuku krene vino. I te bačve su nam oduzete i prodate na jednoj licitaciji, pre dve godine, a preduzeće koje ih je kupilo koristi ih na reklamama. Kralja je čukundeda Sibin iz Aleksandrovca, preko Šljivova, prebacio u goveđim kožama, koje su vozile rabadžije u volovskim zapregama. Iz naših bačvi je otišao na presto, a i kasnije je voleo da dolazi kod nas. Stara kuća, u kojoj je sada Dom kulture, i danas se, u nekim istorijskim knjigama, pominje kao rezidencija Kralja Petra Prvog''.

Kao monarhisti u komunističkoj Jugoslaviji, članovi ove porodice stradali su često, proganjani i uvek bili politički nepodobni. Milan je kao sudija radio u Varvarinu, pa proteran za Beočin, gde je dobio priznanje najboljeg sudije Srema. I tamo su ga pronašli. U novosadskom ''Dnevniku'' dugo je bio novinar. Radio je i kao šef pravne službe u preduzeću Dunav-Tisa, koje je tada brojalo 56.000 radnika. Nedavno je imao priliku i da vidi svoj dosije, gde, kako kaže, piše da je razbojnik i da je sklon oružju: ''Debeo je kao tomovi ''Rata i mira''.

''Ovde je moj deda Sibin, zajedno sa starim Kraljem Petrom, podigao prvu bolnicu u ovom kraju. Bila je to zgrada kao iz bajke. Komunisti su je srušili samo zato što su je gradili Jeličići i Karađorđevići. Evo, danas je tu nova velika zgrada, ali zar stara nije mogla da ostane kao spomenik kulture i svedočanstvo jednog vremena. Nije bilo ni mesta ni hleba za monarhiste u posleratnoj Jugoslaviji, pa je Milan, pored pravnog fakulteta i položenog pravosudnog ispita izučio i mesarski i kobasičarski zanat.

''Imali smo stogodišnju koncesiju nad Kopaonikom, najsavremeniju strugaru u Evropi u ono doba sa po dvanaest testera dubećih, kuće i imanja, oko 20 hektara vinograda u Župi, igralište na kome je danas Sportski centar. Neke objekte su nam zapalili ili su podmetali eksplozije. Imali smo i centralu koja je čitav Brus osvetljavala besplatno''.